Директор ЦИА Џон Бренан састао се јуче са челним људима полицијских и безбедносних служби БиХ у оквиру изненадне посете Сарајеву.
Према речима министра сигурности БиХ Драгана Мектића, тема разговора јесте борба против тероризма, као и сарадња БиХ и ЦИА. Ова, за многе изненађујућа посета, уследила је недуго пошто је Интерпол обелоданио да је у акцији Балкански окидач, у којој је учествовало око 5.000 полицајаца из БиХ, Хрватске, Македоније, Србије и Словеније – ухапшено 14 људи и заплењено 40 комада ватреног оружја, шест килограма експлозива, 11 ручних граната и 1.300 комада муниције.
Интерпол наводи да је акција изведена на граничним прелазима и транзитним рутама широм региона од 17. до 19. априла, а да је циљ било “успостављање боље сарадње и на сузбијању шверца оружја имајући у виду повећану забринутост због илегалне трговине оружјем из региона Балкана у Европу које би могло бити употребљено у терористичким нападима”.
Да подсетимо, почетком овог месеца Европска агенција за заштиту граница – Фронтекс упозорила је на опасност која произлази од шверца наоружања са Балкана.
Саговорници “Вести” слажу се да су изненадна посета директора ЦИА Босни и велика акција Интерпола повезане.
Теже лечити него спречити
Некадашњи директор БИА Андрија Савић оцењује да посету директора ЦИА не треба посматрати у склопу последње акције Интерпола, али нема дилеме да ће Бренан упозорити и на овај проблем.
– Све што сада видимо или чујемо је последица терористичких напада у Француској и Белгији. Много битнија је превентива. Кључ проблема је у одговору шта се пре ових напада превентивно радило. Увек је било теже лечити него спречити – каже Савић.
Стручњак за тероризам и радикални исламизам Џевад Галијашевић каже да је долазак Бренана јасан знак да је ђаво однео шалу и да функционисање обавештајно-безбедносних служби у Босни постаје озбиљан проблем са САД и њене партнере.
– Американци су посредством Саудијске Арабије добили податак о појачаним активностима обавештајних заједница Турске и Ирака у Босни. Те две службе су конфронтиране, што за последицу има стварање још већег хаоса, посебно због намере Турске да помогне наоружавање Исламске заједнице куповином оружја у БиХ. Интерпол је на овај проблем указивао раније – каже Галијашевић. Он додаје да су САД у више наврата указивале да су незадовољне начином на који се власти у БиХ борбе против исламског тероризма.
– Америка је оправдано забринута неефикасношћу и нерадом Ударног тима за борбу против тероризма БиХ, али и притисцима из исламских кругова на службе у Босни да прикривају извршиоце – истиче Галијашевић.
И професор на Факултету безбедности Зоран Драгишић нема дилеме да су акција Интерпола и долазак шефа ЦИА у Сарајеву повезани.
– Запад сумња да су безбедносне службе у БиХ изнутра “загађене” исламским радикализмом и сматра да њихова неефикасност прелази границу немара и говори о лошим намерама – истиче Драгишић.
Домети акције Интерпола
– Ако је у акцији учествовало 5.000 људи, а заплењено само 40 комада оружја, онда је питање да ли је та акција добро темпирана или нису саопштени сви детаљи – каже Савић. Драгишић мисли да је заплењени арсенал – импресиван.
– Немам дилеме да би само на Новом Београду полиција за једно пре подне пронашла најмање 300 цеви. Али, ниједан комад тог оружја никада неће бити употребљен за терористичку акцију. Пронађено оружје није на тај начин тражено, већ је “циљано” на безбедносно најризичније групе. Зато сам уверен да би сво то оружје, да није откривено, завршило у рукама терориста – објашњава Драгишић.
Он истиче да догађаји у Европи показују да је учињена катастрофална грешка укидањем обавештајно-безбедносних служби на нивоу Републике Српске.
– Уверен сам да Америка и Европа то увиђају и да би требало Републици Српској вратити надлежености ових служби. Тиме би Запад добио поузданог партнера – наглашава Драгишић. Он сматра да неефикасне службе на нивоу БиХ проузрокују преливање проблема на Србију и остале земље региона.
– На овим просторима живи око осам милиона аутохтоних муслимана. Њихова радикализација битно је другачија од оне у земљама Западне Европе. Преко Балкана пролазе многе кријумчарске руте за трговину дрогом, људима и оружјем, због чега је тешко направити разлику између организованог криминала и тероризма – закључе Драгишић.
Ђ. Баровић – Вести
