„Лудачка кошуља евра“ и политика Европске централне банке коју диктира Немачка довеле су до економске кризе. А недостатак демократије у Европи, чији лидери доносе одлуке без ослањања на мишљење демократски изабраних представника народа, уједињује обичне грађане од Брисела до Вашингтона против владајућих елита
Иако је проглашена за „Личност године“ (умногоме захваљујући политици отворених врата за избеглице из Сирије), немачка канцеларка Ангела Меркел -„императорка Европе“ – нема подршку за тај курс ни међу својим присталицама унутар земље
ТЕРОРИСТИЧКИ напади у Паризу привремено су скренули пажњу с једне од најжалоснијих прича нашег времена – стања Европске уније, пише коментатор британског листа The Telegraph Сајмон Хефер.
Он сматра да локални успех Националног фронта Марин ле Пен у Француској може да уздрма француски политички систем. Победа националиста у првом кругу француских регионалних избора може се објаснити не само незадовољством бирача због политике владе социјалиста према исламском екстремизму, већ и општом разочараношћу у „стари француски естеблишмент“, који је доследно спроводио непопуларне мере штедње бриселског порекла.
„Французе је у економску мочвару пре заглибила безумна политика социјалиста на челу с Оландом неголи Брисел, иако би Паризу веома одговарало да напусти еврозону, поново уведе у оптицај националну валуту и девалвира је. <…> Како било да било, потврдило се да је обећање Марин Ле Пен да ће вратити суверенитет Француској – снажан аргумент“ – пише Хефер.
Власти ЕУ такође сносе одговорност за политику отворених граница, због које су радикални исламисти добили одличну могућност да слободно улазе и излазе из Белгије и да релативно лако превозе оружје по Европи, додаје коментатор листа. Иако се ни Француска историјски не може похвалити успехом у интегрисању свог муслиманског становништва у друштво и културу земље, политика ЕУ је довела до тога да је све постало много горе.
Други разлог за забринутост је ситуација у Немачкој. Упркос добијеној награди „Личност године“ часописа Time (умногоме захваљујући политици отворених врата за избеглице из Сирије), немачка канцеларка Ангела Меркел, „императорка Европе“, нема подршку за тај курс ни међу својим присталицама унутар земље.
„Њене речи да Европа може да свари милионе избеглица изазвале су гнев код много присталица канцеларке и подстакле су Мађарску, која је подигла зид да би се заштитила од имиграната, да оптужи Меркел за морални империјализам“ – истиче новинар.
Многе земље ЕУ су биле узнемирене када је Европска комисија под притиском Берлина предложила да се уведу квоте за мигранте по узору на Немачку – Словачка је изјавила да је спремна да прихвати само хришћане, Румунија је изјавила да ће тешко интегрисати муслимане, кад не може вековима да интегрише своју ромску популацију.
„Тако се, упркос настојању Меркелове да прикаже Европу као уједињену и напредну, показало да је она дубоко подељена и непријатељска према странцима“ – додаје Хефер.
Осим тога, ти случајеви показују да су „лудачка кошуља евра“ и политика Европске централне банке коју диктира Немачка довеле до економске кризе. И да недостатак демократије у Европи, чији лидери доносе одлуке без ослањања на мишљење демократски изабраних представника народа, уједињује обичне грађане од Брисела до Вашингтона против владајућих елита.
„Међутим, бирократија и олигархија, које су на кормилу Европске уније, настављају да показују да апсолутно немају намеру да се старају о интересима оних којима владају“ – закључује аналитичар.
Факти
