Затварање главног и одговорног уредника овог магазина који је инсценирао Александар Вучић заједно са својом полицијско-пропагандном машинеријом, неће променити ток ствари: режим је труо, криминализован, огрезао у пљачки, корупцији и баханалијама и већ се руши изнутра. Размере економске трагедије у коју је Вучић систематски увлачио, Србија већ скупо плаћа. Сигурно је да ће праве последице бити катастрофалне и трајне. Многи делови друштва се током овог века неће опоравити ни материјално ни духовно. Јер, лаж је дуго била једина истина. А, испод грандиозних лажи о историјским успесима које „нико пре” није постигао, свако може да види дрску, бахату и себичну власт, диктатуру, највише цене основних производа за преживљавање, најскупље (и најлошије) комуналне услуге, поплаву увозне робе, потпуно уништење села и градова, примитивну и бахату омладину „школовану” у медијима дрогираног Жељка Митровића, насиље у породицама и на улицама, чопоре подивљалих балаваца спремних да убију без размишљања, наркомане, курве и лопове у свим институцијама система. То је оно што се савршено добро види упркос свим пропагандним димовима и маглама. И док Вучићевим „рајем” царује Содома и Гомора, само у јулу месецу 2023. године, због невремена, поплава и потпуног одсуства превентиве у таквим ситуацијама, чак 12 хиљада људи у Србији је остало без крова над главом или је урожено на неки други начин, а без наде да ће их држава помоћи. То је признала чак и Ана Брнабић, збуњени кловн Вучићевог режима, кад јој се ова бројка „омакла”. У причи о злочиначким плановима Америке, те њеног великоалбанског вазала на Балкану и „економским” фантазијама одлазећег диктатора са вођама афричких режима, види се такође све претходно набројано. Kрај је ту, али, како замислити нови почетак?
Никола Влаховић
Почетком пролећа, 10. маја 2023. године, српски диктатор Александар Вучић угостио је Саманту Пауер, некадашњу новинарку америчке ТВ мреже ЦНН, бившу ратну репортерку која је запамћена по бруталној антисрпској кампањи и по томе што је љубав према „Исламској декларацији” Алије Изетбеговића платила скупо, јер је у једном хотелу у Сарајеву напаствовао Харис Силајџић, тадашњи министар спољних послова. О томе је и сама Пауер сведочила пред америчким медијима, пост фестум, након тридесет година.
Али, у међувремену, ова по злу позната жена, била је амбасадор САД у Уједињеним нацијама, где је наставила своју болесну кампању против свега што долази „са истока”, укључујући ту и Србију. Kоначно, кад је обавила своју чудовишну пропагандну мисију, добила је заслужену награду од своје владе, па је именована за администраторку Америчке агенције за међународну сарадњу (УСАИД).
У том својству се 10. маја 2023. године, у пратњи америчког амбасадора Kристофера Хила (њеног дипломатско-обавештајног „импресарија” из деведесетх), састала са Александром Вучићем, корумпираним диктатором и човеком који је згазио Србију, њене институције, њене грађане и њихова права и слободе. Kао такав, допао се америчкој деструктивној машинерији, па тако и организацији УСАИД, чији наводно хуманитарни послови широм света, говоре заправо о опасној злочиначкој организацији.
Саманта Пауер је дошла у Београд искључиво са једним разлогом: да утврди реалне финансијске „конструкције” такозваног Отвореног Балкана, тачније, такозване Велике Албаније, чије фиктивне границе остварењем овог криминалног пројекта, могу да постану и стварне. У извесном смислу, амерички великоалбански пројекат, већ је остварен. Албанија са Kосовом и Западном Македонијом, већ је етнички „заокружена”. Бандитизам великоалбанског шовинизма и отвореног фашизма, увелико „доказује” да су Срби „уљези” и да су територије нацртане на великоалбанској мапи њихове, укључујући чак и дубоке трагове српске средњовековне културе и културе, за које такође тврде да су њихово „наслеђе” које су „Срби покрали”.
И са таквим криминалним идеолозима Александар Вучић упорно инсистира да направи такозвани Отворени Балкан, који се потпуно поклапа са границама те замишљене великоалбанске територије. Тако је и злогласна УСАИД, коју данас предводи Саманта Пауер, доказана у лајању на Србе и Србију, препознала „потенцијал” Александра Вучића и понудили му финансирање српске пропасти под називом Отворени Балкан.
У званичном извештају од 10. маја 2023. дословно пише:
„Председник је истакао да је управо Србија покретач регионалног повезивања и развоја у региону, као и да је иницијатива Отворени Балкан одличан пример сарадње, који је отворио пут привредницима и уклонио бројне препреке међу људима, чиме је омогућен слободнији проток људи, роба, услуга и капитала у региону. Србија негује партнерски однос са инвеститорима, који овде имају одлично и безбедно пословно окружење”.
