За геополитику говори Фридерике Бек, новинарка и ауторка бестселер књиге
Европски континент суочава се неколико година уназад са великим изазовима, почевши од економске кризе 2008. године, која траје и даље и прети да уруши цео платни систем, све до мигрантске кризе, која своју ескалацију добија током 2015. године, изазавши буру незадовољства и насиља. Само прошле године у Европу је према незваничним подацима пристигло око 1,2 милиона људи, што је већ изазвало демографске, безбедносне, економске, политичке и социјалне потресе.
Политика Европске уније по овом питању дубока је подељена, те многе њене чланице изјазниле су се и делима показују да не желе да прихвате избеглице из Африке, Азије и Блиског истока. Званични Брисел је пао на испиту и нема решења за превазилажење кризе.
Већина грађана Европе осећа да иза избегличког таласа стоји завера светских моћника, зарад постизања виших циљева. Међу њима се налази име немачке новинарке и публицисткиње Фридерике Бек, председавајућа друштва за међународну мировну политику. Она се у свом истраживачком раду пре свега бави улогом мрежа НВО, фондација у политици и о модерном (хибридном) рату..
Поштована госпођо Бек, у Вашој књизи читалац може сазнати да је масовна миграциона криза иницирана и организована од стране глобалне политичке и финансијске владе у сенци. Од када постоји план за изазивање избегличког таласа и како се зову њихови аутори?
У мојој књизи покушала сам да ово комплексно питање на прави начин представим читаоцима, тако да и неком ко се до сада није сусрећао са светским моћним центрима штиво буде разумљиво. У овој теми се ради о сложеним мрежним структурама на веома високом нивоу, чији приступ морате да објасните и покажете. Постоји синергија супер богатих фондација и удружења невладиних организација са доносиоцима одлука у Европској комисији и кључним позицијама у Европском парламенту, а сви они добијају обилату помоћ од УН и сестринским УН организацијама као што је Међународна организација за миграције (IOM), или Питера Сатерленда (Peter Sutherland) (од 2006. специјални изасланик за миграције при УН) оснивача „Глобалног форума за миграције и развој“(GFMD). „Форум“ промовише миграцију, посебно структуру међународне сарадње, у спровођењу међународних приоритета дневног реда за миграције и развој. Спомињајући „Глобалну миграциону групу“ ми смо у потрази са пореклом миграционе агенде и веома близу њених твораца. „GFMD“ је глобална лоби група за миграцију. Ако погледате пажњиво њен лого, уочићете да се налази поред познатих УН организација попут „Међународне организације за миграције“ и Светске банке.
Моја књига је основна критика глобализације. Пред нашим очима је кроз миграцију покренута транформација друштва, од стране водећих финансијских елита планете, који су опремљени са милијардима новчаница. Наравно да одлуке тзв. „глобалне владе“ никада нису биле демократске и легитимне. Тешко је рећи која су имена у целом глобалном процесу на врху листе, али постоје важни протагонисти. Моје принцип је послушати њихове интегралне изјаве, како би се сами разоткрили. Као кум глобализације важи Питер Сатерленд. Скоро да не постоји важан међународни орган или институција где није био преседавајући или у управном одбору. Стога је изненађујуће да медији о њему једва извештавају.
Бивши ирски државни тужилац обављао је до сада следеће дужности: Европски комесар за финансијску стабилност и тржиште капитала; годинама је руководио „Општим споразумима о царинама и трговини“; креатор „Светске трговинске организације“ и био њихов први генерални директор; почасни назив „отац глобализације“; водећи еврократа: укидање националних валута и увођење евра, Европа без граница; он је почасни председник „Мреже Трансантланске политике“ која је иницирала „ТТИП“; Управни одбор „Бритиш Петролеум”; 20 година у одбору „Голд Сахса“; редовни учесник „Билдерберг групе“, европски одбор „Трилетарне комисије“; Ватикански саветник (управљање некретнинама); члан Европског округлог стола; специјални изасланик генералног секретара УН за међународне миграције.
