О шпијунажи се писало клинастим писмом и хијероглифима, о праисторијским уходама и извиђачима сведоче и „Илијада“ и библијски Стари завет.
О обавештајцима су певали и српски гуслари, а пример је „Женидба Душанова“, у којој „старе варалице“ Латини обмањују царског изасланика Тодора и увлаче српског владара у замку. Спасава га маскирани јунак Милош Војновић који користи правило: „Претварај се да си слабији и тиме нахрани противникову ароганцију“.
Архиви средњовековне Србије су уништени, али само њено настајање на простору цивилизацијског „византијског комонвелта“ доказује да су Срби у једном тренутку постали достојни противници Византинаца, чије име и данас означава мајсторе тајне дипломатије, шпијунаже, претварања и обмане, који умеју да „заваде два ока у глави“, пишу „Новости“.
С једне стране храброст и довитљивост, а с друге сујета
Хроничари и уходе Ромејског царства у првим записима о Словенима у 5. веку као њихове добре стране наводе храброст и довитљивост, а као највеће слабости сујету и разједињеност.
Преокрет је донео Немања, који је за кратко време вештом комбинацијом ратова и дипломатије створио стабилну и успешну државу. Из историје је одавно познато да је проницљиво и правовремено доносио одлуке када да поведе рат против Византије, а када да театрално призна пораз цару Манојлу Комнину и сачува народ од пропасти. Овај га, супротно свим дотадашњим правилима, није убио већ га је узео за савезника, иако је Немања пре тога против Византије склапао савезе са немачким крсташима Фридриха Барбаросе и Венецијанцима.
С друге стране српски велики жупан је био најефикаснији заштитник византијских западних граница, када је то било у интересу Србије.
Како је Немања контактирао са тим људима широм Европе у време пре телекомуникација? Како је знао њихове тајне намере? Како је знао докле сме да иде у својој ризичној политици, окружен моћним суседима, Угарском краљевином и Ромејским царством? Како је доносио праве одлуке у право време?
О томе нису сачувани писани трагови, али из описа хроничара крсташког похода који је прошао кроз Србију може се наслутити да је Немања имао извиђаче и уходе на сваком кораку.
Крсташки хроничар пише да их Срби непрестано мотре из шума и да сваки покушај војске да скрене са пута у села ради пљачке осујећују српске лако покретљиве, невидљиве и прецизне српске луконоше.
Овакав опис ипак не објашњава како је Немања, на пример, унапред сазнао да ће лукави венецијански дужд Дандоло променити првобитни циљ четвртог крсташког похода 1204. који се уместо ослобађања Свете земље претворио у разарање Византије.
Да би предупредио страдање Србије, Немања је уочи тог похода договорио политички брак између дуждове унуке Ане и свог сина Стефана, будућег првовенчаног краља. Захваљујући том браку Србија је преживела крсташко пустошење и покрштавање Балкана као једина недирнута православна земља.
Ово је само један пример безброј успешно доношених одлука у немањићкој Србији, које се може објаснити само мрежи људи који су доносили добре информације, „очима и ушима владара“, на које је далека успомена сачувана и у народној епској поезији.
Спутник
