Бавећи се у Цариграду пословима манастира Ватопеда, почетком 1198. монах Сава је добио од цара Алексија Трећег златопечатни сигилиј (данас би рекли извод из катастра да се може непокретност укњижити) којим се опустели и разорени манастирић Хеландариј изузима из власти прота и потчињава Ватопеду ради обнове.
Братство Ватопеда се буни да манастир Хиландар буде обновљен као независтан. Симеон и Сава успевају да уз помоћ карејских прота и сабора савладају отпор ватопедских монаха.
Цар Алексије јуна месеца 6706/1198. године златопечатним словом (хрисовуљом) ставља Хиландар са свим светим местима у Милејима под власт и управу Симеона и Саве као потпуно самоуправни манастир, “да буде Србима на поклон вечни”. Овако је цар Алексије наредио да се напише. Својеручно потписао. Другом хрисовуљом исте године Хиландар добија од Алексија парике (зависне сељаке, кметове) девет села у околини Призрена. Сем тог манастир је добио још два винограда, четири “уљаника” (пчеларника), једну планину уз нешто прилога у стоци и соли. Обнова Хиландара је брзо напредовала и наредне године, 1199, манастир је обновљен. Од тад је прошло тачно 827 година.
Читам у новинама да нам поново у посету долазе даме из белога света са неким новим имовинско-правним захтевима, а не би ли нам отворили поглавља, као да су та поглавља тежа и скривенија од Тутанкамонове гробнице. Желим да обавестим наше власти да ако даме поставе питање власништва над манастирима, црквама, горама и шумама, на Косову и Метохији, Републици Српској, Хрватској, Дубровнику, Светој Гори и диљем дијаспоре, да су све златопечатне повеље или хрисовуље, као и обичне повеље, сачуване и могу се пред сваким судом користити као доказ власништва. Толико од мене. Хоћу да помогнем.
Драгомир Антонић, Новости
