Танјугових 70 година. А где су Моша Пијаде и Рибникари?

Национална новинска агенција Танјуг обележила је синоћ свој јубилеј, дан када су се пре седам деценија први пут појавиле чувене речи: „Овде Телеграфска агенција нова Југославија… Танјуг јавља, Танјуг јавља…” Пријему у згради Југословенске кинотеке присуствовале су бројне званице, јавне личности из медијског, културног и политичког живота.

Међу њима и председник Народне скупштине Небојша Стефановић, који је нагласио да је Танјуг од свог оснивања био сведок епохе, бурних догађаја и тешких времена.

– Поштовали сте стандарде и стекли кредибилитет и утицај. Зато не дозволите да моћни људи у политици користе ваш утицај у својим политичким борбама – поручио је Стефановић, честитајући јубилеј.

Директорка Танјуга Бранка Ђукић истакла је да је Танјуг током протеклих седам деценија био поуздан партнер који је настојао да буде веродостојни тумач духа времена, да одговори на захтеве професије и да се прилагођава технолошким променама. Смениле су се епохе, идеологије, али Танјуг занима само будућност, нагласила је Бранка Ђукић и додала да ова агенција има годишњу продукцију од 350.000 информација годишње – текстова, фотографија, видео-извештаја.

Подсетимо, агенција Танјуг основана је 5. новембра 1943. године у Јајцу, али оригинал одлуке о оснивању није сачуван, већ само сећања учесника. Први задатак нове агенције био је да преко радио-телеграфских емисија обавести свет о ономе што се дешавало на Другом заседању АВНОЈ-а у Јајцу. Одмах потом приступило се оснивању мреже у земљи, која је касније прерасла у општејугословенску новинску агенцију.

После разматрања више понуђених верзија, имену нове агенције на крају је кумовао лично Јосип Броз Тито. Први директор Танјуга био је Владислав Рибникар, из чувене новинарске породице која је основала „Политику”, 1904. године. После ослобођења, редакција је била смештена у просторијама предратне агенције „Авала”, у Ресавској улици, да би тек крајем шездесетих година Танјуг био пресељен у данашњу зграду на Обилићевом венцу.

Тако је све почело, са неколико писаћих машина и малим заплењеним радио-давачем, да би кроз неколико деценија Танјуг постао препознатљив као једна од најугледнијих информативних агенција у Европи и свету. Телепринтери су уведени 1947, а први модеран радио-принтер – десет година касније. Од 1985. године југословенска новинска агенција ушла је у еру компјутеризације.

Десетине дописника на свим континентима и уигран тим новинарских професионалаца и великана, донели су агенцији престиж, кога се и данас носталгично сећају као „златног доба” Танјуга. Тако је Танјуг први известио да су Вијетнамци ослободили Сајгон 1975, да је 1961. почела инвазија на Кубу, да су трупе Варшавског пакта умарширале у Чехословачку 1968, да је 1972. Боби Фишер постао шаховски првак света, а Николае Чаушеску збачен са власти у Румунији 1989. године.

Б. Билбија

———————————————————–

Мирковић: Будућност Танјуга у приватизацији

Саша Мирковић, помоћник министра за медије, каже за „Политику” да је будућност Танјуга у процесу приватизације.

– Користим ову прилику да честитам Танјугу јубилеј. Мислим да је годишњица и јубилеј уједно и прилика да се окрене нова страница везана за, не сумњам, успешну будућност Танјуга, примерену актуелним временима и финансијској ситуацији која треба да створи истоветне економске услове за све играче на тржишту – наводи помоћник министра културе и информисања.

Када неко пореди било какав облик државног власништва, онда прећуткује да друге две агенције на тржишту постоје дуже од 20 година, поручује Мирковић.

– То говори да је тржишни модел апсолутно применљив, под условом да сви актери у тржишној утакмици имају фер услове за пословање и рад. Будуће законско решење везано за Танјуг јесте процес приватизације. Тренутно се у Министарству културе и информисања ради на тексту закона о јавном информисању, на основу пристиглих коментара од ресорних министарстава, као и из јавне расправе која је одржана још у марту. У питању је кровни медијски закон који треба да дефинише излазак државе из власништва у медијима, контролу државне помоћи, пројектно финансирање и рокове приватизације – објашњава Саша Мирковић.

Политика