У Србији су током пандемије забележена највећа кршења међународних демократских слобода, три пута више од европског просека, према истраживању које је спровео Институт варијације демократије (В-Дем).
У анализи британског листа Гардијан подсећа се да су у Србији за време ванредног стања избеглице, мигранти и тражиоци азила селективно таргетирани и стављани у 24-часовни карантин, а да је прихватне центре обезбеђивала војска.
Лист додаје и да им је било забрањено да напусте центре, а да је особљу био онемогућен улазак.
Истраживање је показало да су источне европске земље биле склоније насилном спровођењу мера, дезинформацијама и дискриминацији, а најчешћа кршења била су ограничења медијских слобода.
Пет од 18 земаља источне Европе је у одговору на пандемију од марта 2020. кршило међународне демократске слободе, док ни у једној од 12 западноевропских држава није било таквих случајева.
Белгија је једина земља западне Европе у којој су забележени умерени случајеви кршења слобода. У тој земљи је током пандемије постојала „насилна полицијска пракса која је несразмерно погађала мањинске етничке заједнице“.
Смрт младића афричког порекла, који је преминуо у притвору, изазвала је антирасистичке протесте. Kомитет УН за елиминацију расне дискриминације је потом објавио извештај у којем је изразио забринутост због расистичких инцидената у које је била умешана полиција.
Стручњаци кажу да такве акције често прате мере против ковида-19 које је увела влада и које немају јасну основу у владавини права.
Професорка права на Универзитету Мидлсекс Џоел Гроган рекла је да су стручњаци из 24 од 27 чланица ЕУ пријавили барем неку забринутост због рестриктивних мера које су изван законских овлашћења владе.
„Чак иако су се готово све земље бориле да избалансирају владавину права и интензиван притисак да делују у ванредном стању“, Гроган каже да то не значи да би требало да будемо пођеднако забринути за све земље.
Неке земље искористиле пандемију за даље ширење антидемократских пракси
У анализи Гардијана наводи се да су неке земље централне и источне Европе са историјом подривања демократских принципа искористили пандемију за даље ширење антидемократских пракси.
Kао пример се наводи Словенија, где је влада увела финансијска и правна ограничења за невладине организације и променила закон о животној средини у оквиру мера за ублажавања последица пандемије.
Словенија је у јуну ове године додата на листу земаља у којој се бележи брз пад грађанских слобода.
Невладина организација Цивицус је оценила да је словеначка влада од доласка на власт користила пандемију као изговор да уведе мере које угоржавају основна људска права.
Гардијан наводи и да је пољски парламент недавно усвојио закон о медијима уперен против утицајне независне телевизије ТВН. Ниво ризика по демократске слободе у Пољској, додаје се у тексту, три пута је већи од европског просека.
Гроган је рекла да постоји дубока забринутост због кризе владавине права и да се у многим чланицама ЕУ систематски урушавају демократске институције.
Поред Пољске и Мађарске, од 2010. забележен је значајни демократски пад у Србији, Турској и Словенији.
Демократски режими су остали углавном стабилни у већини земаља западне Европе, наводи се у извештају о демократији Института В-Дем објављеном раније ове године.
Међутим, четири источноевропске земље су прешле из либералне у изборну демократију, док су Мађарска и Србија сврстане у категорију изборних аутократија.
Гроган каже да опасност лежи у томе што се нормализује кршење демократије у име одговора на ванредне ситуације.
„Опасност нормализације ванредног стања је то што се заборављају уобичајена очекивања која права можемо безусловно остварити и што се игнорише које одлуке влада треба да доноси само уз дозволу: можемо рећи да имамо демократију, али не живимо у њој“, оценила је Гроген.
Нада ипак постоји јер се ауторитаризам у основи ослања на јавну подршку, сматра Гроген и истиче да за обичан народ најбољи отпор антидемократским трендовима лежи у протесту, приговору и образовању.
Н1
