Блок Б2 у Термоелектрани „Никола Тесла Б“, који је у понедељак због оштећења једног од млинова стао са радом, јуче је враћен у погон.
ТЕНТ Б је пре четири дана у потпуности стао са производњом јер се у недељу збио и пожар на блоку Б1 због чега та „фабрика струје“ и даље није у могућности да потрошаче снабдева електричном енергијом. Квар на блоку Б1 би требало да буде отклоњен сутра а у Електропривреди Србије нису одговорили на питање Данаса због чега је блок Б2 прекидао са радом због оштећења једног млина с обзиром да је то постројење оспособљено да ради и у случају његовог квара, уз помоћ других млинова.
Саговорник нашег листа из ЕПС-а тврди да је штета велика јер је реч о постројењу за производњу струје снаге од 1.000 мегавата.
– То су „најмлађи“ блокови међу термокапацитетима ЕПС-а и појединачно највећи по инсталисаној снази. С обзиром на то пех је када они стану са производњом а нису толико „заморени“ као они у систему ТЕНТ-а који су пре њих почели са радом. Производни максимум који су два блока ТЕНТ Б достизала у овој години није прелазио 550 мегавата. Најчешће су радили испод 500 мегавата. Да би се сагледало колико је то мало треба знати да је технички минимум 520 мегавата. Разлог за то је угаљ слабог квалитета – објашњава наш саговорник.
Хаварија у ТЕНТ Б је иначе четврти узастопни инцидент у ЕПС-у у последњих месец дана.
Бушатлија: Милорад Грчић када је реч о угљу познаје начин како га правилно треба користити за потпалу роштиља
Прво је због недовољних количина угља и мазута после првог снега дошло до драстичног пада производње у термо-систему ЕПС-а што је уз обарање бандера довело до нестанка струје за 130.000 потрошача и увоза великих количина струје из иностранства по историјски високим ценама. Неколико дана касније дошло је до експлозије у постројењу за сушење угља за широку потрошњу у „Колубари – Прерада“. И на крају у два дана са радом су стала оба блока у ТЕНТ Б. Претходно је каснио и ремонт у тој термоелектрани због чега је ЕПС морао да увози струју и у већој мери троши резерве из хидросистема. Спорост тог ремонта се одразила и на стање резерви у подземном складишту гаса „Банатски двор“ које су готово у потпуности потрошене на снабдевање „Панонских термоелектрана – топлана“ у Новом Саду како би оне производиле додатну количину струје због тога што је блок Б1 у ТЕНТ Б био ван погона.
Економиста Махмуд Бушатлија каже за Данас да учестали кварови у систему ЕПС-а нису никаква случајност већ логична последица нестручног руковођења тим предузећем.
– Први човек ЕПС-а Милорад Грчић када је реч о угљу познаје начин како га правилно треба користити за потпалу роштиља. Једноставно, то је његова експертиза, а никако руковођење системом попут ЕПС-а. И зато су се догодили сви ови пехови. Међутим то није нешто што је почело јуче. Такав накарадан начин управљања се примењује већ двадесетак година и пехови су логична последица тога – каже Бушатлија.
Наш саговорник додаје да је, поред оправдане критике на рачун директора ЕПС-а Грчића, у конкретном случају одговорност и на ресорној министарки рударства и енергетике Зорани Михајловић.
– Управо је министарка Михајловић та која би сада после најновијег инцидента у ТЕНТ-у требало јавно да поднесе оставку а заједно са њом и Грчић. Надлежни би потом требало да изаберу квалификоване и стручне људе који би могли да руководе ЕПС-ом и исправе штету која је нанета – наводи Бушатлија.
Професор Економског факултета у Београду Љубодраг Савић каже за Данас да су силни пехови у ЕПС-у у ствари наплата неодговорног начина управљања тим предузећем у протеклом периоду.
– Лоше управљање и недовољне инвестиције су изазвале оно с чим се суочавамо у последње време. Већ дуги низ година је било јасно да је начин на који се води предузеће неодржив. Постројења су стара и подложна кваровима. Оно што свакако чуди је да је до кварова на тим постројењима долазило након што су били урађени ремонти. А ремонти служе управо за то да се обезбеди нормално функционисање и спречавање учесталих прекида рада – закључује наш саговорник.
Данас.рс