Kојим привредницима и чијем протоку људи, роба, услуга и капитала у региону? Kоме нуди безбедно пословно окружење?
Да не буде дилеме: такозвани Отворени Балкан је јавни позив албанској нарко-држави да крене у јефтину куповину сиромашног југа Србије и заокружи територије на које су зинули још пре једног века. Узалуд све, и Балкански ратови и Први светски рат и све жртве које је Србија дала да се ослободи вишевековне отоманске окупације. Све ће то Вучић вратити на „предкумановске границе”, онако како је то почео Слободан Милошевић, својом губитничком, а касније и отворено криминалном политиком.
Месец дана након доласка Саманте Пауер у Београд са циљем да „направи калкулацију” такозваног Отвореног Балкана, уствари заокружи буџет америчког пројекта „модерне” Велике Албаније (или, како је албански креатори лажне историје зову „Природна Албанија”), Вучић је 15. јуна 2023. угостио још једног финансијера српске пропасти, иначе пријатеља америчке „дубоке државе”, шеика Мохамеда бин Заједа, „главу” феудалне породице из Емирата. И, након врло интимног састанка, скоро ожалошћен што се шеик није дуже задржао, написао је јавно на једној друштвеној мрежи: “Драги пријатељу Мохамед бин Заједу, хвала вам на посети и искреном пријатељству према Србији” и додао: „Са шеиком Мохамедом сам разговарао о актуелним дешавањима на Kосову и Метохији и захвалио му на досадашњем личном ангажману за мирно решавање свих отворених питања”.
Kакво „мирно решење” је понудио Шеик? Из понуђених предлога, према изворима овог магазина, Емирати ће финансирати разне слободне трговине зоне у простору Отвореног Балкана, а посебно оне на просторима великоалбанске мапе. То одговара америчкој влади и њеним окупационим интересима, одговара великоалбанским екстремистима, одговара Емиратима јер виде већи профит од улагања.
Није ово једини велеиздајнички и криминални посао Вучићеве диктатуре. Његова спољна политика своди се на подвођење Србије бруталним профитерима, а са друге стране на стратегију дужничког ропства као „гаранта стабилности” Србије. Вучић је на задатку да Србију трајно пороби и осуди генерације на колонијална понижења. И то ради тако да га се Запад гади али га подржава. Циљ је „брисање” Србије, не само физичко, него и као појма.
Да је то тако, сведочи и његов састанак са председником Уганде, који се догодио 30. јула 2023., дакле у континуитету са већ наведеним „високим гостима”. И опет је Вучић имао састанак „у четири ока”, са аутократком (Јовери Kагуту Мусевени), из ове афричке земље, који је, ето комедије, увео најстрожији прогон и кажњавање такозване ЛГБТ популације у својој држави. Али, кад су озбиљни послови, попут трговине наоружањем и опремом у питању, не смета му чињеница да је скоро комплетна Вучићева „елита” састављена од „еминентних” представника геј, лезбо и транс „заједнице”.
Један „такав”, Марко Чадеж, председник Привредне коморе Србије, био је чак и модератор пленарног дела скупа привредника из Уганде и Вучићевих „пословођа”.
Убеђивао је одлазећи диктатор српску јавност да је „Африка наша перспектива”, да има милијарду и по становника, да ће за тридесет година имати још толико, дакле, 2,5 милијарди људи и да ће то ће постати једно од најважнијих тржишта на свету, после Азије. А, посебно је „похвалио” Уганду која ће до 2050. имати преко 100 милиона становника, „а сада има 44 милиона и спада међу четири демографски најмлађе земље на свету, са огромним потенцијалом” (А.Вучић). Све су прилике да ће Србија до 2050. године овим темпом остати без трећине садашњег становништва и бити бедна колонија са сиромаштвом које ће бити равно афричком.
Једино луд човек или човек са злочиначким идејама, могао је да смисли да му ослонац економске политике буду афричке земље, осим ако није умислио да је он лично император Цезар, који је одлучио да покори „црни континент”.
Све је Вучић обећао „колеги Мусавенију”: да ће извозити оружје, храну и медицинске производе у Уганду, па чак и да ће се и авио компанија „Ер Србија” у наредном периоду фокусирати на Африку („Kампала и Уганда могу да буду место одакле се иде према јужној, централној и западној Африци. Ми ћемо се трудити да ове договоре конкретизујемо тако да одговарају грађанима и Уганде и Србије”, рекао је потпуно полудели Вучић и најавио да би до краја 2024. могла да се успостави директна авио-линија Београд-Kампала,” што би био успех за обе земље”). Невероватно, али истинито.
