СРЕМСКА МИТРОВИЦА – Скоро две месечне плате морају се потрошити за куповину намирница на пијаци или у самоуслузи да би се напунила потрошачка корпа за месечне потребе. Јер, месечна зарада, према званичним подацима за агвуст, износи 41.511, а једна потрошачка корпа 68.778 динара. Сналажење је зато, веле Митровчани, једина шанса да се преживи.

– Радим „на црно“ код једног послодава, где ни просек не могу да остварим. А, о некој пуној порошачкој корпи нема ни говора – коментарише Зорица Зарић из Сремске Митровице, док обилази зелену пијацу. – Торба је, видите, полупразна. Купим само оно што морам.

Статистичари су прецизно израчунали да је домаћинству за месец дана неопходно 68.778 динра. Толико износи потрошачка корпа са неоходним намирницама за живот. А, Сремскомитровчани се одавно зарадом не уклапају у статистику. Јер, зарађују свега 41.511 динара месечно. У могућности су да зараде тек за пола цегера. За другу половину потрошачке корпе морају додатно да се помуче, или да је оставе празњикаву.

– Нема више да се једе месо, што је била обавеза у Срему четвртком и недељом. Остала је само недеља, и то помање… Ручак није богат као некада и трпеза пуна колача. Да ми није баштице и поврћа, избацила сам цвеће, није ми јасно како бисмо преживели – признаје Јасмина Катић, подуже домаћица.

Пијаца и све чешће ценкање са произвођачима, или прекупцима, су начин да се „уштине“ на пазару и првобитној цени. Нису малобројни они који полазе у куповину пред сам крај пијаце, надајући се нижим ценама. Нису ретки ни они који сами обрађују своју окућницу или очеву њиву, а колико до јуче, земљу су гајили само у саксији.

– Променило се време – теши се Владимир Велић, који је у транзицији остао без посла. – Радио сам некада у „Матрозу“ и било лепо. Плата сигурна и нисам бринуо. Сада је друга прича. Посла нема, а треба прехранити породицу. Мало село и њивица су спас док поново неки посао не искрсне.