Прошло је два месеца откако је Влада Србије донела одлуку да уведе прелевмане, односно таксе на увоз млека и киселомлечних производа, како би заштитила домаћу производњу од прекомерног увоза. Прецизирано је да је прелевман за увоз млека од 10 до 20 динара, док је за киселомлечне производе од 10 до 30 динара. Међутим, увођење прелевмана, чини се, није донело готово никакав бољитак власницима фарми. И поред ове мере Владе Србије, фармери објашњавају да настављају да смањују број крава и упозоравају да им, уколико се ускоро не нађе неко решење, преостаје једино да затворе фарме.
Како се десило да ова мера не донесе резултате, иако је министарка пољопривреде Снежана Богосављевић Бошковић најављивала да је то начин да се заштите домаћи произвођачи, који су у неравноправном положају у односу на европске фармере са далеко већим финансијским средствима на располагању?
Председник Управног одбора Асоцијације пољопривредника Мирослав Киш каже за Истиномер да је мера оманула јер прелевмани нису уведени на кључне производе, већ је њихов увоз и даље настављен без додатних трошкова.
„Влада није увела прелевмане на млеко у праху и на такозвано сепарисано (кондензовано) млеко. То је сировина коју користе наша млекарска и кондиторска индустрија, а они су највећи увозници. Тако се практично и даље увози дупло више млека и прерађевина од млека него прошле године. Поред тога, још је страшније што је домаћим произвођачима млека више спуштена откупна цена, а некима је чак престао откуп. Ништа се није променило увођењем прелевмана. Наставља се покољ стоке“, каже Киш.
И председавајућа Управног одбора Централне асоцијације произвођача млека Војводине Сања Бугарски наглашава да прелевмани нису дали очекиване резултате.
“Можда су ови прелевмани мало ублажили ситуацију, али ако се овако настави ми фармери смо готови. Влада није увела прелевмане за кондезовано и млеко у праху, као и на маслаце у великом паковању. Млеко у праху користе кондитори и компаније које праве следолед, док је кондензовано једна врста исушеног млека, сирупа, који произвођачи размуте и добију млеко спремно за продају”, објашњава Сања Бугарски.
Она каже да млекаре и кондитори настављају несметано да увозе сировине из ЕУ, где су значајно јефтиније, наводећи да је млеко у праху упола јефтиније него у Србији.
“Са друге стране наше млекаре немају извоз, поготово је неискоришћено тржиште Русије. Када би извоз био већи јавила би се потреба и за откупом нашег млека“, наводи наша саговорница.
Иако фармери одржавају редовне састанке у Влади Србије, Сања Бугарски каже да не постоји разумевање за решење њихових проблема. Зато као једину шансу види у томе да фармери направе своју млекару.
“То је модел који постоји у Холандији. Фармери тамо поседују све, од производње млека, преко прераде, све до научног развоја. Нико још није реаговао на ову нашу идеју. Потребна су нам средства, али то је једини начин како да спасемо произвођаче млека и да сачувамо фарме. У супротном, у Србији готово да и неће бити произвођача млека“, закључује Бугарски.
У Министарству пољопривреде потврдили су нам да прелевмани нису уведени за млеко у праху и за маслац у блоку, али објашњавају да то нису урадили због кондиторске индустрије.
“За млеко у праху и маслац у блоку нису уведене, односно, нису повећаване увозне дажбине (прелевмани), јер су то сировине за кондиторску индустрију. Имајући у виду да је кондиторска индустрија високом либерализацијом увоза ових производа са свих тржишта, изложена жестокој увозној конкуренцији, није било допустиво да се увођењем прелевмана повећавају трошкови производње те индустрије. Посебно кад се зна да кондиторска индустрија остварује суфицит у спољнотрговинској размени преко 30 милиона евра годишње. Блок паковања маслаца се користи и у другим областима прехрамбене индустрије, па се водило рачуна да се заштитом једне врста производње не отежа рад других (кондитори, пекарска индустрија…)”, одговорили су нам из Министарства пољопривреде.
У Министарству истичу да покушавају да својим мерама утичу на оснаживање положаја произвођача млека. Зато су и организовали стални дијалог са произвођачима млека (фармерима), прерађивачима (млекарама) и струковним удружењима.
“Ситуација је слична свуда у региону, и Министарство настоји да помогне произвођачима, али такође и апелује да они унапреде своју производњу у смислу квалитета, организационих трошкова, како би били што конкурентнији. За унапређење производње млека и повећања прихода примарних произвођача млека издвајају се значајна средства за субвенције. Иако представници Европске комисије сматрају да штете за српско тржиште нису таквог обима који захтева увођење заштитних мера, Влада Републике Србије је сматрала неопходном и одговорним са аспекта остваривања стратегије развоја пољопривреде да се предузму наведене мере како би се спречили тежи или дуготрајнији поремећаји за које би касније било потребно предузети многобројне мере за решавање проблема у производњи и на тржишту ових производа. Посебно што поремећаји у млекарском сектору представљају озбиљан проблем који може приморати произвођаче млека да продају своје краве или изађу из тог бизниса”, наводе у Министарству пољопривреде.
Мијомир Лакетић, Истиномер.рс