Хајде сада да чујемо шта су све рекли утицајни представници миграционе агенде. Дана 30.септембра 2015, Питер Сатерленд имао је наступ у америчком „Савету за спољне односе“, где су учесници скупа били представници „Think tank“ („труст мозгова“/ истраживачки центри) сцене, водећи медијски људи, научници, представници невладиних организација и политичари. Тема састанка била је хуманитарна брига и звала се „Глобални одговор на медитеранску миграциону кризу“. Међу говорницима нашао се Американац Вилијам Лејси Свинг (William Lacy Swing), генерални директор „Међународне организације за миграције“. На овом састанку причало се отворено, није било персирања, док је за говорницом увек спомињана реч „ми“.
Тако је Вилијам Лејси Свинг питао Питера Сатерленда: „Питер, ти си основао СТО, и то због слободног кретања капитала, робе и услуга. Које чинилац свега? Људи! Али, још увек не постоји слободно кретање људи! И то је елемент, о коме ти причаш, што заправо недостаје! Овај кратки цитат доноси читав апсурдност догађаја у срж приче. У ствари радило се о глобалном одговору на избегличку кризу, који се састојио да Немачка, Аустрија у Шведска прихвате мигранте, док САД неће уопште пронаћи „глобални“ одговор, то јест остаће чистих руку.
Споменули сте да су УН један од креатора миграционе кризе. Можете ли нам детаљније описати улогу организације која под својим кровом окупља 193 државе?
У мом делу цитирам генаралног секретара УН-а Бан Ки – Муна у коментару за „Берлинер Цајтунг“., који се са сигурношћу може сматрати марионетом свог саветника Питера Сатерленда: „Флоскула је рећи да живимо у глобалном свету. Мало се зна да се глобализација одвија у фазама, а ми се налазимо у другој, у старосном добу мобилности, док је прва фаза, када је проток капитала и робе либерализован, одао све предности глобализације, посебно развијеним индустријским земљама и њиховим трговинским партнерима, међу њима Бразил, Кина и Индија. Пошто улазимо у младо добу мобилности, људи ће се у све већем броју кретати преко граница.“ Генерални секратар УН-а сумира овде укратко о чему се заправо ради и одговара нам уједно на питање колико дуго трају тежње за реализовање миграцију људи. За прву фазу глобализације, у „ослобађању“ новца и протока робе, стекао се услов 1999. године док је на власти био амерички председник Бил Клинтон, са укидањем регулације банкарског система (Glass-Steagull act).
Ова мера уведена је 1932. као реакцију на велику економску кризу 1929. и забрањивала је банкама да учествују у инвестиционом банкарству. Цепање овог заштитног зида доноси нам банкарска криза 2008. година која траје до данас, а 1995. Направљен је нови корак ка слободној глобалној трговини либерализацијом производа и токова робе, пошто је Питер Сатерленд трансформисао општи споразум о царинама и трговини ГАТТ у СТО. О чему се заправо данас ради? Чини ми се да је реч о аналогном уводу у наредну фазу глобализације, у „глобално одвезивање људске масе“, Овај израз потиче од мене, и он ми је као изузетно подобан пао на ум, док покушавам да одговорим на Ваше питање. Наравно да глобални доносиоци одлука не именују одлуку на овај начин, него радије говоре о „доба глобалне мобилности“.
Најзад, циљ је да се либерализује сектор услуга широм света. Широм света глобалне компаније желе да у будућност уђу са слободним протоком услуга, односно слободним доступом услуга људи који пружају ове услуге што је могуће јефтиније. Иза свега стоји слика човека као увек доступног, стално радно способног попут пчеле, који се својевољно креће широм континената. Поново Вам дајем на увид једну изјаву Бан Ки –Муна: „Слободно кретање људи помаже да се унапреди светска привреда. Када је болници у Лондону потребна медицинска сестра, регрутоваће их из Гане или Сијера Леоне. Када „Гугл“ тражи програмера, често се дешава да га нађе у земљама у развоју.
До данас је овај проток људи углавном давао предности богатим државама и изазвао у земљама у развоју забринутост због одлива високог квалификованог радног кадра. Самим тим што боље буде успостављена миграциона једнакост, тако ће се и знање ширити равномерно.“ Док се званично залажу за хуманост и људскост, финансијска елита наше планете припрема у њиховој незаситој похлепи да поново брже врти точак где ће сада људи бити бачени на сечиву точкова. Обећања Бан Ки- Муна да миграциона једначина за све функционише“ није ништа друго него празна фраза, то јест мантра.
