Биро за друштвена истраживања (БИРОДИ) оценио је да је у Србији више фактора створило систем “индустрије популизма”, у ком су медији “средство промоције, пропаганде и одмазде у функцији личне власти”, а да се професионални медији налазе на маргини медијског система.
Та организација цивилног друштва је поводом 3. маја, Светског дана слободе медија, саопштила да је грађанима нарушено Уставом гарантовано право да истинито, потпуно и благовремено буде обавештаван о питањима од јавног значаја, јер је сваки пети грађанин задовољан информацијама.
„Описана ситуација у медијима ствара својеврсну аутоцензуру код грађана, јер половина грађана сматра да није паметно говорити оно што се мисли“, наводи се у саопштењу.
БИРОДИ је на основу деветогодишњег мониторинга централних информативних емисија, који спроводи по међународно упоредивој методологији Мемо98, закључио да су телевизије са националном фреквенцијом постале „средство медијске промоције, пропаганде и одмазде“.
„Ову последњу улогу је од 2016. годиине преузео Пинк, извештавајући о (председнику) Александру Вучићу изузетно много и позитивно, а о опозицији изразито негативно. Овај модел извештавања након промене власника приметан је на ТВ Прва и ТВ 92… Јавни сервис који са РЕМ чини чуваре јавности је одустао и од своје функције, а новинари од професионалне етике“, додаје се у саопштењу.
Организација је навела да је на последњим изборима постојала доминација председника Вучића, који је „спојио партијску и јавну функцију“, на шта је указала и ОЕБС-ова Канцеларије за демократске институције и људска права у свом извештају.“Савет Регулаторног тела за електронске медије (РЕМ) ради по интерним актима који нису усклађени са законом… за шта одговорност сноси Народна скупштина, која треба да да сагласност на Статут Савета РЕМ-а. РЕМ одбија да поштује одлуке Повереника за слободне информације од јавног значаја у делу омогућавања података из мониторинга извештавања емитера у машински читљивом формату под изговором да немају техничке могућности“, наводе у БИРОДИ-ју.
Као додатне проблеме та организација наводи то што су саморегулаторни механизми, попут Савета за штампу и струковна удружења, „неодрживи“, јер немају довољно ресурса да остваре своју функцију, као и неефикасну заштиту радних права и неефикасно синдикално организовање новинара.
Бета
