Вршац – Јануара 2011. године, захваљујући донацијама богатог суграђанина Милана Поповића, који је у то време захтевао да остане анониман, баш као и када је компјутере и спортске терене поклањао основној школи, коју је и сам похађао – овде је подложен народни казан. Први пут у поратном периоду. Град памти и тежа времена, али без казана.
Поменути бизнисмен отпочео је финансирање 300 оброка, у прва три месеца, а после је општина наставила хуманитарну акцију, јер је то био његов услов.
Две године касније, број оброка из народног казана нарастао је на 725, а још 475 гладних уста је на листи чекања, на коју се стиже након испуњења строгих услова. Од 23 села, 11 насеља, са 345 корисника, од укупног броја, такође је укључено у исхрану из народног казана.
Ситуација је и у овдашњим селима катастрофална. Много је осиромашених и гладних. И они који су имали комад земље остали су без могућности да за своје породице сами обезбеде храну, јер да би преживели – њиву су морали да продају, запавши тако у још тежу ситуацију.
Сваког поднева, од понедељка до петка, двориште Црвеног крста у Вршцу, у Змај Јовиној улици, пуно је деце и жена с кантицама. У тишини, чекају следовање оброка са сиротињског казана, пола литра куваног јела и пола векне хлеба. Као да желе да непријатност што краће траје, прихватају напуњену кантицу и у тишини одлазе. У Вршцу, кажу они који подуже памте, никад није била тежа социјална ситуација! Храна се припрема у кухињи одмаралишта Црвеног крста на Вршачком брегу, а овде истичу да дневно следовање није каснило ни по цичи зими, снегу и леду.
Осим поменутог донатора и једнократне помоћи Фондације „Хемофарм”, народни казан помажу и општина и Влада Србије, која обезбеђује 10 основних намирница за девет месеци.
– Тешко је очекивати да се новим донацијама повећа тренутни капацитет казана – каже за „Политику” Бошко Митрашиновић, секретар Црвеног крста у Вршцу, наглашавајући да је на припремању и дистрибуцији хране ангажовано петоро запослених и два волонтера.
Шанса за 475 људи на листи чекања изгледна је само уколико се повећа број народних порција, или ако неко од корисника, три пута узастопно, неоправдано не подигне следовање (догађало се!), и тако изгуби право на бесплатну топлу храну. О трећем услову, који диктира природа, нико не жели да прича.
– Често нам долазе и стари и болесни пензионери, с ниским примањима, молећи за место на списку за казан, не знајући да нам имена корисника доставља Центар за социјални рад. У овој акцији ни најмања злоупотреба не сме да се деси – каже Митрашиновић.
Градска и сеоска сиротиња задовољна је оброцима. Већина без ове помоћи не би преживела. Има породица и с петоро корисника народне кухиње. Најстарији корисник навршио је 80 година.
Корисници народне кухиње највише воле пасуљ, али хвале и паприкаш, ђувеч, грашак… Следовање увек подразумева сува ребра, парче сланине, комад меса… Понекад се дели и салата, два-три пута недељно и воће, јабуке, банане, наранџе… Кад се шта на тржишту нађе јевтино.
———————————————-
Контрола здравља
За све кориснике народне кухиње и чланове њихових фамилија, Црвени крст у Вршцу је недавно, заједно са Гарнизоном ВС у Панчеву, вршачким Домом здравља и овдашњом стоматолошком ординацијом др Зорице Обрадовић, организовао здравствени преглед: мерени су ниво шећера у крви, ЕКГ, крвни притисак, вршена стоматолошка контрола…