Каква је улога немачке Владе у избегличкој кризи? Критички настројени грађани Ваше земље говоре да влада у Берлину само испуњава захтеве глобалне владе. Да ли је заиста тако?
Још један пример чудног акта водећих креатора целоокупне идеје огледа се у Вилијаму Лејси Свингу, генералном директору „Међународне организације за миграције“. Када је у новембру 2015. Немачка остала без даха од неконтролисаног прилива имиграната, дошло је до посете водећих личности миграционе агенде Министарству спољних послова Немачке у Берлину. Тог 4. новембра за округлим столом сели су немачкi министар спољних послова Франк – Валтер Штајнмајер са представницима IOM, УН-а и других учесника високог профила. На конференцији за новинаре после састанка Свинг се захвалио Штајнмајеру за политичке иницијативе у текућој избегличкој кризи, и нагласио „да међународна заједница нема само дужност, већ много више интереса да промовишу миграције.“
Термин обавеза је на том састанку био нов и расветљава какав се притисак врши на Немачку од познатих глобалних доносиоца одлука Свинга, Сатерленда и осталих. Такозвана Међународна заједница састоји се буквално пре свега од Немачке, јер САД нису ни прстом макнули да би прихватили контигенте миграната као што је Немачка (2015. укупно 1,8-2 милиона људи, нико не зна до данас тачно). Министар Штајнмајер уопште није упитио речи критике, него је најавио још једну племениту исплату 75 милиона евра за УНХЦР и Светског програма за храну. Од 2011. Немачка је очигледно премијум партнер за IOM, јер је тада потписан уговор о сарадњи између Свинга и немачког министра унутрашњих послова Томаса де Маизиера, и од тада је Немачка највећи финансијер IOM. Само у перидоу 2010. – 2013. немачка Влада je oвој организацији исплатила 66 милиона евра за тзв. „миграционе пројекте“.
Негде иза кулиса и скоро сасвим неприметно појављује се у целој причи НАТО пакт. Да ли он представља значајан фактор у главама глобалиста? Морам Вас упитати до које мере је Европска унија умешана у миграциони талас?
НАТО можемо сигурно поменути, међутим, под насловом „апсурдност“. Што се Европске уније тиче она је већ поодавно требала да створи мултинационалне поморске снаге у сарадњи са „Фронтексом“ (Frontex), и постојећих образовних могућности, што би послао снажан сигнал Ердогану, мигрантима и „шлеп мафији“, да је готово са нечасним радњама. У том случају азил би био прихваћен само у амбасадама и конзулатима матичних држава. Уместо тога, Ангела Меркел ове године, на изненађење многих, убацује НАТО у игру, по мом мишљењу да би се обезбедила боља стартну позиција за надзор и извиђање у сиријским ратним дешавањима, посебно против Русије у источном Медитерану. ЕУ јасно управља своју политику која одговора глобалним доносиоцима одлука, и она има три истакнута аспекта: као прво, подржава миграциони наратив глобалне финансијске елите, а она такође ради на слободном протоку људи, и гледа на основу миграција одличну прилику да омраженим националним државама (или оно што је им остало) укине суверенитет.
Кључна реч овде се зове „интерграција кроз миграције“, дакле више моћи за Брисел, више ЕУ – интеграција, и све више овлашћења за доносиоце одлука. Водећа ЕУ елита је овом контексту једноставно и одлучно преко миграционих и партнерства за мобилност, са разним афричким односно северно афричким земљама, допустила да се Европа насели. Иза свега стоји похлепа. У будућности би требало да ЕУ агенција на Малти одлучи колико миграната морају ЕУ чланице прихватити, иначе ће бити санкционисани. Од 1990-их ЕУ ради на тзв. „Барселона просесу“, који је спајање две стране Медитерана у једну зону слободне трговине, који се све више политички интергрисана. То би онда било европско- северноафричко- арапско-турско велико царство (инклузивно 3 милиона Турака само у Немачкој). Узмимо, на пример, Евро – медитеренски уговор „Еуромед“. То није само смео план.
Не, партнерство је покренуто 1995. на евро – медитеранској конференцији министара спољних послова ЕУ и партнерских земаља у Барселони, (отуда „Барселона процес“). Исте године је средоземна област од ЕУ проглашена за област стратешког значаја. Парламентарна скупштина „Унија за Медитеран“ конституисана је у марту 2004. под називом „Евро-медитеранске парламентарне скупштине“, па дакле имамо структуре за све што се назире, и ово је даљи аспект: са једним потезом би становноиштво овог подручја, а самим тим и број потрошача, вишестуко био повећан, јер у Европи, као што је познато, стагнира или нестаје становништво.
