Након претњи турског председника Реџепа Тајипа Ердогана да ће Турска пустити милионе миграната према Европи, Хрватска је у страху од великог прилива избеглица који може изазвати и нове сукобе на Балкану.
Демограф Стјепан Штерц за хрватске медије истиче да такве претње треба озбиљно схватити.
– Та прича се неће тако једноставно завршити и сигурно је да о томе треба озбиљно разговарати. Питање миграција и њихово усмеравање према Европи биће једно од кључних у догледној будућности. С обзиром на специфичност, дужину и отвореност своје границе према суседним земљама, Хрватска се готово не може озбиљније поставити као, на пример, Словенија и Мађарска. То је питање организованости самог МУП-а, а не чини се да је то постављено на стратешкој разини озбиљности као у земљама северније од Хрватске – рекао је Штерц.
Политиколог Ведран Обућина истакао је да би већи прилив избеглица могао утицати и на председничке изборе у Србији.
Све више “заглављених”
Балканском рутом је од њеног затварања прошло између 170.000 и 180.000 миграната, а од почетка мигрантске кризе више од милион и по избеглица. Тренутно се у Србији налази око 7.900 миграната, од чега је више од једна трећина младих узраста до 18 година. Све је већи број оних који су у Србији “заглављени” више од годину дана.
– Ако би се хипотетички, с лепшим временом и догодило да дође до кретања становништва, мислим да ће оно опет бити налик оном претходном, када су се они груписали на грчко-македонској граници. Ако дође до већег прилива, то би могло да доведе до тешких политичких последица на целом Балкану, пре свега у Македонији, као додатна тачка у тамошњем хаосу – навео је Обућина.
Он је истакао да Македонија нема владу, те би председник требало да уведе ванредно стање.
И директор Центра за заштиту и пружање помоћи тражиоцима азила Радош Ђуровић истиче да би се Србија нашла у проблему уколико би Турска пустила избеглице ка Европи.
– Такве околности нам свакако неће ићи на руку. И без тога, очекује се с пролећем повећан број миграната. Србија се генерално ништа не пита. Мигрантском кризом у Србији управља пре свега Мађарска и Хрватска, тако да би то прво требало да решавамо, а тек онда да бринемо о могућој ситуацији коју ће изазвати турске претње. Уколико Турска пусти мигранте, то ће само појачати већ напету ситуацију са Мађарском – рекао је Ђуровић.
Мађарски зид
Према званичним подацима, Мађарска на своју територију сваког дана пушта свега десет миграната. Сви мигранти који буду зетечени на територији Мађарске без докумената који омогућавају боравак у тој земљи биће враћени преко границе. Војска Мађарске је изградила војну базу у близини граничног прелаза са Србијом на Келебији, а до пролећа се планира изградња још три војне базе. Мађарска је на 170 километара границе са Србијом изградила пограничну ограду, као и на 136 километара на граници са Хрватском, да би спречила нелегални улазак миграната.
Републички комесар за избеглице и миграције Владимир Цуцић истакао је да је ситуација у Србији са мигрантима тренутно стабилна.
– Током лета се свакако очекивао већи прилив миграната који са лепшим временом крећу на пут, али уколико Турска отвори врата ка Европи, то би створило додатне проблеме. Србија се налази на удару одлука Мађарске и осталих околних земаља. Нама би чак и лакше било када би се знало да је рута дефинитивно затворена, када ни тих 10 миграната дневно не би могло да уђе у Мађарску.Онда би и у Авганистану, Пакистану људи знали да не треба да крећу на пут јер нема пролаза ка Европи – рекао је Цуцић.
Он је додао да се Србија у односу на све комшијске земље према мигрантима понаша веома хумано, али се нада да то неће бити злоупотребљено.
– Смештајни капацитети се повећавају, услови су одлични, и за сад, нема разлога за бригу – закључио је Цуцић.
Осим Србије и Хрватске, и Словенци су забринути због могућих сукоба који би могли избити на Балкану због мигрантске кризе.
– Требало би на европским спољним границама учинити све како би Балкан био заштићен од конфликата и Шенген од распада. Ако би се балканска рута поново отворила, избили би нови конфликти у региону. Ако превише илегалних миграната дође, све земље ће затворити своје границе што води ка свађама – истакао је премијер Словеније Миро Церар још у септембру прошле године.
Супер смо ми
Влада Србије нема намеру да повећава капацитете за смештај миграната изјавио је јуче министар за рад, заопошљавање, борачка и социјална питања Александар Вулин додајући да не види потребу да се гради нови прихватни центар у Алексинцу или било ком другом месту.
Рат Анкаре и Европе
Након што су холандске власти забраниле слетање авиона турског министра спољних послова Мевлута Чавушоглуа у Ротердам, избио је прави дипломатски рат између Турске и Холандије.
Министар је требало да говори на скупу на коме се тражи подршка турских грађана за предстојећи референдум у Турској о проширењу председничких овлашћења, међутим, како је навео градоначелник Ротердама Ахмед Абуталеб, такав скуп би изазвао ризик за јавни ред и безбедност.
Након тога, Турска је запретила отказом споразума са ЕУ о мигрантима, чиме би сви нелегални мигранти из Грчке били враћени у Турску.
– Ми споразум можемо једнострано окончати. Још нисмо обавестили наше саговорнике (ЕУ), све то је у нашим рукама. Већ сада можемо да кажемо – нећемо га више спроводити, готово је.
Не треба нам ничија дозвола – рекао је Чавушоглу.
Председник Реџеп Тајип Ердоган, критиковао је Холанђане као нацистичке остатке и фашисте.
– Можете да заустављате авион нашег министра колико хоћете, али да видимо како ће ваши авиони од сада долазити у Турску. Холандска влада не познаје политику и дипломатију, то су кукавице – рекао је Ердоган.
Поред Холандије, и Немачка је забранила скупове у својој земљи поводом референдума у Турској, због чега је Ердоган истакао да је Меркелова није ништа другачија од Холанђана, упоредивши је чак с нацистима.
То је згрануло Берлин.
А. Вучићевић – Вести
