Једно је сигурно, сви смо почели од погрешне претпоставке – да су они примитивни, не развијени, а уствари Винчанци су били прави генији, мало је данас таквих људи.
Ако сте мислили да су Винчанци били праисторијски народ, примитиван, необразован и једва способан да преживи, онда сте у гадној заблуди и време вам је да се суочите са истином.
Између првих векова 5. миленијума пре нове ере и првих векова 4 миленијума пре нове ере, развијала се винчанска цивилизација чији народ је створио неолитску метрополу и начин живота о коме ми данас можемо само да сањамо.
Kада вас пут нанесе у Винчу, крај Дунава наићи ћете на археолошко налазиште у којем можете да видите због чега су Винчанци испред свог и нашег времена.
“На праисторију се гледало другачијим очима, резултати истраживања су променили поглед на то време, имали су високу културу становања, живљења имали су луксузно посуђе, били су људи који путују, тргују”, започео је причу кустос Музеја града Београда Драган Јанковић, који је уједно био и наш водич кроз праисторију и налазиште.
Једно је сигурно, сви смо почели од погрешне предпоставке – да су они примитивни, не развијени, а уствари Винчанци су били прави генији, мало је данас таквих људи.
БУШЕЊЕ KАМЕНА
“Занимљиво је да су правили керамику тако квалитетно да ће проћи хиљаде година да се направи квалитетна керамика какву су они имали и то без витла и калупа. Технологија обраде камена је запањујућа, са невероватном вештином су правили алатке и то бушењем камена. Рецимо, камени пијук су бушили уз помоћ трске и кварцног песка. Трску су пунили песком, а затим су повлачењем лука трском вршили трење на камен, док је песак имао улогу да га буши, за сат времена могли су да добију пробушен камен у коме би ставили дрвену дршку и тако створили алатку. То је подразумевало да са шест година почну да вежбају и да кроз игру науче практичне ствари, то је данас врхунац образовања. Имали су савршен образовни систем”, објаснио је Јанковић.
ОПСИДИЈАН СЕ И ДАНАС KОРИСТИ
Питате се да ли је постојала потреба коју су Винчанци имали, а да је нису остварили? Одговор је врло јасан – не постоји! Једноставно Винчанци су били толико способни да направе све што замисле, тако су оклесивањем опсидијана, односно вулканског стакла добијали савршено сечиво, које ми данас користимо у хирургији, а за широку примени почели смо да користимо јефтине и потрошне материјале.
“Занимљиво је да се данас у хирургији користе сечива од опсидијана за операцију срца. Са Kарпата су доносили опсидијан који се данас такође користи и за израду косе и бријача. Међутим, ми смо почели да користимо много јефтиније материјале, тако да никако не можемо да кажемо да смо боље прошли од њих”, каже кустос.
САВРШЕНО ИЗБАЛАНСИРАНА ИСХРАНА
Веровали или не народ који је живео у доба неолита хранио се дупло здравије него ми који имамо толико избора да више ни не знамо шта да једемо. Док ми данас морамо да плаћамо нутриционисти бога оца да нас доведе у ред, Винчанци су тачно знали како да избалансирају своју исхрани и уносе здраве нутритијенте, што може да се види по облику женских фигурица које су пронађене у Винчи.
“На пример, они нису имали кромпир и кукуруз, али зато су користили све гљиве и биљке које смо ми избацили и заменили за кукуруз. Зато су статуете врло витке, у неким ранијим временима жена је увек била са пренаглашеним атрибутима, а у неолиту су витке, што значи да је дошло до промене идеала лепоте”, објаснио нам је Драган Јанковић.
Зашто Винчанци нису као сав нормалан свет направили насеље на ушћу Саве и Дунава, а не малене Болечице и Дунава? Зато што су знали да је Винча, односно место где је данас археолошко налазиште, раскрсница економских и трговинских путева.
“Болечица се улива у Дунав, а излива на Авали, тако да су они имали једну добру комуникацију са Авалом јер је била пуна сировина, имали су ту ловишта, пашњаке, Авала је пуна минерала попут цинабарита од кога се прави црвена боја. Управо то богатство Авале и сама позиција говори о томе зашто је народ изабрао то место”, истиче Јанковић.
Винчанска култура је била технолошки најнапреднија праисторијска култура у Европи. Најранија металургија бакра у Европи потиче са винчаских локалитета у источној Србији.
“Ми смо нашли на неким локалитетима винчанске културе Плочник код Прокупља, Беловоде код Петровца на Млави, јармовац код Прибоја, бакарне предмете у неолитским слојевима и анализе су показале да су то најстарији предмети, што је доказ да су зачетници металургије и они су омогућили долазак металног доба и заувек су променили свет, то је прво модерно доба. Они су изузетно важни за дефинисање модерног доба”, објашњава кустос Музеја град Београда.
Бакарни налази су јако ретки, јер су то почеци металургије, тако да он није ушао у широку проимену.
“Ми не можемо да нађемо много бакарних предмета, јер се стално рециклирао, бакарни предмет се не бацају већ се претапа, тако да то је један од разлога зашто немамо толико налаза бакра”, каже Јанковић.
Прича о Винчанцима је прича о човеку. Живели су у другачијем вредносном систему, то су егалитарна друштва, где се види да нема социјалног раслојавања, друштво које није имало ратове, постојали су сукоби, али индивидуални, нема трагова рата.
Они су правили алате и ловни рибор, али не оружје.
По некој процени крајем 80-тих година у Винчи је могло да живи преко 2.000 људи, који су функционисали савршено.
Еспресо.рс