Џорџ Сорош је више пута означаван као особа која је, заједно са својим истомишљеницима, иза кулиса у сваком смислу речи организовала масовну миграцију људи. Шта су показала Ваша истраживања?
Према статистици Оксам – студија из 2014, 85 најбогатијих људи на планети поседује богаство колико 3,5 милијарде људи, то јест половина светске популације. Међу њима је Џорџ Сорош, чије се богаство, са новачним шпекулацијама, процењује на око 24,2 милијарде долара. Он је посебни хиперактивни креатор глобализма. Сваке године даје око 1 милијарду долара за његове сагласне пројекте. Сорош, такође, има веома богате фондације на његовој страни, који следе исте циљеве које сам доказала у књизи. Сви ови глобални дизајнери сматрају да је масовна миграција у Немачкој и Европи нешто велико, и то већ подужи временски период. Јер 2005. Сорошева фондација „Open Society Foundations“ основала је заједно са осталим богатим фондацијама, фондацијско удружење „ ЕPIM“ (Европски програм за интеграцију и миграције). Са овом веома јаком финансијском структором у позадини, почео је Сорош, у извесном смислу мозак целе операције, да уплаћује новац НВО и „Grass-roots“ (појам који означава јавни или политички активизам и организовање широких социјалних слојева).
Ове организације од левог па до лево екстремног политичког спектрума, који скандирају слогане „нема граница, нема нација“, или „ниједан човек није илегалан“, савршено одговарају миграционој агенди глобалних доносиоца одлука, и од тада је се она систематски изграђивала. Многи пословни активисти су напросто запослени у Сорошевим и њему сличним финансијским структурама. Сорош има запослени штаб, од адвоката који мора измислити нове миграционе стратегије, до миграционе службе или активиста у бази. Стално се може као приватно лица поднети захтев за отворена радна места, или са својом отганизацијом поднети захтев за добијање новчаних средстава. У једном пословном формулару тражи се на оригиналном енглеском језику Program Officer, Migration,Open Society Initiative for Europe“.
Сходно огласу будуће активности Сорошевог запосленог описаће се овако: „Стална нова радна места! Пријави се сада! На пример, као програмски службеник миграције, будућа активност састоји се у томе да се финанисијски потпомогну организације цивилног друштва. Запослени ће бити део миграције тима „Иницијативе за отворено друштво за Европу“ и радиће на активности за миграције и инклузију. Главни рад фокусира се на тему издатак донација организацијама цивилног друштва, да би на тај начин изградили политичке присталице и савезе, и с времена на време да се спроведу политичка лобирања у одређеним државама“.
Овај савез између непристојно богатих финансијске елите и лево-зелених, биће упамћен као један од најбизарних у политичкој историји. Поред тога у Немачкој се дешава још једна посебна околност. Наиме, мигранти се од стране активиста и тзв. „доброчинитеља“ користе као пројекциони простор. Овај еуротични механизам омогућава таквим људима, који се дефинишу као антифашисти и антирасисти, убијајући наводно Хитлера „у себи и код других“, наводно доказ да су овога пута на правој страни. Трагично, многи од тих особа, који су прави идеалисти, постали су копнена трупа нове фазе глобализације, а да притом нису ни приметили. Међутим, питање је месеца када ће доћи до сазнања.
У прошлој 2015. су НВО структуре, који су преко 10 година издашно помагане од „EPIM”, дошле до свог плода, јер су у балканској рути били (и јесу) инсталиране различите организације, које су готово до танчина планирале разарање „тврђаве Европе“. Разноврсне дигиталне могућности за мигранте (сви су снадбевени смарт телефонима), донело је савршену миграциону инфраструктуру, као на пример тзв. „Liveticker“, на многим граничним прелазима у балканској рути, који се стално ажурира и даје тачне информације о томе шта све мигранте очекује, како би морали да решавају проблеме и како треба да се понашају. За овакав процес сковала сам термин „надзорни бег“
Појасните нам како су повезане све организације које ради на спровођењу миграционе агенде?