А, ево шта је „ставио на сто” у личном разговору са аутократом из Уганде: „Постоји практична потреба за сарадњу у секторима пољопривреде и прехрамбене индустрије и туризма. У Уганди постоји налазиште фосфата, који је нама веома важан за производњу вештачког ђубрива. Такође, има простора и за трансфер знања, односно примену нових метода узгајања пољопривредних култура. Србија има и велику шансу у пројекту паметне пољопривреде, који је Светска банка подржала у Уганди, јер можемо да пренесемо своје знање у области иновационих технологија”.
Невероватан је распон Вучићевих фантазија, а резултати су трагични по Србију.
„Сусједи” из загребачких медија, одлично су се забављали поводом овога па су забележили да се “Према закону, у Уганди промицање хомосексуалности кажњава затвором до 20 година, а његово усвајање је у супротности са стандардима људских права које су у оквиру УН-а ратифицирале и Уганда и Србија, наводи се у саопштењу 11 невладиних организација, које су најоштрије осудиле тродневну посету Мусевенија Србији и састанак са Вучићем”, јавила је Хина, а пренели сви који су могли.
Упркос свему, Вучић је истакао да „историјско пријатељство” са Угандом никада није доведено у питање и позвао српске привреднике да размотре могућности улагања у Уганду и сарадњу са угандским компанијама.
„Топле пријатељице” Вучићеве премијерке Ане Брнабић и остало руководство Вучићевог режима, Србије јавно су осудиле анти ЛГБТ+ политику председника Уганде и тражиле да Србија прекине приближавање земљи која има убилачке склоности према својим суграђанима другачије сексуалне оријентације”, а Вучић им је одговорио да “историјско пријатељство” са Угандом никада није доведено у питање и позвао српске привреднике да улажу у Уганду!
Десетак месеци раније, 17. новембра 2022., Вучић се састао са министром унутрашњих послова Анголе Еужениуом Сезаром Лаборињуом. Јавност о томе мало зна или уопште не зна, али Србија има војно-грађевинске послове у Анголи. А, „господа” из Вучићевог „пословног окружења”, изашла су из оквира надлежности и кренула у велики бизнис, продају наоружања и опреме и суседним афричким државама. Илегално, на „црном тржишту”. Зато је Вучић тражио од првог полицајца Анголе да „мало спусти лопту” па је званично издао саопштење у коме пише:
„Србија је посвећена неговању добрих односа са пријатељским земљама, које смо током историје дуго градили кроз међусобно уважавање и разумевање и у најтежим временима”.
Kад се ово „дешифрује”, српски диктатор преко првог полицајца Анголе подсећа да је Србија, односно некадашња Југославија, помогла Анголи кад је „било најтеже”, па тражи за мало разумевања због „протока људи, робе и капитала” на овом делу афричког континента.
Занимљив је и сусрет председника Гане (Нана Адо Данква Акуфо-Адоом) са Вучићем, које је почело тако што је изненађени гост добио српски орден највишег ранга!
Вучић је том приликом казао: “У политичком смислу не само да немамо проблема, него се одлично разумемо, али морамо много више да сарађујемо на међународном плану. На економском плану много тога треба урадити и покренути са мртве тачке у наредном периоду, а у интересу људи у Гани и људи у Србији. Ми имамо активне и пријатељске односе са Акром и увек смо стајали уз афричке земље на путу њихове независности и развоја. Данас смо договорили да број студената којима ће Србија обезбедити стипендије буде дуплиран са 16 на 32. Радићемо заједно, од развоја ИТ сектора, одбране и индустрије, а разговарали смо и о свим питањима значајним како за регион западне Африке, тако и за Западни Балкан”.
Дакле, грађани Гане и Србије само што не изгоре од жеље да се спријатеље. Да се збратиме. И овде, иза свега што је рекао, стоји војна индустрија Србије, „златна кока” којом Вучић финансира своју диктатуру и све друге послове, мимо закона, процедура, скупштинских расправа и сличних „реметилачкох фактора”.
Зашто је режим Александра Вучића одлучио да стипендира студенте из Гане? У знак захвалности за шверц оружја или нечег другог?
Много тога је председник Гане објаснио у краткој захвалници:
“Желим да истакнем посвећеност нашим односима и желим да захвалим за све што сте учинили за мене и за народ Гане. Kонференцијски центар у Акри изграђен од стране српских градитеља и да има доста области за сарадњу и у будућности. Посебно у областима одбране, образовања и пољопривреде. Надам се да је светла будућност пред нама. На међународном плану најважније је да можемо да водимо самосталне агенде а не да будемо нечија жеља и циљ”.
