Велики српски научник говорио о честицама које се крећу брже од светлости, што су потврдили резултати ЦЕРН-а

НИКОЛА Тесла је пре готово осамдесет година тврдио да постоје субатомске честице које се крећу брже од светлости. Смелу и доскора незамисливу претпоставку која би могла да уздрма темеље модерне физике, ових дана потврдили су резултати експеримената у научном центру ЦЕРН. Ако се покаже да су научници у Швајцарској добили тачне резултате биће то највеће научно откриће у последњих сто година.

Научници из ЦЕРН-а недавно су објавили резултате експеримената који показују да се субатомске честице познате као неутрини крећу брже од светлости. „Непослушне“ неутрине слали су из ЦЕРН-а до лабораторије на Гран Сасу у Италији, удаљене 732 километра, а они су упорно стизали на циљ за шездесет милијардитих делова секунде брже од светлости.

НЕ ТВРДИМО НИШТА ВРЕМЕ путовања неутрина научници у ЦЕРН-у проверили су 15.000 пута и достигли ниво статистичке сигурности који би се у научним круговима званично сматрао открићем. Истраживачи су, међутим, свесни да би „системска грешка“ могла да доведе до тога да погрешан резултат изгледа као пробијање брзине светлости, због чега су одлучили да објаве своја мерења. – Волео бих да други, независни експеримент дође до истих резултата – рекао је аутор извештаја о експерименту, Антонио Ередитато.
– Тада би ми лакнуло. Засад не тврдимо ништа.

Брзина светлости највећа је брзина у свемиру и већи део савремене физике ослања се на идеју да ништа не може да је престигне. То је и једна од основних поставки Ајнштајнове теорије релативитета. Досад је изведено хиљаде експеримената и никада није запажена честица која се креће брже од светлости.

Међутим, чланак објављен 1932. године у листу „Бруклин игл“, показује да је Никола Тесла још тада био уверен да брзина светлости није највећа могућа брзина у свемиру.

– Сва моја истраживања указују на закључак да постоје сићушне честице које носе тако малу количину набоја да можемо да их назовемо неутронима. Крећу се толико брзо да превазилазе брзину светлости – рекао је Никола Тесла у интервјуу поводом његовог 76. рођендана.

Треба имати у виду да Тесла честице о којима говори назива неутронима, а не неутринима. Ни једне ни друге, међутим, у време када је овај интервју објављен нису биле откривене и дефинисане, па се на основу текста не може тачно рећи о којим субатомским честицама је говорио Тесла.

Директор Музеја Николе Тесле, Владимир Јеленковић, потврдио нам је аутентичност овог чланка и објаснио да је његов аутор Џон О’Нил, један од познатих биографа чувеног научника.

Пре него што објавимо да је Тесла „срушио“ Ајнштајна требало би да поставимо најмање две ограде. Најпре, резултати експеримента из ЦЕРН-а још нису дефинитивно потврђени. Чак и да јесу, то не значи да је Ајнштајнова теорија релативитета погрешна.

– Ако се покаже да су резултати експеримента тачни, то је свакако највеће откриће у последњих сто година – објашњава др Јован Пузовић, професор нуклеарне физике и члан српског тима који учествује у експериментима у научном центру ЦЕРН. – То, међутим, не значи да ће Ајнштајнова теорија бити доведена у питање. Његове једначине су небројано пута потврђене и нема ни говора да ће због новог открића бити оборене. Оно што би могло да се деси јесте да његова теорија буде проширена и на неки начин обогаћена. Ни када је Ајнштајн поставио теорију релативитета то није срушило Њутнове поставке.

Новости