Берлин — Незпосленост у еврозони достигла је рекордних 11 одсто,док је у Немачкој на најнижем нивоу у последњих 20 година од 6,7 одсто.
Иако немачка привреда остварује много боље резултате у односу на друге чланице еврозоне, на њеном тржишту рада приметно отварање такозваних “мини” послова, који лоше утичу на укупну економију те земље.
Почетком 2000-их, Немачка није била у тако завидној ситуацији. Незапосленост је 2003. достигла 10,5 одсто, па је тадашњи канцелар Герхард Шредер затражио од шефа одељења за људске ресурсе у “Фолксвагену”, Петера Харца, да проучи тржиште рада.
За део успеха Немачке заслужан је и низак курс евра, који је од 2008. ослабио 15 одсто у односу на долар. Слаб евро чини европски извоз јефтинијим, а Немачка је добро позиционирана да то искористи, па је само 2011. остварила рекродан трговински суфицит од 195,3 милијарде евра.
Харц је закључио да је модел рада у Немачкој застарео, будући да један запослени, са осмочасовним радним временом, може да издржава цело домаћинство, док су, притом, бенефиције за незапослене биле издашне.
Уместо тога, он је предложио такозване “мини послове”, на којима је 2007. било запослено десет милиона Немаца, од којих је за седам милиона то био једини извор прихода.
Мини послови плаћени су око 400 евра месечно, а послодавци морају да издвоје још 100 евра у виду давања за социјалне доприносе. Све док зарада не премашује 400 евра, радници су ослободјени пореза.
Људи могу радити више мини послова.
Немачка не би била у тако повољној позицији да пре десет година није спровела неке значајне економске реформе. Док су друге државе ЕУ лабавиле законе о раду, Немачка је пооштравала прописе.
Та флексибилнсот значила је да Немачка, током рецесије 2009. није остала без великог броја радних места. Влада је чак покренула програм који је послодавцима дозвољавао да скрате радно време, док је влада надокнадјивала запосленима остатак плате.
Иако је такав модел рада био веома конкурентан, довео је до огромног јаза измедју нивоа примања у земљи. Штавише, након САД и Јужне Кореје, Немачка је једна од земаља са најнеравноправнијим тржиштем рада у развијеном свету.
У области “мини послова” нема одређене минималне зараде, тако да неко може да буде плаћен четири евра по сату, али и испод једног евра.
У периоду од 2000. до 2010. просечна плата у Немачкој је повећана, али су ниске плате, оне испод 960 евра месечно, смањене за десет одсто.
Готово 1,5 милиона људи који раде “мини послове” ослањају се на помоћ државе, укључујући 358.000 оних који раде пуно радно време, али не могу да преживе од плате.
Танјуг
