БЕОГРАД: Нови аранжман Србије са Међународним монетарним фондом (ММФ) могућ је три до шест месеци након што та институција прихвати антикризни програм Владе Србије као добар оквир за деловање, изјавио је економски експерт Драган Ђуричин оценивши да су шансе за то мале.
    “Искрено мислим да су шансе за то мале”, рекао је Ђуричин за Танјуг објаснивши да је “узак простор” да се кроз смањење плата у јавном сектору и пензија, смањи буџетки дефицит што је међу главним захтевима ММФ-а.
    “Решења се морају тражити у великим инвестицијма и пројектима, увођењу нових геополитичких и стратегијских партнера у економију Србије, и на тај начин растом прихода решавати проблем дуплих дефицита – дефицита биланса текуцег плаћања и дефицита буџета”, навео је он.
    Ђуричин је рекао да је стање у јавним финансијама последица деловања претходне владе и да нова влада треба да пронађе решења за то.
    “Проблеми су екстремно озбиљни и када би сте технички посматрали у смислу да треба да повећате приходе, у буџету и смањите расходе, то би све могло да се реши да не постоји захтев за одржавањем социјалне стабилности. И то је сада велики велики проблем”, објаснио је Ђуричин.
    Он је указао да је Влада Србије, пре свега Министарство финансија и привреде, учинило напор да повећа приходну страну буџета, али да на расходној страни, није дошло до већих уштеда, што је приметио и Фискални савет и ММФ.
    Ђуричин је мишљења да ће нова влада бити пред озбиљним проблемом, да пронађе простор за нове уштеде, а то је смањивање плата у јавном сектору и пензија, што је захтев “који се као лајт мотив, провлачи од ММФ”.
    “ММФ је значајан поверилац Србије и њему је важно да се одржи спољна ликвидност земље које нема без унутрашње ликвидности, када постоји буџетски дефицит. Они (ММФ) су нама битни због релативно повољних кредита за одржавање макроекономске стабилности, али их неће давати, уколико се не увере да смо остварили уштеде”, нагласио је он.
    Према његовим речима, на Влади Србије, је да тај рестриктиван приступ избалансира растом прихода од инвестиција.
    Осврнувши се на могући повољан кредит од Русије од милијарду долара, Ђуричин је рекао да ће та средства добро доћи за буџет Србије и требало би да буду замена за новац који је требало да обезбеди ММФ.
    ” Та финансијска ињекција, за одржавање ликвидности, ће бити екстремно важна. Али, то није довољно. Србији, треба драматична докапитализација привреде уз смањивање камата”, поручио је Ђуричин подсетивши да имамо углавном двоцифрене камате у девизном знаку, према привреди што не постоји нигде у региону и ЕУ.
    Он је додао да би било добро ако би у Србију дошле нове генерације банака из економски јаких земаља, као што су Русија, Кина, са повољнијим каматама, а касније и инвеститори.