Тајни криминал уместо јавних набавки: Директор РБ Колубаре Милорад Грчић ухваћен у пљачки

Пљачке генералног директора “РБ Колубара” Милорада Грчића, нису непознате српској јавности, али, најновија злоупотреба положаја морала би да има за последицу његово хапшење и процесуирање. Наиме, и поред упозорења стручних служби, он је потписао је уговор, како би фирми “Секуритон” платио 27 милиона динара, за опрему коју су продали Колубари мимо Закона о јавним набавкама, још у време док је директор овог енергетског гиганта био његов претходник, Небојша Ћеран.

Генерални директор, Рударског басена Колубара (Колубара), Милорад Грчић злоупотребио је положај и склопио противзаконит уговор са фирмом “Секуритон д.о.о.” из Београда, вредан преко двадесет седам милиона динара (27.353.765,18 динара).

Овим уговором Грчић, је “Секуритону” прибавио велику материјалну корист, и могућност да мимо тендера Колубари продају противпожарну опрему!

Али, та опрема не функционише како би требало, утврдиле су стручне комисије Колубаре.

Најбољи пример колико је посао противпожарне заштите у Колубари лоше изведен говори несреће у којој је изгорео радник Милан Сика.

Посао са “Секуритоном” је противзаконит а започео га је Грчићев претходник, Небојша Ћеран.

Са фирмом “Секуритон”, у време “владавине” Небојше Ћерана, склопљен је уговор о извођењу радова у области противпожарне заштите.

Када су почели са извођењем радова, фирма “Секуритон” је уграђивала и противпожарну опрему, а то није било уговорено, нити је било предмет јавне набавке. Јасно је да је на тај начин “Секуритон” био у могућности да да јефтинију понуду од других понуђача за радове. Мањак новца од изведених радова “Секуритон” је могао да надокнади екстрапрофитом од противпожарне опреме коју продаје Колубари.

Вредност те опреме је преко двадесет милиона и она далеко превазилази комерцијалну вредност радова. Други понуђачи нису ни очекивали да ће моћи да се заради на продаји опреме, већ су могли да дају само комерцијалне цене за радове који су били званичан предмет набавке.

Ипак, када је у стручном мишљењу Ћерану саопштено да тако нешто није по закону, он је полако престао да потписује финансијске документе везане за опрему и послове са “Секуритоном”.

На терену су се појавиле и друге компликације, јер је део опреме плаћен пре уградње и изведених радова, одмах по испоруци.

Радови нису адекватно вођени у грађевинској књизи, а ни предрачуни потребног материјала за уградњу нису одговарали стварним потребама установљеним у току извођења радова.

Ипак, 2014. године, сада већ у Грчићевом мандату, “Секуритон” је почео да уцењује “Колубару” и да тражи да плате сву опрему и све изведене радове.

Људи из “Секуритона” навели су у захтевали да им се плате “неуговорени радови” и претили да у противном никада неће потписати технички пријем објеката. Тим поводом, стручњак за комерцијалне послове Колубаре, Игор Смиљковић, написао је: “…извођач тражи да му се плате изведени, а не уговорени радови”. Додао је и то да је извођач свестан да уговора нема, али да се позивају на њега, у вези изведених радова.

Комерцијала не може ретроактивно да закључује уговоре. На састанку смо констатовали да је једини начин за решење наведеног проблема вансудско поравнање. Овај документ је послат Грчићу заједно са дописом који су потписали дипломирани инжењер Никола Митровић и руководилац центра за унутрашњу контролу одбрану и безбедност Бранко Милојевић, по занимању дипломирани официр полиције.

Милојевић и Митровић су у допису навели да је доказано да у неколико случајева “Секуритон” уопште није уградио опрему која се наводи у Грађевинским књигама.

“…У девет позиција било је и вишкова и мањкова”, закључили су инжењер и бивши полицајац и 8. јула 2014. писмено упозорили Грчића.

Знајући за све ово, као и да није по закону да се накнадно склапа уговор о изведеним, а не уговореним пословима, Грчић је ипак 25. августа 2014. Године, са “Секуритоном” склопио уговор под насловом “Уговор о извођењу дадатних радова”, који је у име ове приватне фирме потписао директор Раде Мандић.

Осим Мандића и фирме “Секуритон”, уговором су обухваћене и фирме “С & Р Магма” и “АР Градња” из Београда које су заступали Ратомир Богетић односно Предраг Радоњић.

Опширније о овом случају писаћемо у наредним бројевима Таблоида.

Пише: Вук Станић, Таблоид