Поштовани директоре Грчићу, Имајући у виду да сте наш државни гигант ЕПС довели до финансијског, кадровског и системског расула, да сте аматерским и буразерским руковођењем изазвали непоправљиву штету по грађане и запослене који ће платити цену вашег незнања, али и цео електропривредни систем, тражим да ме као представницу грађана примите на састанак да о овоме разговарамо пред грађанима јавно. Они, који Вас плаћају, морају знати шта и које то послове коме додељујете, док је предузеће пред банкротом – написала је потпредседница Странке слободе и правде Мариника Тепић у писму в.д. директору ЕПС-а Милораду Грчићу.
– Верујем да до краја ове недеље можете да се припремите за овај састанак и одговорите грађанима зашто је ЕПС поново губиташ и какве ће све последице трпети и грађани Србије и запослени ЕПС-а због катастрофалне финансијске ситуације у ЕПС-у. Толико наша јавност заслужује, у најмању руку. Ви и ја пред новинарима, свако са својим виђењем проблема, али и решења, јер ценим да га имате – навела је Тепић.
Она је навела да очекује да Грчић састанак закаже састанак најкасније до следећег понедељка.
– Уверена да се не плашите јавности и да ћете вашу канцеларију директора отворити за нас, очекујем да нам закажете јавни састанак најкасније за понедељак 5. октобра.
Извор: Директно.рс
ŠTA SVE POKRIVA CENA STRUJE?
Osim navedenih nebuloza, u računu za utrošenu električnu energiju, prikazane u tekstu, navodim još par parametara koji opterećuju kućni budžet potrošača. U avgustu mesecu 2020. godine potrošnja električne energije, u jednom domaćinstvu u Boru, je ostvarena u iznosu od 245 kWh (VT 180 kWh i NT 65 kWh). Sve troškove koje pripadaju EPS-u jedinična vrednost iznosi 6,95 din/kWh ili 72,85% od cifre u računu, a ukupna specifična cena za 1 kWh, koje platio potrošač, iznosi 9,54 din/kWh ili 100% što je više za 2,59 din/kWh ili za 27,15% koje ostaje EPS-u. U svim spisama se prijavljuje samo cena električne energije koja ide na konto EPS-a, a ne ukupna cena, pa tako prikazuju da je, maltene, električna energija najjeftinija u Evropi, a nije. Jeftinija je u Makedoniji i Ukrajini, a kada se uzme ukupna cena koju plaća potrošač, nije baš tako najjeftinija. Treba smanjiti “dranje” potrošača električne energije. Ovde treba navesti još elemente koji utiču na proizvodnu cenu električne energije krađu električne energije, niska efikasnost termoelektrana, kod nas je, oko 20 – 25%, a u svetu neke termoelektrane dostižu i 50%, visoke plate zapošljenih i prekobrojni zapošljeni, zapošljavanje po partijskoj knjižici, a stručnost nije bitna, čak generalni direktor je po vokaciji pečenjar. U periodu 2012. do 2017. godine ukradena je električna energija za 6,18 milijarde evra (31,9 milijarde kWh struje), gubici električne energije iznosile 22% (dozvoljeni tehnički gubici su 5%).