Београд — Електране на угаљ на Балкану изазивају штету и трошкове за отклањање здравствених тегоба од 8,5 милијарди евра и зато ЕУ мора преиспитати енергетску политику
Према студији, електране на угаљ које су највећи загађивачи природне средине у Европи су Угљевик у Босни која у ваздух годишње избацује 154 хиљаде тона сумпордиоксида, Никола Тесла у Србији са 93 хиљаде тона, Костолац 89 хиљаде тона, Аминтаио у Грчкој 85 хиљаде тона, Какањ у БиХ 73.000 тона, Битола Македонија 67.000 тона, Белхатов у Пољској 61.000 тона, Марица изток 2 у Бугарској 54.000 тона, Костолац А у Србији 51.000 тона и Тузла у БиХ 51.000 тона.
ЕУ би требало да подржи земље Балкана у настојању да у производњи енергије напусте угаљ и тиме побољшају здравствене услове и отклоне лоше последице климатских промена због загађења, наводи се у студији коју је у Бриселу и Сарајеву објавила непрофитна организација Савез за здравље и природну средину (ХЕАЛ).
У студији ХЕАЛ-а, који окупља више од 70 организација у Европи, наводи се да се на Балкану налази седам од десет електрана на угаљ које у Европи највише загађују природну средину.
“Издувни гасови тих електрана утичу на загађење ваздуха, што је озбиљна опасност по здравље у тим земљама, а изазива непотребно висок степен прераних смрти, хроничне плућне болести, срчане тегобе и астму”, тврди се у студији “Неплаћени рачун за здравље”.
ХЕАЛ наводи да је балкански регион “у производњи електричне енергије тешко зависан од угља и лигнита – врсте угља која највише загађује природну средину”.
“Извори загађивања у земљама Западног Балкана су два и по пута изнад дозвољених безбедносних граница које препоручује Светска здравствена организација (СЗО)”, додаје се у студији и каже да су загађивачи угаљ, транспорт и домаћинства.
У студији, која је обухватила БиХ, Македонију, Србију, Црну Гору и Косово, наводи се да “подаци СЗО показују да економска штета од прераног умирања због загадјења ваздуха у Србији представља 33,5 одсто бруто домаћег производа, а у Немачкој 4,5 одсто”.
“Наш извештај приказује велику штету за здравље због коришћења угља у производњи енергије на Западном Балкану и разоткрива мит да је угаљ најјефтинија енергетска сировина”, саопштила је поводом објављивања студије заменица директора ХЕАЛ Ане Штауфер.
Она је нагласила да зато Европска унија мора подстаћи промену производње енергије која ће убудуће далеко више водити рачуна о последицама по здравље људи и бити преусмерена на обновљиве изворе и штедњу енергије, укључујући програме припрема земаља региона за улазак у чланство ЕУ.
ХЕАЛ наводи и мишљење српског државног секретара за здравство Берислава Векића да би “смањивање извора загадјивања ваздуха довело до врло великих користи за здравље, а о могућностима за битно побољшање здравља становништва се мора водити рачуна у развоју енергетске политике”.
Бета
