31.07.2012. –
Азијско-тихоокеански регион води у свету по броју територијалних спорова. Међу учесницима су Русија, Кина, Јапан, Јужна Кореја. Као и увек, велика је улога САД, које не само да су недавно главно подсетиле на своје изузетне интересе у Азијско-тихоокеанском региону, већ су на неки начин умешане у настанак територијалних спорова.
Дискусије се углавном воде око Јужних Курила и корејских острва на које претендује Јапан, острва Сенкаку над којим фактички суверенитет Јапана оспорава Кина. У регистар спорних територија улази и око сто малих острваца архипелага Спратли, на која претендују и делимично их поседују Кина, Вијетнам, Тајван, Малезија, Филипини и Брунеји.
Јапан је спреман да искористи ратну морнарицу ради одбране суверенитета над острвом Сенкаку. Ово је изјавио премијер Јапана Тошихико Нода, коментаришући у парламенту ситуацију око новог уласка кинеских риболоваца у акваторијум спорног архипелага. На њега осим Кине претендује и Тајван. Раније је Кина изјавила да ће разместити војни контигент на спорном архипелагу Спратли у Јужном кинеском мору. Територијални диспути у Азијско-тихоокеанском региону очигледно прелазе у нову фазу, постају потенцијално жриште оружаног конфликта.
Све ове територије уједињује једно – Мировни договор у Сан-Франциску из 1951, чији текст су припремале САД уз учешће Велике Британије. Споразум је лишио Јапан који је раније поседовао сва ова острва свих права на територије заузете у другом светском рату. Проблем је у томе што је суверенитет Јапана ограничен на 4 његова главна острва, док припадност сада спорних острва и није била прописана у међународном праву.
Међутим ово питање с временом постаје све принципијелније. У региону Спратли и Сенкаку пронађене су велике наслаге нафте и гаса. Осим тога, изузетна економска зона која се простире у пречнику од 200 миља од територије, важна је са тачке гледишта рибарства, посебно у региону Јужних Курила.
Постоји и геостратешки аспекат. Русија је још 90-их година подвлачила да се у региону Јужних Курила налазе пловни пролази у тихи Океан, неопходни за њену Тихоокеанску флоту. У региону Спратли пролазе основни поморски путеви који повезују Јапан са Кином и Европом и нафтоносним Блиским Истоком.
И наравно присутно је питање престижа и принципа. Русија је категорично против ревидирања резултата Другог светског рата, између осталог у Тихом океану. За корејски народ острва Токто својеврсни су симбол победе над јапанским колонијализмом. Кина брани своју територијалну целовитост која је веома пострадала за век и по сукоба са Јапаном, Великом Британијом, Португалијом и другим колонијалним империјама. Јапан у спору са Русијом користи принципе законитости и правде, фиксиране у руско-јапанској декларацији из 1993. године. Мада преседана њиховог коришћења у светској историји врло је мало. Пракса ипак показује да у територијалним споровима најважнији често постаје политички прорачун.
Средином 50-их година тадашњи лидер СССР Никита Хрушчов, лакомислено сматрајући да може да поткопа јапанско-амерички војни савез, пристао је да се Јапану предају два спорна острва. Али тадашњи државни секретар САД Џон Далес јавно је припретио да у случају одустајања Токија од територијалних претензија САД неће вратити Јапану Окинаву која је била под америчком управом. Претња је деловала. Токио до сада тражи сва четири спорна острва.
70-их година када је Кина нормализовала односе са Јапаном, сетили су се острва Сенкаку. Како тврде, Ђенг Сјаопин је тада предложио формулу која је одговарала и једној и другој страни: предаћемо јапанско-кинески територијални спор суду будућих генерација. Ипак ситуација се мења и ако је 70-их година Кина била потребна Западу као противтежа СССР, сада је неопходно избалансирати моћ саме Кине. У том контексту јасна постаје подршка од стране САД Филипинима и Вијетнаму у њиховим споровима поводом Спратили или Јапана поводом архипелага Сенкаку.
Са друге стране, Русија и Кина 2009. су објавиле заједничку изјаву са позивом да се не допусти ревизија резултата другог светског рата. Подтекст је пре свега територијални.
Ипак пошто је администрација Барака Обаме у јануару ове године објавила тихоокеанску стратегију, ситауција се усијава. Почетком јуна Хилари Клинтон се састала са министром иностаних послова Кине Јангом Цзечијем. То сведочи да Вашингтон и даље балансира између Кине и Јапана, као и АСЕАН-ом. Он се труди да се прикаже као заштитник азијских земаља пред кинеском опасношћу и да не поквари односе са Пекингом.
Задатак није лак. Како саопштава аустралијски лист Сиднеј Морнинг Хералд позивајући се на старијег директора за Азију Савета за националну безбедност САД Денија Расела, последња два месеца поморског сукоба између Кине и Филипина повећала су ризик случајног рата у Јужном Кинеском мору.
Андреј Иљјашенко,
