Теслин рођендан – Дан науке у Србији

БЕОГРАД – Дан науке у Србији и 157 година од рођења Николе Тесле, једног од највећих умова 20. века, биће обележен данас отварањем дечјег научног кампа Центра за промоцију науке у Виминацијуму код Костолца, а у Новом Саду ће бити одржана дебата о новом брендирању Србије.

Музеј Николе Тесле из Београда гостоваће изложбом “Дипломе Николе Тесле” у земунској “Миленијумској кули” на Гардошу, а у Холу науке у Квинсу, САД, музеј се делом своје поставке представља на изложби “Теслин чаробни свет електрицитета”. У граду Филаделфији у америчкој држави Пенсилванија, који је пре неколико година прогласио Теслин рођендан за званични градски празник, сутра ће бити одржана научна конференција.

У Калифорнији је недавно покренут пројекат са циљем да се прикупе средства којим би се направила и поставила Теслина статута у Силиконској долини. Такође у САД режисер Мајкл Ентон припрема филм о Тесли под називом “Луди научник”. Овај филм треба да стане на крај мистерији званој Тесла. Ентону је, како је изјавио, изузетно стало да филм буде што веродостојнији па ће, поред тога што је за улогу Тесле у филму изабран српски глумац рођен у Немачкој, Бранко Томовић, део филма бити сниман и у Србији.

Зашто је Тесла “бог” науке, прочитајте ОВДЕ
“Тесла је био Србин. Са својом породицом је причао српски и ја верујем да би он желео да његов језик буде тачно представљен у овом филму. За мене никад није било сумње да тако треба да буде”, наводи режисер.
Код манастира Шишатовац на Фрушкој гори у току је градња копије родне куће и цркве породице највећег српског научника, етно-музеј, лабораторија и копија чувеног Теслиног торња.

У манастирској библиотеци, коју су спалиле усташе у време НДХ у Другом светском рату, уз остало су чувана и писма која је шишатовачком монаху Петронију Трбојевићу, годинама из Њујорка слао његов сестрић Никола Тесла. Тесла, несумњиво један од највећих умова у историји, својим изумима у много чему је поставио правац научно-техничког развоја у 20. веку. Рођен је 10. јула 1856. у Смиљану, у Лици, тада Војна граница (Војна крајина) у склопу Аустрије, данас Република Хрватска.

Рођен је у породици Милутина Тесле, свештеника Српске цркве (тада Карловачка митрополија). Његова мајка, Георгина, Ђука рођена је у породици проте Николе Мандића и Софије, рођене Будисављевић, такође из личке свештеничке породице.

Његов отац Милутин је у време школовања у аустријској војној школи показао склоност ка филозофији и умном животу, па је напустио ту школу и завршио богословију у Плашком, службовао је најпре у Штикади код Грачаца, а затим у Сењу и потом у Смиљану код Госпића, где је Никола рођен. Милутин је био дописник неколико београдских и новосадских листова из Лике, писао је под псеудонимом “Родољуб Правичић”.

Николина мајка Ђука је била сеоска жена бистре памети и спретних прстију, иако неписмена знала је цео “Горски вијенац” напамет. У сећањима Тесла каже: “Моја мати потиче из веома старе породице у крају у коме су живели, у којој је било више генерација проналазача.

Никола Тесла је започео школовање у родном Смиљану, наставио у Госпићу, Раковцу код Карловца, студирао је у Грацу и Прагу, али студије никада није привео крају. Пре 1884. године, када је отишао у САД, радио је у Марибору, Пешти, Стразбуру и Паризу.

Европу је напустио у нади да ће му у Њујорку, тада чувени проналажац и индустријалац Томас Алва Едисон, за чију фирму је радио још у Паризу, помоћи да реализује своје техничке иновације. Он је 1885. у Њујорку основао властиту компанију “Тесла” када је и започео израду првих модела предвиђених за коришћење наизменичне струје – иновација која је преобразила свет. Едисон је, иначе, био велики противник Теслиног изума.

Пронашао је обртно магнетно поље, индукциони мотор, генератор и трансформатор, феномен електромагнетне резонанце и патентирао више изума на којима се заснива савремена електротехника. У Европу из САД-а Тесла је одлазио у два наврата, 1889. и 1892. године и оба пута боравио у родној Лици. Априла 1892. стигао је у Госпић, где је тада живела његова тешко оболела мајка, која је у његовом присуству и умрла, 16. априла.

Месец и по дана потом, на позив делегације општине града Београда и Инжењерског удружења, допутовао је у кратку посету Београду. Генијални иноватор и потпуни усамљеник, Тесла је умро у јеку Другог светског рата у Њујорку, 7. јануара 1943. године.

Урна с његовим пепелом пренета је доцније у Београд и чува се у Музеју Николе Тесле у Београду.

Теслина заоставштина стигла је у Београд 1951, на основу одлуке америчких судских власти, пошто је за јединог Теслиног наследника проглашен његов нећак Сава Косановић. Архивска грађа из Теслине заоставштине је 2003. уписана у регистар УНЕСКО-а “Памћење света”.

Поводом стогодишњице његовог рођења, 1956. јединица за мерење високог напона добила је Теслино име, којим је названа и јединица јачине магнетног поља.

Међународни аеродром у Београду носи име Никола Тесла. Његовим именом названи су Електротехнички институт у Београду који је основан 1936, средња техничка школа, библиотека Универзитета у Нишу, две термоелектране у Србији… Споменици Тесли су постављени испред зграде техничких факултета и на аеродрому у Београду. Њега све чешће својатају и Хрвати.

Тако је крајем јуна ове године, на прослави поводом уласка Хрватске у ЕУ на тргу у Загребу постављен Теслин трансформатор а тај изум је представљен као изузетно хрватско стваралаштво.

Премијер Зоран Милановић је, поздрављајући грађане и око 170 високих званица из иностранства, пожелео тада да “хрватска посебност буде препозната у европској разноликости” и као примере те посебности навео имена најпознатијих Хрвата икад, на првом месту наводећи Николу Теслу (на тој листи се нашао и добитник Нобелове награде за књижевност Иво Андрић).

Новости