На првим Међународним војним играма у Русији од 1. до 15. августа надметало се укупно 57 екипа из 17 држава Европе, Азије, Африке и Јужне Америке. Позиву на учешће нису се одазвале државе НАТО, највероватније због актуелне политичке кризе у односима са Руском Федерацијом. Упркос томе, прва „војна олимпијада“ како су је незванично назвали домаћини, спада међу највећа и најбоље организована војно-спортска првенства на свету.
У десет република Руске Федерације организовано је укупно 14 такмичења која су обухватила готово све родове конвенционалне војске. Тенковски биатлон привукао је убедљиво највећу пажњу медија, будући да се ово атрактивно такмичење одржава већ трећи пут и да је на њему учествовало 13 тимова, међу којима је и Србија. Поред Русије која је имала представнике на свим такмичењима највећи број учесника имала је Народна Република Кина, чији су се војници надметали у 12 дисциплина.
Прошлогодишњи резултат наших тенкиста на полигону Алабино у Подмосковљу показао је да српски оклопњаци имају довољно вештине да се надмећу са колегама из далеко већих оружаних сила. Међутим, крајем јула, када је српски тим допутовао у Русију, нико није могао поуздано да обећа висок пласман. Екипе Русије, Кине, Индије, Казахстана, Киргистана, Таџикистана, Анголе, Кувајта, Венецуеле, Јерменије, Никарагве и, наравно Србије, поучене искуствима од прошле године, припремиле су по три изузетно обучене тенковске посаде.
Вођа нашег тима, пуковник Жељко Кузмановић био је опрезни оптимиста од самог почетка.
– Већ првог дана припрема, овде у Русији, постали смо свесни да су и аутсајдери од прошле године напредовали до нивоа да могу равноправно да се надмећу са фаворитима. Иако су неки овде покушали да нас сврстају у фаворите, ми то нисмо желели јер смо били свесни колико ситница може преокренути исход трке. Трудили смо се и успели у ономе чему смо се од самог почетка упорно надали, а то је улазак у финале – каже пуковник Кузмановић који је на дужности заменика команданта 2. бригаде Копнене војске.
Међутим, већ у првој трци видело се да српски тенкисти нису дошли у Русију само да би учествовали. У првој фази такмичења, индивидуалним тркама глатко су изборили пласман међу осам најбољих екипа, да би у полуфиналној трци која је била напета до самог краја изборили пласман у финале. Наши тенкисти успели су да иза себе оставе светског војног yина – Индију, али и да буду бољи од прошлогодишњих вицешампиона Јерменије и веома спремних тенкиста Киргизије и Таyикистана који имају богату традицију оклопних јединица још из доба бившег ШСР.
Тенковски биатлон је такмичење у коме посаде борбених возила имају задатак да за што краће време пређу одређену дистанцу (три круга по седам километара) правилно савладају неколико десетина противтенковских препрека и погоде одређене циљеве топом, спрегнутим митраљезом и противавионским митраљезом. За разлику од прве фазе такмичења где се за сваки промашај екипи додавало казнено време, у полуфиналу и финалу вожени су такозвани „казнени кругови“, па је вештина нишанyија дошла до пуног изражаја. Познаваоци оклопа сложни су у оцени да су ове године на Алабину тенкови експлоатисани до самих граница својих техничких карактеристика.
Сем Народноослободилачке армије Кине која је на свим такмичењима употребљавала сопствену борбену технику, остали тимови такмичили су се на средствима која се користе у оружаним снагама домаћина. На тенковском биатлону Кина је наступила са својим основним борбеним тенком Т-96А, док су сви остали возили руске Т-72Б3. У односу на основну верзију тенка Т-72 која постоји у наоружању Војске Србије, варијанта Б3 је унапређена, пре свега у домену нишанских и осматрачких справа, али и нешто снажнијег мотора и благо модификоване трансмисије.
Александар Петровић
Отворена вода
Посматрачки тим Војске Србије имао је прилику да процени квалитет понтонирских јединица оружаних снага Русије, Кине и Белорусије који су одмерили обученост и борбену технику на финалу такмичења „Отворена вода“ на реци Оки код руског града Мурома 8. августа. Уколико се створе услови, једна инжињеријска чета наше војске могла би следеће године бити једна од учесница овог војничког надметања, рекао је капетан фрегате Драгољуб Јанковић, помоћник команданта Речне флотиле и вођа посматрачког тима Војске Србије.
Извидети обалу, уклонити минско експлозивне препреке, уредити место прелаза, успоставити мостобран, затим што брже и ефикасније преко скоро 300 метара широке реке превести људство и борбену технику и све то урадити за што краће време – био је основни тактички задатак пред којим су се нашле такмичарске екипе инжињераца Русије, Кине и Белорусије. У врло атрактивној вежби која је укључила авијацију, рониоце, извиђаче, тенкисте и, наравно инжињерце, уживало је око 6.000 гледалаца из Мурома и околине.
Као и у већини такмичења овогодишњих Међународних војних игара, и на „Отвореној води“ победу је однела екипа домаћина.
Данас.рс
