ТАМНА СТРАНА ТАМНАВЕ: РБ Колубара са сопственим пумпама испумпала половину воде из копа!

Колубара – Густи слој тешке магле прекрио је јуче коп „Тамнава – Западно поље” и готово избрисао границу између неба и воде из које испливава неколико машина високих преко 30 метара. На багере који су протеклих месеци извучени на суво, већ неколико недеља спустила се једна друга врста измаглице. Након што је Балканска истраживачка мрежа (БИРН) објавила да је посао на испумпавању „Тамнаве – Западно поље” добила „Енерготехника Јужна Бачка” – фирма без искуства, „Колубару”, један од најзначајнијих рудника у земљи, прекрио је и вео сумње.

Кроз наслаге блата и муља по ободу копа пробијало се јуче теренско возило марке „газ” за чијим воланом је седео возач упечатљивог имена – Петар Петровић. Ту где је он јуче провозао екипу „Политике”, до пре неколико месеци пливала је риба, а „Тамнава – Западно поље”, после мајских поплава, постала је треће по величини вештачко језеро у земљи. Петар каже да му је тог кишног мајског дана, док је стајао на ободу копа, а пред њим се пружало водено пространство од 187 милиона кубних метара, мрак пао на очи.

– Шта сам тада помислио? Да ћемо бити у мраку. Свака четврта сијалица у Србији гори захваљујући „Тамнави” – каже Петровић.

Синиша Богдановић, помоћни радник у руднику, каже да је после поплава мислио да је остао без посла. Он није једини који је то помислио. Радници „Колубаре” кажу да је било и оних који умало нису заплакали кад су видели воду која је напунила коп. Мислили су да слободно могу да узму радне књижице и да „Колубара” више неће радити.

У копу је сада остало још 40 милиона кубних метара, а руководство рудника очекује да комплетан посао испумпавања воде буде завршен до краја фебруара. Како ћете сву ову воду да испумпате за месец дана, питали смо.

– Требало је да видите колико је ту воде било у септембру, онда би вам био јасан одговор на то питање – речено нам је на копу.

Светомира Максимовића, председника стручно оперативног тима за исушивање овог копа, питали смо да ли је ова катастрофа могла да се спречи тих мајских дана. Редакцију „Политике” претходних дана звали су стручњаци из разних области тврдећи да „Колубара” није на време реаговала да спречи да вода продре у коп.

– Знате ли ви да је вода машине од 320 коњских снага, са кашикама у које стаје 10 кубика земље, носила као дечје играчке. Ко је тој сили могао да се супротстави – негодовао је Максимовић због тога што, у складу са оном народном, „после кише увек има 100 кишобрана”.

Нисмо губили време. Радници „Колубаре” одмах су почели да испумпавају воду са копа „Велики Црњани”, каже заменик директора Рударског басена „Колубара” Михајло Петровић. Према његовим речима, потрага за пумпама почела је одмах. Неке од њих биле су старе и по 30, 40 година.

– Због процедура Светске банке, са којом је наша влада ушла у преговоре, били смо обавезни да распишемо тендер. Били смо спремни да јавни позив објавимо још 15. јула, међутим, док смо испунили све обавезе, које је пред нас стављала ова међународна финансијска организација, тендер је расписан 27. јула – каже Петровић.

Ко у свету има искуства у томе када се таква катастрофа нигде није десила, питају. Румунски „Неш”, који је био део конзорцијума са „Јужном Бачком” имао је искуства на испумпавању у Румунији, одговарају. Тврде да од холандског „Ван хека”, који је, такође, био један од понуђача на тендеру, „Јужна Бачка” само изнајмљује пумпе, да они нису њихови нови подизвођачи.

Ако је румунски „Неш” имао референце, да ли је после њиховог одласка са копа, „Јужна Бачка” престала да буде квалификована за овај посао, питали смо. Руководиоци одговарају да то не би коментарисали и да је то ствар договора између два пословна партнера.

Кажу и то да ће читав посао коштати мање него што се у почетку очекивало. Према првим проценама Светске банке, посао је коштао

око 30 милиона евра. У почетку, рачунице су показивале да ће „Јужна Бачка” добити око 15 милиона евра.

– Биће им исплаћено много мање. Они су, својим пумпама, испумпали више од 78, а ми 68 милиона кубика воде. И према тендерској документацији ми смо задржали право да ангажујемо наше раднике, опрему и пумпе. Кад се одузму трошкови за струју, коју је „Јужна Бачка” потрошила, цех ће бити знатно мањи – каже Михајло Петровић.

Он додаје да су експерти Светске банке очекивали да се посао испумпавања заврши у другој половини године, а да производња угља почне тек 2016, јер је потребно време да се машине ремонтују и оспособе за рад.

Максимовић додаје да су му стручњаци Светске банке рекли да се у својој историји нису срели са оваквом катастрофом – да толика количина воде напуни један рударски коп.

– Рекли су нам да ће о нама правити презентације. Мислили смо да смо хероји – поверили су нам се надлежни.

У том је веће било изненађење кад се уместо ловорика, на њих, после БИРН-овог текста спустила сумња „да су испумпавајући коп, испумпали и буџет, да компанија ’Јужна Бачка’ нема искуства у том послу, а да је њихов партнер ’Хидро тан’, повезан са Николом Петровићем, директором ЕМС-а”.