Колико ће нови сазив савета имати снаге да са кризним буџетом одговори на тешке изазове. Из буџета за рад овог тела 22,2 милиона. Нови социјални споразум ни у најави, а стари проблеми остали
КАКО зауставити инфлацију и раст цена, повећати наплату доприноса, из које касе исплатити раднике предузећа у стечају, али и оне које су “заврнули” несавесни послодавци… То су само неке од тема којима би се могао позабавити нови сазив Социјално-економског савета Србије. За првог човека овог тела именован је премијер Ивица Дачић, који је наследио старе проблеме.
Засада нема ни плана ни програма којом би се динамиком могли решавати сви ови задаци. Нови социјални споразум још није направљен, а времена за чекање нема.
Извесно је, међутим, да се многе тачке из претходног документа могу (буквално) преписати јер ни стари сазив није успео да им доака – није основана развојна банка, није дата предност домаћим послодавцима на тендерима, нису заустављени ни инфлација ни раст незапослених…
За већину неиспуњених обавеза одговорна је (ондашња) влада упркос томе што је те задатке сама себи и поставила. Остали партнери – послодавци и синдикати – имали су више паушалне него конкретне задатке, али се ни они нису показали у најбољем светлу. Потписивање колективних уговора ишло је тешком муком, око цене минималца преговарали су месецима, а подизање неопорезивог дела зараде пролонгирали су унедоглед.
Зато би најмање 70.000 запослених који не добијају плату, као и 150.000 оних који живе од минималца, али и 350.000 оних који не примају новац за топле оброке и регресе… могли да посумњају да би им нови Савет овога пута могао помоћи. Исто би питање могао да постави и сваки четврти грађанин јер је без икаквог посла и сваки десети становник Србије јер већ дуго живи у сиромаштву. Зато не чуди што се армија незадовољних пита колико је уопште коалиција у Савезу природна, јер је састављена од чланова који су – по својој суштини – једни другима опоненти и да ли се ту заиста воде расправе или су сви заправо на истој страни.
“Прозвани” партнери – и Савез самосталних синдиката Србије, Унија послодаваца Србије и чланови Владе – у своју “одбрану” кажу да је реч о социјалном дијалогу, а не кохабитацији и да се такав културни образац преговарања већ годинама примењује широм Европе.
А подстицање таквог дијалога грађани сами плаћају. Из буџета се са 22,2 милиона динара финансирао рад Социјално-економског савета у 2011, а исти износ намењен им је и ове године. Приговор на рад Савета су, међутим, имали и сами чланови. Председник Уније послодаваца Небојша Атанацковић је претио повлачењем јер је био незадовољан “дијалогом” који држава примењује у вези са опорезивањем зарада, а приговор су имали и синдикалци.
– Министри, и то нарочито они задужени за економију и финансије, нису долазили на седнице – замера Љубисав Орбовић, члан СЕС и председник СССС, и оцењује да су таквим ноншалантним односом дали “неозбиљан тон” целом послу. – Проблем је и што се неки усвојени предлози нису могли спровести у пракси јер је постојао формални пристанак, али је било несклада унутар саме Владе.
САСТАВ СОЦИЈАЛНО-економски савет има 18 чланова, и то шест представника Владе Србије, шест представника репрезентативних синдиката и шест представника репрезентативних удружења послодаваца, који се именују на четири године. Сваки члан Савета има свог заменика.
Зато гаранција да ће овај Савет бити успешнији у свом раду нема. Нови чланови каже да се уздају у премијеров ауторитет, нарочито зато што први пут од оснивања СЕС-а 2001. ово тело предводи председник Владе.
А изазова у 2012. свакако неће недостајати. Према последњој прогнози председника Европске банке за обнову и развој, опоравак економије може се очекивати тек од 2014. године. У међувремену пламте нови “социјални пожари”, а стратегија за излазак из кризе тек је у повоју. Плате су пале за 30 одсто у односу на 2008, 12.000 радника из предузећа у стечају још чека исплату својих заосталих зарада, хиљаде радника тражи ново повезивање стажа, а минимална цена рада се неће померати још најмање пола године иако је већ девалвирана…
НАЈВЕЋИ УСПЕСИ
НАЈВЕЋИ успех претходног сазива СЕС је у томе што је омогућено повезивање стажа за око 100.000 радника којима су послодавци прескакали уплате у периоду од 1. јануара 2004. до 31. децембра 2010. СЕС је заслужан и што је укинута пракса да труднице предузетнице плаћају дажбине по два основа, али и за оверу здравствених књижица радницима којима газде нису платиле здравствено осигурање.
Новости
