Тешко је Американцима на Балкану

Никако да се на Балкану ослободе осећаја некакве балканске надмености у односу према другим нацијама. Само што неки страни представник учини и најмањи корак који не одговара обичајима ових горштака, одмах почиње скандал. На пример, све до сада није им јасно, зашто је у Сарајеву избушен наследник аустријског престола Фердинанд 1914. године. Јер он није никога вређао. Да, он је имао доста аутомобила, и он је умео да говори на локалном дијалекту. И шта, зар је због тога требало пуцати по човеку из револвера?

А како објаснити што је за време Другог светског рата половина Југославије ратовала против Немаца? Јер Адолф је само хтео да заведе ред у том хаосу, где ни једна нација не зна шта тражи од других нација. Он им је предложио да слушају његову команду, а испало је поново по балкански. Отишли су у планине и почели да пуцају на живе немачке војнике. И приметићете, негде су се денуле њихове разлике. Сви заједно су пуцали. И Срби и други југословенски народи. Истина, у Загребу су некако оклевали. И Немачка им је због тога захвална до дан данас.

Зато уопште не чуди што, на пример, потпуно схватљива жеља НАТО да заведе поредак у Црној Гори, наилази на тако упорно супротстављање. Јер, ако би се Црногорци придружили НАТО пакту, онда би се све одмах средило. Почели би живети као прави Европљани. Али не! Тврдоглави су попут оваца.

Нема ничег чудног ни у томе што је Београд дигао дреку због забаве америчких морнара, који трпе тешку службу у амбасади САД у Србији. Била је то потпуно безначајна ствар. На њихов празник “Ноћ вештица”, када они пуштају из себе демоне, неколико младих маринаца су обукли маске и црне мајице и почели да узвикују свакојаке веселе слогане против премијера Вучића. Као, Вучић је обично смеће и томе слично. То је код њих добро испало, јер им је руководилац био заменик војног аташеа Метју Мекреј. Свуда треба да постоји дисциплина и процедура. И ето, због те ситнице, Срби су почели да орагнизују свакојаке конференција за штампу, да дају изјаве. Као, ми то нећемо дозволити и томе слично. Додуше, сам Вучић је те повике назвао тупавим хумором… То изазива одређену наду. Значи, није он узалуд водио преговоре о ступању у ЕУ и даљим трнзитом… У свакој другој земљи инострани амбасадор који је дозволио себи такве испаде потчињених, нашао би се на тепиху у МИП-у и изашао би отуда са протестном нотом у зубима.

Но, у Београду је све супротно. Амерички амбасадор у Србији Кајл Скот је оптужио српску владу за то што она не штити интересе Срба и практично је узео своје морнаре у заштиту. Штета што он сам није учествовао у вриштању, да би српској влади коначно постало јасно колико их поштују Американци.

Иако је министар унутрашњих послова Небојша Стефановић све то назвао “бруталним мешањем у унутрашње ствари Србије”, но, на томе се све и завршило.

Наравно, мора се признати да Американци нису све узели у обзир. Сувише су попили и са складишта специјалне опреме узели су – фантомке, мајице и можда још понешто. Та опрема специјалне намене није предвиђена за такве забаве са пијанчењем. А за какве је предвиђена, постаће јасно касније, уколико премијер Вучић настави да флертује са Москвом. Не схватају Американци таква флертовања. Саме заједничке вежбе српских десантника са руским и белоруским, њих доводе до стања напетости. У тим вежбама постоји једна особеност посебно опасна за њих. Главној команди окупационих војски на Косову и Метохији било је познато још од времена демократизације Србије 1999. године, да се амерички маринци подвргавају штетном утицају руских десантника, преко њихових пакета личних војничких сувих порција. Ти војници су мењали два или чак три своја лична пакета сувих порција за један руски пакет, јер је у руским порцијама било и паприкаша и кобасица, чега није било у америчким ни у траговима. Тамо су само кексићи и бомбоњерице.

Та несрећна чињеница је подривала убеђење америчких војника у супериорност њиховог начина живота и оштро је смањивала њихову борбену готовост. Да и не говоримо о томе да ни један маринац није успео да понови јутарњу гимнастику Руса, на којој они ломе циглу о главу. Дивљаци, шта радити са њима.

Но, били не били дивљаци, српски десантници ипак тренирају управо са њима. И нема уверености у то да се они неће научити руској јутарњој фискултури, и да их њихова влада неће снабдети пакетима сувих порција по руском обрасцу.

Како у том случају агитовати за њихово приступање НАТО пакту? Не, није једноставно Америкацима са тим становницима Балкана.

Дмитриј Седов, Фонд стратешке културе

Фото Фонет