Гувернерка НБС Јоргованка Табаковић поручила је данас да клизање динара на ниво виши од 123 динара за један евро није забрињавајуће, те да домаћа валута слаби услед сезонских утицаја.

У јануару 2015. је такодјђе за један евро било потребно одвојити око 123 динара. Тренутно су појачане потребе за плаћањем и увозом енергената, рекла је Табаковић након што је са деканом Економског факултета Бранислав Боричићем потписала Меморандум о пословној сарадњи те две институције.

Она је навела да је од почетка године до данас динар ослабио 1,1 одсто и да је у циљу спречавања прекомерног колебања курса НБС интервенисала продајом 130 милиона евра.

На констатацију новинара да је за један евро у јануару прошле године било потребно око 123 динара, а да је потом динар био најјачи у октобру 2015, Табаковић је казала да због утицаја спољних оконости, и зато што је неизвесно какву монетарну политику ће водити велике централне банке, не може сада да оцени да ли ће динар и ове године у октобру бити најјачи у односу на евро.

Гувернерка НБС је истакла да одржавање стабилности курса помоћу девизних резерви није трошак, и подвукла да је прошле године нето ефекат интервенција из девизних резерви био позитиван и да су увећане за пола милијарде евра.

Табаковић је рекла да ће даљи смер монетарне политике НБС одредити околности, и поручила да неће бити збуњујућих потеза нити сигнала.

Говорећи о утицају великих централних банака, она је рекла да на нас више утиче политика америчког ФЕД-а, него Европске централне банке.

На нас много више утиче политика коју води ФЕД, јер је финансирање дефицита делом условљено присуством прекоокеанских инвеститора. С друге стране, политика ЕЦБ је за нас значајна у смислу комбиновања решења која ћемо вероватно примењивати у смислу регулисања ликвидности на тржишту, рекла је она.

Гувернерка је навела да за Србију значајна мера коју примењује ЕЦБ, а то је усмеравање вишка средстава у реалну економију.

Она је подсетила да ЕЦБ кроз негативну камату санкционише вишак ликвидности онима који држе новац на рачунима, како тај вишак новца не би завршио паркиран код ЕЦБ, већ у реалном сектору и економији.

Табаковић је подсетила да је политика ЕЦБ важна за Србију, јер је наша економија у великом проценту евроизована, а и две трећине банака које на овом трзишту послују, имају матице на територији ЕУ.

Танјуг

Фото: О. Бунић / РАС Србија