Дуго времена, један од главних сакупљача новца за муслимане у БиХ је био држављанин Судана Елфатим Али Хасаини, директор компаније “TWRA”, са седиштем у Бечу од 1987. до 1995. Он је, такође, био и један од организатора посете Осаме бин Ладена Сарајеву 1993 године. За те заслуге, господин Изетбеговић му је доделио високу државну награду.
Преко рачуна Хасаинија је прошло 400 милиона долара из исламских земаља, намењених Алији Изетбеговићу. Још једна фирма у Бечу је припадала Загребчанину Салиму Шабићу. Он је двадесет година био повезан са богатим муслиманима, па чак је и скупљао новац за изградњу џамије у Загребу. Мухамед Ћатић – загребачки бизнисмен, дуги низ година је живе у Емиратима. Управо је тамо сакупљао средства из Бахреина, Катара, Омана, Кувајта, Ирана.
Поред њих, у екипи “скупљача пореза” су се нашли и Ирфан Леваковић и Салих Ефендија Чолаковић. Постојао је још један извор прихода – избеглице и муслиманска дијаспора. Они су били приморани да сваке године шаљу новац у Сарајево. Према неким подацима, овај извор је годишње доносио муслиманским политичким и верским лидерима у Сарајеву до 2 милијарде долара.
Према различитим проценама у бившу Босну и Херцеговину је од 1992. до 1995. је стигло око 80.000 добровољаца из муслиманских земаља (Авганистана, Алжира, Туниса, Пакистана, Египта, Ирана, Судана, Чеченије). Муџахедини-плаћеници су лично учествовали у убијању хиљада Срба. Чак је и локално муслиманско становништво, у почетку, било шокирано софистицираним методама мучења муџахедина, масовним силовањима, корпама са одрубљеним главама и концентрационим логорима у којима су Срби мучени и убијани.
Према подацима из поузданих извора (званичници мисије УН и ОЕБС у Сарајеву и сарадници специјалних служби Србије), и данас у БиХ има неколико хиљада муџахедина. Неки од њих су држављанство добили женидбом са локалним девојкама, док су други то право добили као поклон од Сарајева. Сад су сви – законити грађани Босне. Све ово се догодило под личним надзором и уз подршку бившег министра унутрашњих послова, а сада истакнутог бизнисмена Бакира Алиспахића. Њега и данас називају човеком са мрачном прошлошћу. Пре рата је био умешан у незаконите послове са дрогом и златом.
Занимљиво је то да је до 1991. године читава Служба државне безбедност Босне бројила 800 људи, док их данас има 2800. Сви су обучени за извођење свих врста операција, укључујући и терористичке.
Сада “лојални грађани”, а до недавно терористи из целог муслиманског света, насељени су у централној Босни и живе у групама у малим планинским селима. На почетку рата, они су донели у БиХ 30-40 врста експлозива, потпуно непознатог порекла. Ови људи могу да, у било ком тренутку, крену у диверзантске акције и постављање нових мина на најнеочекиванијим местима, истовремено кријумчарећи оружје у земље Западне Европе. Крајем ’90-их година, инструктор босанских муџахедина је био Американац Кевин Рафаел Холт из Вашингтона. Он је прошао врло добру војну обуку у Авганистану и напредни курс за диверзанте у Пакистану. Неколико пута је био виђен и у Либану.
Неколико база за обуку терориста су биле под контролом иранских дипломата, под окриљем разних хуманитарних организација. Они су обучавали своје ученике, не само диверзантским вештинама, већ и прављењу поклона у виду играчака и сладоледа, који би се касније испоставили да су смртоносни експлозиви. Један од тих “хуманитарног универзитета” за терористе налазио се на само осамдесет километара од Сарајева, у насељу Бакотићи. Ту је живело 200 тешко наоружаних добровољаца. И скоро сваки добровољац из Бакотића је имао одличне везе са командом сарајевске војске
(Наставиће се)
Константин Качалин,
