Таксе за нашу воду скупље и од француских

ПРОИЗВОЂАЧИ минералних вода Србије захтевају од државе са смањи накнаду за коришћење вода и да је не повећа идуће године, како им производња не би била угрожена. Тренутно та накнада износи више од 11 евра по кубном метру, и како наводе, за десет година увећана је чак 13 пута и у рангу је накнада која се плаћају у француском региону у којем се производи чувена вода „евијан“.

Када се упореде трошкови пословања пунионица воде у региону, накнада за употребу воде у Србији убедљиво је највиша. У Србији произвођачи вода плаћају накнаду од 1,35 динара по литру, што чини пет до осам одсто од произвођачке цене. Код суседа Хрвата та накнада износи четири евра по кубику, у Словенији је била шест, па је сада враћена на два евра. Дакле, у земљама региона накнада је неколико пута нижа, док у земљама Европске уније поједине државе чланице ни не наплаћују коришћење вода, попут Шпаније и Португалије.

– Тако висока накнада за коришћење вода у Србији ствара проблем у пословању, обара конкурентност домаћих фирми, које све теже послују и зато што су укинуте царине на увоз воде из ЕУ од 2012. године – каже за „Новости“ Зорица Вукчевић, председница Удружења произвођача вода Србије.

Флаширана вода у Србији, уз то, подлеже и вишој стопи пореза на додату вредност од 20 одсто, а није у нижој категорији опорезивања, као што је у већини земаља.

– То значи да вода у Србији не спада у основне потребе, већ се наплаћује као луксузна роба – напомиње Вукчевић. – Конкурентност домаћих вода знатно је нарушена, јер надокнада чини и до осам одсто цене воде. Када се томе додају и остала оптерећења локалних заједница и дажбине, увозна вода све је конкурентнија и прети да истисне домаћу са рафова.

Председница Удружења произвођача вода истакла је да у Србији држава на име накнаде за воде, од домаћих произвођача који тржишту годишње укупно испоруче око 600 милиона литара флаширане воде, наплати седам милиона евра.

У последњих десетак година број пунионица воде готово је преполовљен и сада на нашем тржишту послује нешто више од 20 фабрика воде. У оваквим условима рада опстале су само велике компаније, које иначе послују у оквиру других великих система, попут „Росе“ и „Кока-Коле“, „Књаза Милоша“ и система ДФГ, затим „Хебе“ и „Нектара“ или „Мивеле“ и „Агрокора“…

– Очекујемо од државе да накнаду за коришћење вода усклади с нормама ЕУ и да ту област што пре регулише доношењем закона о накнади за коришћење природних ресурса и рудних богатстава – наглашава Вукчевићева.

У РАЗУМНИМ ОКВИРИМА

У УДРУЖЕЊУ произвођача вода кажу да они не беже од плаћања накнаде, али у разумном оквиру, који не угрожава пословање и опстанак производње, а самим тим и радних места, посебно у мање развијеним срединама у којима фабрике воде запошљавају велики број људи, попут Аранђеловца, Сурдулице, Бујановца. У тој индустрији у Србији, само у непосредној производњи, запослено је око 3.000 људи.

Д. Маринковић, Новости