Новости истражују – Више од 90.000 запослених у Србији за своје плате не може да купи ни најосновније намирнице. Једва 6,5 одсто грађана може да уштеди за летовање
МЕСО, фина пецива, јунски парадајз или чоколада, шунка и димљена сланина, за велики број грађана Србије само су пусти сан. Чак 55.000 њих не може себи, иако ради, да приушти буквално ништа јер не прима зараде.
Није мали ни број оних који могу да купе тек понешто, односно да задовоље само половину минималне потрошачке корпе од 30.000 динара. То су они који не “пребаце” месечно 15.000.
Према подацима Републичког завода за статистику, има их око 38.800 и могу да купе само најосновније животне намирнице. О одећи, обући, плаћању комуналија и опреми за стан могу само да маштају.
За њих је мисаона именица чак и просечни износ који се месечно у Србији издвоји за храну – а то је 19.944 динара. То значи да могу да купе, рецимо, хлеб, најјефтиније млеко, пиринач, брашно, купус, два-три килограма масти, док су квалитетно месо, риба и јужно воће за њих само лепе слике.
Нешто више од 48.500 људи прима плату до 20.000 месечно и они имају таман довољно за храну и личну хигијену. Сваки издатак за школу, одећу и обућу, постаје “немогућа мисија”, а неплаћени рачуни се гомилају. Њихова деца никад не иду у посластичарницу или биоскоп, а на летовања и не помишљају.
Храну, кућну хемију и нешто од рачуна може да плати 157.300 оних који имају плате до 25.000 динара, а то, плус све рачуне, њих 158.300, чија су месечна примања до 35.000. Њима остаје и нешто новца за телефон, мобилни и повремено одећу или обућу. Ако су принуђени да купују лекове или иду код зубара, у стању су да одвоје додатне паре, али онда морају да се одрекну нечег другог.
Категорија оних који кући донесу 45.000 свакако би могла квалитетније да се храни, да ту и тамо вози кола или купи нешто од намештаја. Они са 65.000 динара уз све ово могу повремено да приуште и одлазак у позориште или биоскоп и редовне ваннаставне активности за децу, а уз стезање каиша, ту је и – летовање.
Запослени којима на рачун месечно “легне” до 85.000 динара не морају да се “стискају”. Али они не достижу ни једну десетину. Наиме, плате преко 85.000 има тек 80.000 људи, а запослених је преко милион.
ДУВАНЏИЈЕ НАЈМАЊЕ БРИНУ КОЛИКО ће пара људи моћи да зараде и потроше, зависи не само од тога где живе и раде, већ и у којој грани су запослени. Најбоље зарађују Београђани, Панчевци и Крагујевчани, а најмање југ Србије и мања места по Војводини. Највеће просечне плате имају запослени у дуванској индустрији (око 102.000), а далеко од потрошачке корпе су запослени у индустрији текстила (19.000).
– Наши људи живе много јадније него што то показује званична статистика. Потрошачи су се давно одрекли права да се квалитетно хране, права на културу, на образовање, на летовање – једном речју права на нормалан живот – констатује Горан Паповић, председник Националне организације потрошача.
Он подсећа на то да је потрошачка корпа јако дуго већа него просечна зарада. Док је, према подацима Министарства трговине и пољопривреде, цела месечна корпа сада нешто преко 56.000 динара, просечна зарада не прелази 40.000.
– Тужно је што они који “имају привилегију” да раде не могу да нађу чаробну формулу како да прегурају цео месец – каже Љубисав Орбовић, председник Савеза самосталних синдиката.
– Ако се ускоро не буде формирала влада, ако она не почне да се бави економијом, и људима не буде скочио стандард, са јесењим поскупљењима доћи ће и велики таласи незадовољства!
Новости
