СРБИЈА већ једе генетски модификовану храну! Укрштени гени нуде се у страним чоколадицама, газираним пићима, месу… Наш закон забрањује производњу и промет такве хране и прецизира шта се може назвати ГМО, али после бројних примера да опасне намирнице пролазе српске границе без много препрека, страх да су нам „гени“ често у тањиру, није неоправдан. Јер, ниједан такав производ на својој декларацији нема ознаку да је сачињен од ГМО.

Информација да се популарни пилећи специјалитети у „Мекдоналдсу“ праве од меса пилића који су храњени ГМ сојом, поново је отворила питања. Да ли српски потрошач треба да зна какву храну једе, јер једино тако има право и на свој избор. Из Министарства пољопривреде и даље нема реакција на случај „Мекдоналдса“ и ГМ пилетине.

Компанија „Мекдоналдс“ јуче је потврдила да њихови добављачи нису у могућности да гарантују да се у храни за пилиће, које они увозе, неће наћи мање количине ГМ соје. Ипак, више пута су нагласили да за припрему њихових специјалитета у Србији не користе генетски модификоване сировине.

– „Мекдоналдс“ у Европи и Србији користи искључиво производе и састојке који задовољавају највише стандарде квалитета и безбедности, и у складу су са законодавством и стандардима свих релевантних органа у Републици Србији – кажу у овој компанији.

– Ми смо српска компанија и у припреми својих производа већином користимо сировине купљене од домаћих произвођача као што су говеђе месо (ОСИ Инђија), јаја („Микрос унион“ Београд), земичке („Житобан“ Зрењанин), салате („Салат центар Београд“), преливи („Десинг“ Књажевац). Део сировина се увози. Увозимо сосеве и амбалажу из Немачке и Пољске.

“МОНСАНТО“ ДОБРОТВОР?

ЈЕДАН од донатора семена за пољопривреднике из поплављених подручја јесте и Компанија „Монсанто“, лидер у производњи семена ГМО. Они су донирали семе хибрида кукуруза земљорадницима из Обреновца, Крагујевца, Крушевца, Чачка и Јагодине, у вредности од 21.500.000 динара. Донација ове гигантске компаније биће довољна да се засеје око 2.180 хектара. Надлежни тврде, међутим, да донирано семе није ГМО. – Све семе које је донирано поплављеним подручјима, а које се дели прољопривредним произвођачима прошло је инспекцијске контроле надлежних институција и није ГМО – кажу у Министарству пољопривреде.

На питање „Новости“ да ли им је опао промет после објављивања прича да су пилићи од којих се припремају хамбургери храњени ГМ сојом, у „Мекдоналдсу“ понављају да „пилетина која се служи у ресторанима није генетски модификована“.

Према нашем закону, ниједан модификован живи организам, као ни производ са ГМО не може да се стави у промет, односно гаји у комерцијалне сврхе. Такође, пољопривредни производ биљног порекла који количински садржи до 0,9 одсто примеса ГМО не сматра се ГМО. А семенски и репродуктивни материјал не сматра се ГМ уколико садржи до 0,1 одсто примеса ГМО.

Како се онда хиљаде хектара нађе под ГМ сојом, како такви, најблаже речено, недовољно сигурни производи улазе на српско тржиште? Професор Пољопривредног факултета Миладин Шеварлић каже да ништа није чудно у држави која заузима сам врх табеле по корупцији.

– Агробизнисмени су изгубли компас у производњи хране, па сматрају да морамо да поједемо све што они сервирају – каже Шеварлић. – Не размишљају о будућим генерацијама, које ће се можда рађати као наказе. Истраживање које је урадио угледни професор Сералини 2012. године, испитујући утицај ГМ кукуруза на здравље пацова, без икаквог поновљеног експеримента је повучено из научне публикације. То само говори колико су лобисти компанија које користе ГМО – моћни. – Србија је постала отпад за све што други не желе. Директор „Мекдоналдса“ за читаву Европу рекао је да не користе ниједну сировину која се добија на бази ГМО. Зашто наш „Мекдоналдс“ не користи нашу пилетину, већ је увозе из Мађарске, који су још ригиднији од нас када је реч о ГМО. Испада да то производе само за наше тржиште. Који је то тек лоби?

Шеварлић каже да се генетски модификована соја и даље узгаја на њивама у Мачви и Војводини. Семе највише стиже из Румуније и Босне, јер је у Румунији дозвољен њен узгој. А највеће засејане површине ГМ сојом налазе се у околини Вршца, у Банату и Мачви, Срему и Бачкој.

Ј. Субин, Новости