Србија треба да се окане лажних симетрија у односима са Истоком и Западом и да начини јачи искорак према Москви, сматра доцент др Срђан Перишић са Факултета за међународну политику и безбедност. Он указује на искуство Украјине, која је у трци за европским сном запала у хаос и осиромашење.
Перишић истиче да Србија не може очекивати да ће решити своју економију и привреду тако што ће нам неко слати добре пројекте из Брисела или велики новац јер је и ЕУ у тешкој ситуацији.
„Траже нешто од нас, притискају нас, а истовремено на Западном Балкану желе да направе неку посебну мини-унију, која ће имати само копчу са ЕУ када се она трансформише“, упозорава Перишић, напомињући да ће се правац трансформације знати након што се у Немачкој формира нова влада.
„Али је сигурно да Западни Балкан неће постати члан Европске уније, него да ће бити простор за европску робу. Тиме управо хоће да нас одвоје од Русије, од кинеског ’Пута свиле‘ и да и даље будемо у мраку. Кад погледамо Европу и Балкан у енергетском смислу, видећемо да је то таман простор. Нема никаквих пројеката, гасовода. Тамни вилајет. Криве су за то све наше претходне владе, Европска унија која то не дозвољава и наравно Америка, која је иза свега тога досад стајала. Енергетски развој нећемо добити из Брисела. Зна се где је гас и одакле може да дође. Може да дође само из правца Русије“, објашњава наш саговорник, који верује да је будућност Србије управо у окретању према Русији.
На питање због чега је оно што се дешава у Украјини важно за нас у Србији и зашто се стално помиње украјински сценарио, Перишић каже да се такав сценарио помиње у контексту могућности да Србија промени своју спољну политику.
„Шта ако Влада Србије уместо јасних жеља за учлањење у Европску унију почне садржајнију економску и политичку сарадњу са Москвом, односно са њеним геополитичким пројектима, њеним савезима, Евроазијском унијом и Организацијом о колективној безбедности. Тачније, да интензивира сарадњу која већ постоји. А та сарадња је у овом тренутку фантастична, имајући у виду да је од 2001. до ових година није практично било, изузев по питању Косова“, наводи овај експерт, који сматра да „украјински сценарио“ у Србији није реалан.
Међутим, додаје, може се десити да се Србији након Косова постави и питање Војводине и Санџака.
„То су све болне тачке које нас очекују после разговора са Приштином. Опет, сада имамо опцију коју нисмо имали деведесетих, да се од таквих сценарија одбранимо ослањањем на поредак који израста, тај полицентрични поредак, где се јасно уочава пол Русије и пол Кине. То нисмо имали пре 15 година. Кина није уопште била присутна на овом простору, а сада је присутна. Ми се морамо окренути економски сарадњи са Кином и са Русијом и управо ће та сарадња да спречи било какав негативни сценарио“, оцењује Перишић.
А како он изгледа, види се на примеру Украјине. Тамошњу ситуацију Перишић описује као трагикомичну, о чему сведоче и сцене које се последњих месеци и недеља догађају у Кијеву. Реч је о сукобу актуелног председника Петра Порошенка и бившег председника Грузије, а затим губернатора Одеске области Михаила Сакашвилија који се окренуо против власти, иако га је Порошенко као пријатеља и друга са студија довео у Украјину. По мишљењу Перишића, иза свега стоје америчке службе безбедности јер је Сакашвили њихов пројекат.
Новинар из Донбаса Сергеј Белоус каже, с друге стране, да што је гора ситуација у Кијеву, то боље за Донбас.
„Мање ће обраћати пажњу на Донбас. Људи се овде надају да ће у Кијеву бар на неко време да забораве на рат, па ће мање људи страдати“, истиче Белоус.
Што се тиче унутарполитичке ситуације у Украјини, он сматра да су личне амбиције Сакашвилија биле исувише јаке да би сачувао пријатељство са Порошенком, а други фактор је што је Сакашвили човек Америке, а не само пријатељ Порошенка.
„Постоји и верзија која каже да су они због тога што су пријатељи заједно направили овај циркус да би скренули пажњу са великих проблема које има украјински народ“, наводи Белоус. Подсећајући на лоше економске прилике у Украјини, где је просечна плата око 150 евра, он упозорава да има много разлога за „нови Мајдан, а овако је сва напетост у друштву каналисана на митинге Сакашвилија, који немају никаквих објективних захтева који би учинили живот Украјинаца бољим“.
На питање како објашњава да, иако је Украјина због европског сна окренула леђа Русији, сада и неки у Европи њој окрећу леђа, попут Пољске, Белоус каже:
„Чак и они који су сматрали да Украјина може да буде добар партнер, виде да је украјински државни врх тотално полудео. Званичници из Пољске сада дају изјаве да Пољска може да преживи без Украјине, а то је речено после изјаве министра спољних послова Украјине Павела Климкина да без украјинских радника Пољска не може да преживи“, указује Белоус и подсећа да ништа боље не стоје ни односи Украјине и Мађарске, због Мађара који у све већем броју напуштају Закарпатје.
Кад је реч о ситуацији у Донбасу, Белоус упозорава да је она у ћорсокаку.
„Показало се да је Мински споразум мртав и да нико не планира да га испуни. Чак имамо званичну изјаву министра унутрашњих послова Украјине Арсена Авакова да је тај споразум мртав, а његов бивши саветник Антон Герашченко је изјавио да Украјина никад није ни планирала да испуни тај споразум, него га је само користила да купи време, да формира јачу војску, да после крене у напад“, наводи наш саговорник, напомињући да се у Донбасу надају да ће бити пронађен неки нови формат преговора.
По мишљењу Перишића, Мински споразуми нису профункционисали јер Кијев машта о томе да победнички уђе у Луганск и Доњецк.
„Међутим, то се не може десити. Не могу они да имају своју ’Олују‘, као што можда Хрвати предлажу Кијеву, јер је иза Хрватске стајао НАТО и америчка подршка из ваздуха. Због тога је сада та пат-позиција. Чека се нови формат, чека се влада у Берлину која још није формирана, чека се ко ће бити канцелар, како ће Немачка да дефинише своју политику у источном правцу. У Нормандијској четворци нема САД, а оне контролишу и Порошенка и Сакашвилија. Минск 1 и Минск 2 нису успели зато што Кијев чека велико наоружање, чека да им помогне војни ангажман САД. До тога никад неће доћи, али увек могу бити инструисани, што се и дешава. А Украјина због тога пропада“, закључује Перишић.
Тања Трикић, Спутник