Тан­југ 1943–2015.

– Сло­мље­на је кич­ма срп­ског но­ви­нар­ства – ка­зао је ју­че за „По­ли­ти­ку” не­ка­да­шњи но­ви­нар Тан­ју­га Ра­де Бра­јо­вић по­во­дом од­лу­ке вла­де о га­ше­њу но­вин­ске аген­ци­је Тан­југ. Уме­сто ро­ђен­дан­ског сла­вља (аген­ци­ја је ју­че на­пу­ни­ла 72 го­ди­не), одр­жан је ти­хи скуп у под­не, ко­ме су при­су­ство­ва­ли бив­ши и са­да­шњи за­по­сле­ни и ко­ле­ге из дру­гих бе­о­град­ских ме­ди­ја. Бра­јо­вић се при­се­тио и ка­ко је баш из те ме­диј­ске ку­ће оти­шао у „Ве­чер­ње но­во­сти”, где је био глав­ни и од­го­вор­ни уред­ник. То је, при­ча, био уоби­ча­јен сце­на­рио: Тан­ју­го­ви но­ви­на­ри од­ла­зи­ли су на ру­ко­во­де­ћа ме­ста, по­ма­га­ли у осни­ва­њу но­вих аген­ци­ја у ре­ги­о­ну, у зе­мља­ма осло­бо­ђе­ним од ко­ло­ни­ја­ли­зма, па чак и у осни­ва­њу Бе­те и Фо­не­та.

– Га­ше­ње Тан­ју­га је нај­ве­ћа кул­тур­на сра­мо­та са­вре­ме­не срп­ске исто­ри­је. И да­нас се мно­ге ре­дак­ци­је осла­ња­ју на ве­сти из те но­вин­ске аген­ци­је, па се у ме­диј­ским ку­ћа­ма сва­ко­днев­но чу­је: „Узми ту вест по Тан­ју­гу” – при­ча Бра­јо­вић.

Ме­ђу они­ма ко­ји су до­шли да се по­здра­ве са Тан­ју­гом био је и ње­гов не­ка­да­шњи ди­рек­тор Ду­шан – Ду­ца Ра­до­ва­но­вић. Те­шко му је, ка­же, да при­хва­ти шта се до­го­ди­ло јер пам­ти вре­ме ка­да је ова ме­диј­ска ку­ћа би­ла ме­ђу осам нај­бо­љих на све­ту. Ис­пред Тан­ју­га су би­ле са­мо аген­ци­је по­пут Рој­тер­са, АФП-а, Асо­ши­је­тед пре­са, Син­хуе…

Да­нас је Тан­југ по­но­во вест у све­ту. Од­лу­ку о га­ше­њу об­ја­вио је АП, а пре­не­ли су је „Гар­ди­јан” и „Њу­јорк тајмс”.

Шта се за­пра­во до­го­ди­ло са Тан­ју­гом? Од­го­вор на то пи­та­ње тра­же и за­по­сле­ни.

– Сви смо за­те­че­ни. У уто­рак су нам уред­ни­ци пре­не­ли ре­чи са ко­ле­ги­ју­ма: вла­да је до­не­ла од­лу­ку о га­ше­њу Тан­ју­га. Све вре­ме смо има­ли про­блем са мањ­ком ин­фор­ма­ци­ја. Ве­ро­ва­ли смо да др­жа­ва раз­у­ме зна­чај Тан­ју­га, да ди­рек­тор­ка во­ди ра­чу­на о суд­би­ни аген­ци­је и рад­ни­ка. Не мо­же­мо да се от­ме­мо ути­ску да је и син­ди­кат за­ка­зао – ка­же Ми­ра Кан­ка­раш, ко­ја је у ову но­вин­ску ку­ћу до­шла пре 32 го­ди­не, ка­да је она има­ла 1.100 за­по­сле­них.

На­ша са­го­вор­ни­ца под­се­ти­ла је на слу­чај Сло­ве­ни­је, ко­ја је не­по­сред­но по про­гла­ше­њу са­мо­стал­но­сти осно­ва­ла сво­ју но­вин­ску аген­ци­ју СТА.