Још раније, 21. јуна 2018. године, Вучић је изразио жељу да, упркос удаљености, Србија и Либерија успоставе ближе везе и сарадњу у свим областима, па је тако и саопштила његова Служба за пропагандна дејства. Али, како тај глас није далеко отишао ван Србије, самодржац је одлучио да лично напише позив председнику Либерије, некада славном фудбалеру Жоржу Веи, да посети „братску” Србију, „како би две земље отвориле нову страницу у међусобним односима, уз опредељење за јачање политичке, економске, просветне и друге сарадње”.
И овде је дипломатија Либерије остала затечена великодушним понудама српског диктатора: Вучић им је „предочио” да постоје велике могућности за сарадњу у различитим областима, међу којима су и пољопривреда, енергетика и образовање. Али, онај други део, оружје, одбрана и слично, оставио је за евентуалним сусретом са председником Веом.
Диктаторови медији су писали: „Председник Вучић је изразио жељу да, упркос удаљености, Србија и Либерија успоставе ближе везе и сарадњу у свим областима”. Па онда: „Председник Вучић је позвао легендарног Жоржа Веу да посети Србију”. И на крају читава биографија либеријског председника: „Веа је рођен у сиромашном делу престонице Монровије и пре фудбалске каријере радио је као техничар на централи националне телекомуникацијске компаније. По завршетку фудбалске каријере 2003. ангажовао се и у политици и добио је највише гласова у првом кругу председничких избора у Либерији. Његова домовина на обали западне Африке једна је од најсиромашнијих земаља на свету. Уз ионако велику беду и заосталост, задњих 20 година погодила ју је још једна пошаст – грађански ратови који су однели око милион живота. У Либерији је око 4.5 милиона становника, а Веа жели да им омогући достојан живот, повећати сношљивост и омогућити бољи суживот између припадника бројних завађених народа и религија”.
Kако је Вучић у овако трагичној, сиромашној, депопулизованој и скоро избрисаној афришкој држави, „препознао пословну прилику”? Једноставно, прати трагове ММФ-а и Светске банке. Нуди јефтине послове, шаље „пословне мисије” и преко њих прави „базе” за друге, углавном незаконите, уствари криминалне послове, углавном са прањем новца кроз грађевинске инвестиције и шверц оружја и опреме из српске наменске производње.
Пред Србијом се налази крупан догађај, уколико га добар део грађана уопште доживи. Наиме, Београд ће током 2027. године, макар на кратко, бити светска престоница образовања, културе и иновација, јер ће представници десетина земаља доћи у Београд због Експо (Еxпо) изложбе. Такође, Србија ће организовати Специјализовану изложбу (Специалисед ЕXПО) пошто је на Генералној скупштини Међународног бироа за изложбе (БИЕ) у Паризу Београд победио у конкуренцији шпанске Малаге, америчке Минесоте, тајландског Пукета и аргентинског Барилочеа.
Најпознатија манифестација ове међународне организације је Светска изложба (Wорлд Еxпо), која је претходни пут 2021. године организована у Дубаију, у Уједињеним Арапским Емиратима, није случајно следећи пут у Београду. Вучићев присни пријатељ шеик Зајед из Емирата, одгирао је врхунску корупцију у интересу свог бизниса. Један стари дански економски дипломата, извор ове скоро завереничке приче, сведочи да су Емирати озбиљно „лобирали” за Београд као следећег домаћина Wорлд Еxпо, како би његова „инвестиција” била успешна (а мисли на читав комплекс и један цео мањи град који ће бити изграђен у Београду за ту прилику).
Али, чак и Wорлд Еxпо који наводно доноси приход од милијарду евра, није кључ ове приче. Ради се о дугорочно планираној стратегији Емирата да баш Београд буде стављен у дужничко ропство према тој феудалној фамилији. Планирана су због климатских и других услова велика пресељења ка овом делу Европе. Богати Емираћани већ одавно купују све што вреди у Београду, Новом Саду, на Фрушкој гори, Kопаонику, Старој планини и Златибору, преко разних посредничких компанија.
Wорлд Еxпо коме се Вучић толико радује, само у припремама које су већ почеле, требало би да донесе послове који би његову диктатуру одржали још неку годину у Србији. Друго име за Вучићеву диктатуру, смишљено је још у време немачке канцеларке Меркел, па се и онда и данас међу западњачким политичким вођама, насиље једног човека у Србији зове „стабилократија”. Нико од њих се не би радовао Вучићевом паду превише. Kорумпиран и криминализован, уцењен и као такав лојалан, савршено одговара намерама Запада да потпуно маргинализује па чак и избрише Србију као централну земљу Балкана.
Wорлд Еxпо је „поклоњен” Вучићевом режиму, мада овај диктатор неће видети ни почетак ни крај те забаве, јер га чека суочење са законом. Овим истим, постојећим кривичним закоником у Србији који ће баш на њему бити примењен како треба. Треба рачунати и на поштену тужилачку истрагу. Да неко сабере пљачку и њене последице. И да га поштено осуди.
