Московски војни експерт Виктор МУРАХОВСКИ: Т-90 су модерне машине, опремљене системима за активну електронско-оптичку заштиту „Штора-1“ који аутоматски детектује озраченост тенка средствима за навођење савремених противтенковских диригованих ракета. На пример, система TOW, које је случајно или намерно америчка војска испоручила терористима из Исламске државе
Помоћу инфрацрвеног зрачења „Штора-1“ заслепљује главе за самонавођење ракета, услед чега оне промашују циљ. Осим тога, тенкови су прекривени слојем за пасивну заштиту. У случају поготка у тенк, тај „слој“ експлодира и узвратним експлозивним таласом одбацује пројектиле или ракете
Ти тенкови су опремљени и модерном опремом за нишањење. Аутомат за пуњење муницијом омогућава тенку да погоди до седам добро оклопљених мета у минуту
ТЕНКОВИ Т-90, који су решили исход битке сиријске армије за позиције око града Алепа, били су издвојени из резерви Министарства одбране Русије.
Припадност технике одала је њена маслинасто зелена боја (извозне машине традиционално имају боју жутог песка). Извор московског листа „Известија“ у руском МО је потврдио да то није први случај да се техника Оружаних снага шаље у зону војног конфликта.
У репортажу америчке телевизије CNN о борбама око сиријске Палмире доспела је техника руске производње. Камермани су снимили три вучене хаубице од 152 милиметара „Мста-Б“, тенк Т-90А, три артиљеријска тегљача КамАЗ-6350, три обична камиона КамАЗ-43114, Урал-4320, два оклопна транспортера БТР-82А, возила УАЗ-3163 „Патриот“ и УАЗ-23632 „Пикап“, као и хеликоптер Ми-8АМТШ с два блока недиригованих авио-ракета Б-8В20А.
Британски The Times директно пише да су Т-90 испоручени из Русије имали одлучујућу улогу током борби око Алепа.
„Положаје бојовника нападало је 80 танков Т-72 и Т-90“ – пишу новинари, позивајући се на команданта терориста, извесног Махмута Хасана. Исламска држава није имала шта да им супротстави.
Блискоисточни уредник војно-аналитичког недељника Jane’s Defence Weekly, Џереми Бини, додаје да Исламска држава поседује неколико америчких тенкова M1 Abrams заробљених на ирачком фронту, али су сви они током офанзиве ка Алепу били у Ираку. Осим тога, истиче аналитичар, да су и били на месту борби – Abrams-и не би имали велике шансе да задрже Т-90.
По његовим речима, тим тенковима управљају непрофесиналне посаде, нису одржавани, али оно што је најважније – то су извозне машине. Оне немају „америчку“ варијанту окопа и додатна активна или пасивна средства заштите од ракета и других пројектила.
– Судећи по куполама – каже за „Известија“ војни експерт Виктор Мураховски – сиријски Т-90 су машине испоручиване руској армији почетком 1990-тих година. Они су чинили наоружање 5. тенковске дивизије на Далеком Истоку и 20. бригаде у Коврову. До последњег тренутка су се налазили у центру за обуку оклопних снага у Коврову. До 2000. године произведено је 120 тенкова у верзијама Т-90 и Т-90А. Данас наоружање јединица руске армије чине савременије верзије – Т-90С.
„Сиријским пријатељима”
По речима експерта, то су у сваком случају модерне машине, опремљене су системима за активну електронско-оптичку заштиту „Штора-1“.
Тај систем аутоматски детектује зрачење тенка средствима за навођење савремених противтенковских диригованих ракета. На пример, система TOW, које је случајно или намерно америчка војска испоручила терористима из Исламске државе.
Помоћу инфрацрвеног зрачења „Штора-1“ заслепљује главе за самонавођење ракета, услед чега оне промашују циљ. Осим тога, тенкови су прекривени слојем за пасивну заштиту. У случају поготка у тенк, тај „слој“ експлодира и узвратним експлозивним таласом одбацује пројектиле или ракете. Уз то, тенкови су опремљени модерном опремом за нишањење.
Аутомат за пуњење муницијом омогућава тенку да погоди до седам добро оклопљених мета у минуту.
– Тенк Т-90 је веома лак за обуку – истиче Мураховски – нарочито за оне који умеју да управљају тенковима Т-72. У сваком случају, у њему не треба окретати ручке балистичког калкулатора – он је сада електронски. Тако да су Сиријци, који су раније од наоружања имали Т-72, лако могли да науче да управљају нашом техником у кратком року.
– Помоћи министарства се прибегава када су потребне „наврат-нанос“ испоруке постојеће технике. Тада усаглашавање папира од стране Министарства одбране, Федералне службе за војно-техничку сарадњу, државног посредника у сфери трговине оружјем – компаније „Росвооружење“ и председника државе траје неколико недеља, а понекад и мање. Када би се радило о новој техници, усаглашавање и припреме за испоруку могле би да потрају месецима, а понекад и годинама – наглашава Мураховски.
Извори листа „Известија“ у Министарству одбране напомињу да се управо по таквој „наврат-нанос“ шеми испоручивала техника Ираку.
Војну помоћ Багдаду обећали су Американци, али су под различитим изговорима стално одлагали испоруку. На крају су идеовци фактички дошли до периферије Багдада. Након тога власти Ирака су се обратили за помоћ Русији.
И, Ирак је 2013. године добио 36 хеликоптера Ми-28НЭ и више од 40 зенитно-топовских система „Панцир-С“ у вредности око 4,2 милијарде долара.
Прошле године Ирак је за милијарду долара купио тешке бацаче пламена „Солнцепек“, велику количину артиљеријске и минобацачке муниције, три дивизиона вишецевних ракетних бацача „Град“, три хаубице калибра 152 милиметара „Мста-Б“ и велики број минобацача, јуришне авионе Су-25.
Све из резерви Министарства одбране Русије – подвукао је саговорник у министарству.
Факти
