Не, ово није критика Александра Вучића, јер јалово је критиковати човека убеђеног да је Пеко Дапчевић који с вранца победоносно поздравља ослобођени Београд, веч критика оних који не смеју, а морали би, да му скрену пажњу да то под њим није коњ већ народ и да су поклици заправо вапаји!
Ђаво је однео шали, мандатару, а овог пута не мислим више не ону “делиријум тременс” констатацију како непријатно добро живимо, већ на факат да је све непријатније живети!
Док се Ви играте Покемона састављајући ту трубадурску дружину политичких харлекина, пежоративно звану Влада Србије, претња терористичким нападима све је озбиљнија, на шта упозоравају неке умне главе које можда заостају за Вама и генералом Ждановим, али су далеко испред Вас у разумном расуђивању!
Немамо владу значи да немамо никакав бедем, макар био саздан и од сламе коју ћете натрпати у џакове за грудобран, али немати извршну власт једнако је имати браву а немати кључ и врата!
Она страхота (Господ да их помилује) која се синоћ збила у Ници- сутра може у било ком од наших градова, и престаните са спрдњом како је безбедоносна ситуација код нас под контролом, и вечитим сазивањем некаквих конференција за штампу на којима се сити изразговарате са самим собом о темама за које немате времена током дана!
Не, ситуација је у најмању руку отужна!
Уверио се лично чекајући пријатеље на аеродрому по повратку с летовања- долазни терминал обезбеђују два врхунски обучена комунална полицајца (дословно, врхунски су се обукли, захладнело је), десетине насртљивих таксиста и онај мученик што тера пред собом машину за чишћење подова!
Могао сам у три репризна термина да се дигнем у ваздух, али не сумњам да би и то неко представио као велики привредни успех: “Ето, шта сам вам рекао, само у Србији човек може три пута да се разнесе, што само сведочи у приог тврдњи да нам је БДП у порасту и да сад већ неподношљиво добро живимо чим је човек имао чак три живота на располагању да их алали!”
Но, да баталим глупирање, зао час је, ал још има времена да не постане и доцкан, јер тиме што имамо Стефановић др Небојшу на месту првог пендречића Србије може потенцијалне терористе да одврати смехом, никако фактом да је ишта учињено како не би смо постали мета болесне терористичке фукаре, осим ако не мислите да је именовање оног мученог Игора Мортаделе Бечића за координатора служби безбедности потез који ће потенцијалног терористу натерати да се добро замисли?!
Можда и хоће, ал да се замисли да ли Србија ради у његову или своју корист?!
Дакле, влада, мандатару Покемона, што пре, без даљег одлагања, јер се ни техничка вода не држи у цистернама толико дуго, а не ове несреће од техничких сквотера у кабинетима, који законски имају овлашћења да пошаљу секретарицу по бурек, а стручности ни да га поједу а да се не замасте ко прасићи!
Нажалост, убеђен сам да ни нова неће бити ишта боља, напротив, али мора постојати као орган који ће учинити нешто да Србија не постане Француска, Енгелска, Ирак, Шпанија, Турска…а не тек орган с којим се играте “џепног билијара”!
Батали Пеко више јалове приче како смо оаза мира у стихији немира, јер ову сироту проклету и освећену шаку гробне и плодне земље само Бог чува, а и њега сте свели на технички мандат!
Не драмим нити покушавам да унесем немир, нисам од паничара, али не желим да уз вести чекам децу да се врате из града!
Знам да је немогуће апсолутно се заштитити од тероризма, али је већ страхотно колико ништа не чините да покушате барем!
Осим ако вид борбе нису поменуте конференције за штампу које можда прате и терористи, па се сморе слушајући вас, па схвате да би сте на сваки њихов напад (далеко било) најоштрије одговорили још дужом и испразнијом конференцијом, након које би млади пендрек Небојша из Београда и координатор Мортадела изашли са саопштењем како је све под котролом, у Србији се одржава редовно стање монструозних убистава, али од претње терористичким актима нема ни говора!
Још једанпут апелујем на вас, коњушаре “Пека Дапчевића”, стисните то што немате међу ногама (макар и туђе) па му сугеришите да је Петар Драпшин одавно постао индустрија у стечају и да не чека на његове тенковске јединице, већ да се исстушира хладном водом и каже себи: “Ајмо, Алек, доста је било играња “човече, не љути се” с народом и државом, време је да урадиш нешто”, а да то не подразумева трк до најближе теллевизије и двочасовног телалења о магли коју само што није ратерала измаглица…
Тероризам је пред нашим вратима, не дочекујмо га отирачем на којем пише оно чувено: “Дорбо нам дошли драги гости”!
Послвично гостопримство у вом случају није пожељно, напротив, питајте ове из туристичких организација пре него што одлучите да нас обезбедите понудом лудацима да се уместо шехидских појасева одлуче за ваучере и летовање у бањама Србије…
Пише: Михаило Меденица, Недељник.рс