EPIM“ фондација у коалицији са осталим сличним организацијама и фондацијама желе да утичу на политику. Пошто су од почетка 2005, након Лисабонског споразума, ЕУ чланице све више и више националних овлашћења предали Бриселу, фондације су одлучиле да активно лобирају на донешењу одлука у Бриселу и да на локалном нивоу обликују миграциону и азил политику. На интересантан начин дa утиче на рад описа техника, политике носиоца одлука ЕУ и парламентараца истиче се источно европска организација ПАСОС (PASOS) директан изданак европског „Института за отворено друштво“ (Open Society Institute). Ова фондација основана је 2004. у складу са чешким законом и њено седиште је у Прагу, а директор Џеф Ловит (Jeff Lovitt). ПАСОС има 56 чланских организација и врши политички лоби зарад креирања политике у у националним и европским оквирима, као и код међународних организација, истовремено имају јак утицај у источној Европи, и промовишу Европу неометаних миграција, без виза и граница.
Политичка инструкциона књига ПАСОС аутора Пиотра Кажмиркивица (Piotr Kaźmierkiewicz) описује врло детаљно и практично на који начин би требало да се спроведе политичко лобирање у корист неограничене миграције: „Суоченимо смо на многим нивоима конфронтрације са реалношћу управљања ЕУ, и у сваком случају то није ни мало лак задатак званичнике ЕУ разабрати, узети их онда у визир и утицати на главне чиниоце одлука и јавност чланица ЕУ“. Кажмиркивиц даје конкретне предлоге, где и како лобисти миграције треба да прилазу раду: „Комитети европског парламента постављају природни пролаз за напоре лобија, јер они сачињавају законодавне промене на основу предлога комисије, који се затим представљају пленуму на гласање. За лобистичке групе особа за контакт у комитету јесте известилац предлога закона, који ће бити именован када се
усвојени предлози предају парламенту. Има смисла да се контактирају чланови партија, који деле мишљење и циљеве лоби групе или су барем уско везане за њих. Чланови Европског парламента су генерално веома отворена за сарадњу са организацијама цивилног друштва“. Такође на утицај на највиши ниво власти Кажмиркивиц има спреман савет: „Кабинети министара, премијера и председника (у зависности од политичког система) могу посебно бити подржани oд „Think- Thanks“ и истраживачких института са аналитичким капацитетом, тако што ће они радити паралелно са владиним аналитичарима.
На овај начин, групе цивилног друштва могу паралелно пружити јавне политилчке анализе за обезбеђивање расположивих ресурса и планирање активности…“ Међутим, Сорош и његова „EPIM” иницијатива нису само изградили моћну мрежу и лоби империјум, него су практично „Think- Thank“ директно лансирали у Брисел, наиме „Центар за европску политику“ (EPC). Овај „труст мозгова“ са раскошном годишњим буџетом од 2,16 милиона евра (2014.) подилази НВО интелектуалним, на суптилан начин, испод руку, и подноси им документа, решења и слогане. Ја пружам у својој књизи добро документоване и свеобухватан преглед ових и других махинација, и молим вас да разумете да могу да изаберем само неколико аспеката у контексту овог разговора. Моја жеља била би обрађена верзија моје књиге на енглеском и руском језику.
Опишите нам на који начин је организована миграциона рута из Африке, Азије и Блиског истока, до њеног доласка у Европу? Зар безбедоносне службе нису могле спречити припрему плана реализације избегличког таласа?
Миграционе путеве најбоље је неописивати, већ једноставно погледати мапу које нам нуде различите организације. У основи се може рећи да италијански истражитељи имају висок проценат истраге догађаја. Оно што је посебно забрињавајуће је да „Исламска држава“ и њени људи у позадини, миграције открили као извор прихода, атрактивнију чак од дроге, која бити изгубљена у транзиту, док се рецимо мигрант може удавити прилико преласка, а кријумчару је већ увелико плаћено неколико хиљада долара.
