Tиери Мејсан: Ко је наручио напад на Шарли ебдо?

Док Французи реагују на напад на Шарли ебдо осудом муслимана, тумачење да је реч о џихаду погрешно је. Истина је много опаснија

Седмог јануара командоси су упали у просторија Шарли ебдоа и убили 12 људи. Још четири жртве су и даље у критичном стању. На снимцима чујемо нападаче како узвикују „Алах уекбер“ и „светимо Мухамеда“. Један сведок, по професији дизајнер Коко Шанела, рекао је да су гласно истицали своју припадност Ал Каиди. То је све што је Французима било потребно да напад окарактеришу као исламистички и да га осуде као таквог.

Међутим, ова претпоставка је нелогична. Мисија ових командоса није имала никакве везе са џихадистичком идеологијом. Припадници или симпатизери Муслиманксог братства, Ал Каиде и Исламске државе не би се задовољили само убијањем новинара неверника – они би уништили и архиве на лицу места, баш као што су радили у Северној Африци и на Леванту. Џидастима је први циљ да униште све предмете за које се верује да вређају Бога, и да се казне „Божји непријатељи“. Дакле, не би оставили посао недовршен бежећи од полиције. Пре би завршили мисију до краја, макар погинули.

Поред тога, снимци и докази показују да су нападачи били професионалци. Искусно су баратали оружјем и прецизно гађали. И нису били обучени као џихадисти, већ као војни командоси. Начин на који су се решили повређеног полицајца који није представљао опасност по њих показује да њихов циљ није био да „освете Мухамеда“ због грубог хумора Шарли ебдоа.

Чињеница да су нападачи добро говорили француски и да су вероватно Французи не мора нужно значити да је ово био унутрашњи инцидент. А чињеница да су професионалци их доста удаљава од њихових потенцијалних спонзора. А нема никаквих доказа да су ти спонзори Французи.

У СМЕРУ ГРАЂАНСКОГ РАТА

Уобичајен је рефлекс, али често и погрешан, да жртва, када бива нападнута, одмах зна свог нападача. То је најлогичније на пољу обичних злочина, али је погрешно у доменима међународне политике. Спонзори напада су знали да ће се створити подела између француских муслимана и немуслимана. Шарли ебдо специјализовао се у антимуслиманским провокацијама и већина муслимана у Француској били су на његовој мети, директно или индиректно. Иако је сигурно да ће француски муслимани осудити овај напад, они неће искусити ону тугу због убијених коју проживљавају читаоци Шарлија. И многи ће то сматрати као саучесништво у злочину.

Стога, уместо да на ово гледамо као на смртоносан исламистички напад на новине које су објављивале карикатруре Мухамеда и антимуслиманске пароле, биће логичније гледати на ово као на први корак у процесу започињања грађанског рата.

Идеологија и стратегија Ал Каиде, Муслиманског братства и Исламске државе не заговара отварање грађанског рата на Западу, већ сасвим супротно, започињање рата на Истоку како би се херметички одвојила ова два света. Ни Саид Кутб (оснивач Муслиманског братства) ни његови наследници нису се усудили да изазивају сукобе између муслимана и немуслимана ван њиховог света.

Са друге стране, стратегију „сукоба цивилизација“ дизајнирао је Бернард Луис из америчког савета за Националну безбедност, а прогурао је Семјуел Хантингтон, али не као стратегију освајања, већ као очекивану ситуацију [1]. Циљ је био да се становништво НАТО чланица убеди у неминовност сукоба, који би после добио примесе „рата против тероризма“.

И тај „сукоб цивилизација“ се не заговара у Каиру, Ријаду или Кабулу, већ Вашингтону и Тел Авиву. Спонзори напада на Шарли Ебдо нису дакле тежили задовољењу талибана или џихадиста, већ неконзервативних и либералних јастребова. Не заборавимо историјске преседане. Морамо имати на уму дела САД и НАТО:

– Тестирање разарајућих ефеката одређених опијата над цивилним становништвом у Француској [2];

– Подршка ОАС (француској паравојној организацији у време рата у Алжиру) у атентату на Де Гола [3];

– Извођење лажних напада против цивила у одређеним НАТО земљама [4].

ДА ЛИ СУ СПОНЗОРИ У ВАШИНГТОНУ

Такође не смемо заборавити да од распада Југославије амерички Генералштаб практикује и усавршава своју стратегију борбе „прса у прса“ у многим земљама. То изгледа тако што се прво убију чланови већинске (етничке) заједнице, затим припадници мањине и затим се пребацује кривица као тениска лоптица до тренутка када сви схвате да су у смртној опасности. На тај начин је Вашингтон проузроковао рат у Југославији, а недавно и у Украјини. [5]

Французи морају имати у виду да нису они преузели иницијативу у борби против џихадиста који су се враћали из Сирије и Ирака. Штавише, ниједан од њих није извршио напад у Француској, не рачунајући Махдија Немуша, који је заправио био агент са задатком да убије два Мосадова припадника у Бриселу [6] [7].

Вашингтон је био тај који је 6. фебруара 2014. сазвао министре унутрашњих послова Немачке, Велике Британије, Пољске, Француске (коју је представљао премијер Валс) и Италије како би се разговарало о повратку џихадиста као националном безбедносном проблему. [8] Тек после овог састанка Француска је покренула ово питање, а власт почела да се баве тиме.

Џон Кери је први пут говорио на француском како би послао поруку Французима. Он је осудио напад против слободе изражавања (док његова земља од 1995. бомбардује телевизијске станице које јој сметају у Југославији, Ираку, Авганистану и Либији) и поздравио је борбу против ћутања и медијског мрака.

Не знамо ко је спонзор овог професионалног напада на Шарли ебдо, али не смемо дозволити да нас то прогута. Треба да размотримо све претпоставке и признамо да нас овај проблем тренутно дели, али и да су спонзори овога највероватније у Вашингтону.

_________

Упутнице:

[1] La „Guerre des civilisations“, par Thierry Meyssan, Réseau Voltaire, 4 juin 2004.

[2] Quand la CIA menait des expériences sur des cobayes français, par Hank P. Albarelli Jr., Réseau Voltaire, 16 mars 2010.

[3] Quand le stay-behind voulait remplacer De Gaulle, par Thierry Meyssan, Réseau Voltaire, 10 septembre 2001.

[4] Les Armées Secrètes de l’OTAN, par Daniele Ganser, éd. Demi-Lune. Досатупно на сајту Voltaire Network.

[5] Le représentant adjoint de l’ONU en Afghanistan est relevé de ses fonctions, Washington peut-il renverser trois gouvernements à la fois ?, par Thierry Meyssan, Al-Watan (Syrie), Réseau Voltaire, 23 février 2014.

[6] L’affaire Nemmouche et les services secrets atlantistes, par Thierry Meyssan, Al-Watan (Syrie), Réseau Voltaire, 9 juin 2014.

[7] Случајеви Халида Келакала (1995) и Мухамеда Мехра (2012) третирају се као случајеви џихадистичких „вукова самотњака“, изван Сирије и Ирака. Нажалост, обојицу су снаге закона убиле, тако да није могуће проверити званичне теорије.

[8] La Syrie devient „question de sécurité intérieure“ aux USA et dans l’UE, Réseau Voltaire, 8 février 2014.

Превео АНДРЕЈ ЦВИЈАНОВИЋ 

Voltaire Network

Нови Стандард