Хр­ват­ска има Хи­ну, Бу­гар­ска БТА…

– Зна­мо и ка­ко Не­мач­ка, на ко­ју то­ли­ко во­ли­мо да се угле­да­мо, не­гу­је сво­ју др­жав­ну аген­ци­ју. Зар са­мо Ср­би­ји ни­је по­треб­но та­ко не­што – пи­та Ми­ра Кан­ка­раш.

Од за­по­сле­них са­зна­је­мо да им је ре­че­но да ће ра­ди­ти до 1. де­цем­бра, а да им он­да сле­ду­ју от­прем­ни­не: 200 евра по го­ди­ни ста­жа, за 188 за­по­сле­них, од ко­јих је 130 са ди­пло­мом фа­кул­те­та. Ре­зер­вно ре­ше­ње не­ма­ју, ни­ти иде­ју где би мо­гли да про­на­ђу ухле­бље­ње бу­ду­ћи је ме­диј­ска ре­фор­ма, по­ред њих, без по­сла оста­ви­ла још 870 но­ви­на­ра.

На пи­та­ње да ли осе­ћа од­го­вор­ност због то­га што „тан­ју­гов­ци” ни­су до­би­ли пра­во да по­ста­ну вла­сни­ци свог ме­ди­ја, пред­сед­ник Син­ди­ка­та но­ви­на­ра Ср­би­је у Тан­ју­гу Мир­ко Дра­ги­шић од­го­ва­ра крат­ко: – Ап­со­лут­но, не! Крив­ца за га­ше­ње на­ла­зи у др­жа­ви, у Ми­ни­стар­ству кул­ту­ре и ње­ном се­кре­та­ру Са­ши Мир­ко­ви­ћу.

– Још 7. ок­то­бра, на­кон што се по­ка­за­ло да за Тан­југ не­ма ку­па­ца ни у дру­гом кру­гу, Мир­ко­вић је ре­као да је сле­де­ћи ко­рак бес­пла­тан пре­нос ка­пи­та­ла на за­по­сле­не. Али то се ни­је де­си­ло. За­што? За­то што ни­ка­да ниг­де ни­је про­да­ва­на др­жав­на но­вин­ска аген­ци­ја и ово је био екс­пе­ри­мент „ин ви­во” – ка­же Дра­ги­шић.

Ме­ђу пе­де­се­так оку­пље­них „тан­ју­го­ва­ца” ни­је би­ло ди­рек­тор­ке Бран­ке Ђу­кић. Са­зна­ли смо да је ко­ле­га­ма за­бра­ни­ла да се оку­пља­ју.

Из­гле­да да ди­рек­тор­ка још ни­је схва­ти­ла да ви­ше не мо­же да их ка­зни. Уме­сто ње, то је ура­дио ми­ни­стар Та­со­вац.

——————————————————

Мирковић: Танјуг мора да опстане

ЗАЈЕЧАР – Танјуг мора да опстане као државна новинска агенција, а Влада Србије и Народна скупштина морају да направе законски оквир за то, рекао је данас народни посланик Саша Мирковић, додајући да ће се залагати да се то оствари врло брзо како би се сачувао Танјуг и запослени у тој агенцији.

„Недопустиво је да неко уништава бренд који постоји толико година, само зато што није способан да сагледа вредност и значај Танјуга, а Танјуг је институција, лидер у региону”, рекао је Мирковић.

Напомињујући да је више пута указивао да људи из Министарства културе и информисања не знају да раде свој посао, Мирковић каже да није веровао да су спремни да униште у једном дану све оно што су генерације пре њих стварале и оно на шта смо као држава поносни.

„Људи који раде у Танјугу су професионалци, не смемо да дозволимо да заврше на улици. Ти људи, за разлику од министра Тасовца и Саше Мирковића, знају да раде свој посао”, рекао је Мирковић.

Танјуг