Године 2010. изашла је поверљива, интерне анализа о стању унутрашње безбедности у ЕУ „The Joint Report“, сачињен од Europol”„ Eurojust и „Frontex“ (ЕУ полиције, судске власти и граничне европске агенције) са 900.000 илегалних миграната који сваки године долазе у ЕУ. У документу се још може прочитати: „Безбедност граница је угрожена од групација који искоришћавају слабости сектора транспорта, такође кроз корупцију и коришћење фалсификата, ковани и лажно стечени документи, који су незаобилазан средство илегалних миграција, трговине људима, пружање лажних идентитета и тероризма.“ Понављам, то је било у мају 2010. године! Ова анализа била је тајно скривена за грађане Европе, како би се несметано наставило са миграционом агендом, да би 2015, за време тзв.избегличке кризе, круна свега била запрепашћење шта се догодило!
Нема сумње да избегличка криза за интересне групе и појединце доноси велику финанисијску зараду. Да ли се знају њихова имена?
То су у Немачкој велика „добротворна“ удружења, који у току избегличког таласа од пореских обвезника плаћају трошкове хране и смештаја тражиоцима азила и мигрантима. Постоји прорачун економиста да ће трошкови интергације миграната у наредним годинама износити око 1 трилиона. Профит оних који пружају међународне услуге и искориштавају их тешко да се може замислити.
Најмање 72% миграната сачињавају мушкарци у старосном добу између 20 и 35 година, скоро су сви муслимани, многи од њих радикални исламисти, чланови ИС. Избегличкој кризи стотине хиљада људи не назире се крај. Делите ли мишљење да Европи прети демографско и културно уништење?
Извештавање у Немачкој на ову тему спаснуло је, и већ се верује да је проблем решен. Није уопште. Границе су отворене, на аутопутевима стоји неколико полицијаца, на споредним путевима сваки путник може видети мигранте. Ја сам заиста уверена, посебно са знањем које сам стекла кроз истраживање за своју књигу, да је Немачка али и остатак Европе у опасности. Глобални чиниоци и њихови представници у Бриселу, Берлину и другим европским метрополама починили су издају. Они се морају привести правди и доделити им одговарајуће казне. Ни мање, ни више. Ми морамо у могућем најкраћем року почети размишљати како да се на најбржи начин ослободимо потпуно корумпиране ЕУ елите у Бриселу и њихове неподношљиве уплетености са супер богатим фондацијама, финансијским круговима, хеџ –фондовима, америчким истраживачким инстутутима и НВО.
Број насилних деликата у европским државама је експлодирао од како су владе дозволиле улазак милионима миграната. Злочини се од стране власти минимизирају, очигледно да би се избегла тенденција одбојности према мигрантима. За то време становништво живи у страху од потенцијалних терористичких напада и исламизације друштва. Колико су оправдане њихове стрепње?
Сви знају да је насиље масивно у порасту и истовремено постоји велико интересовање власти да прикрију проблем, како не би ојачали популистичке тенденције. Основни проблем се састоји што сваки грађанин Немачке мора, рецимо, према пореској управи бити транспарентан, и што, на пример, пре уласка у здраствено осигурање мора обезбедити низ докумената и доказа, а да притом са друге стране нико заправо не зна ко долази или ко ће доћи код нас. Лажни пасоши, нестали, неухићени, без прецизних података. Наравно да је страх присутан.
На крају разговора упитао бих Вас да ли постоји решење за миграциону кризу којој се не назире крај?
Да. 1. Примена постојећих закона. 2. Промена у законодавству азила, тако да се процедуре за азил могу поднети само у земљи порекла у одговарајућим амбасадама и конзулатима земљама дестинације. Последица: нема више путовања преко Средоземног мора. 3. Мултинационалне поморске снаге, заједно са постојећим техничким могућностима агенција за заштиту граница ЕУ, да затворе Средоземно море, и тако пошаљу јасан сигнал Ердогану, шлеп мафији и самим мигрантима. Консенквентни повратак свих предсетнутих на своје обале. 4. Доследна примена постојећих закона о депортацији. 5. До даљнег доследно спровођење контроле граница. 6. Добровољни повратак у оквиру програма „golden handshake“, који служи као мера реконструкције за уништену инфрасктуру у многим државама порекла миграната, као и промоција економског развоја и подстицаја миру. 7. Промена економске и спољне политике Европе (незамислива у оквиру ЕУ). Што даље од слободне трговине према економским слабим афричким земљама, која је одговорна за крајњи резултат миграција, и руке даље од дестабилизације Северне Африке и Блиског истока у корист САД.
Разговор водио и превео: Милан Старчевић
„Геополитика“, број 101.
