Стефан Симић (18) из Мола, који је нестао у недељу увече, пронађен је јуче обешен у шуми крај Тисе. Тинејџер је, како кажу његови најближи, дигао руку на себе због немаштине.
Беживотно тело на стаблу тополе пронашли су његови другови који су га тражили од тренутка када је нестао.
– Стефан је у недељу око 15 сати отишао да се прошета и није се вратио. Чекала сам га целе ноћи, али како га није било, претпоставила сам да је отишао код друга који се вратио са одмора и да су преноћили у викендици на Тиси. Како се ни у понедељак ујутро није вратио, потражила сам га код другара. Рекли су ми да га нису видели и да нису били с њим. Забринула сам се и отишла у Аду у полицију да пријавим његов нестанак. Од тог тренутка сви његови другари су кренули у потрагу од ађанског моста на Тиси па до молске плаже. Пронашао га је његов најбољи друг обешеног на дрвету тополе крај Тисе – кроз сузе говори неутешна мајка Марија.
Каже да су живели сами у скромној кући у Улици Ђуре Даничића број 23.
Супруг јој је умро пре више од десет година, а старија ћерка Тамара је удата и живи у Бечеју.
– Стефан је имао само 18 година, а ја 18 година у кући немам струју. Верујем да је дигао руку на себе само због немаштине и немогућности да се с њом изборимо. Прошле године није могао да заврши трећи разред школе за куваре у Бечеју зато што није могао да купује месечну карту за аутобус. Ишла сам на све стране, у социјално и код председника општине, где се његова секретарица извикала на мене зато што нисам дете послала у Аду у школу. Једноставно, та година му је пропала и прекинуо је школовање. Нисам могла да добијем за њега ни стипендију, ништа, макар да одради. Ову годину смо хтели да заврши школовање, али ево шта ме је задесило – грцајући говори мајка, која додаје да су живели од минималне социјалне помоћи.
Каже да су и потребе за надничарима све мање те није више успевао ни на тај начин да заради за основне животне потребе.
– Верујем да је то разлог и да је то био окидач да дигне руку на себе – говори мајка Марија, која је са Стефаном живела у кући њених родитеља јер је њен невенчани супруг, који је преминуо пре више од једне деценије, сву имовину преписао цркви како би јој нанудио.
– Када сам покушала да остварим некакву стипендију, три месеца су документа стајала код њих, а после тога су ми дали савет, али не и стипендију. Дете ми се родило у мраку и, ево, у мраку је и завршило, а требало му је само за месечну карту да би могао да заврши школу – наставља уплакана мајка.
Она додаје да су младића нашли у шуми другови, и то његов најбољи друг Бојан Митровић, чији отац јој је и јавио за трагедију.
– Само су ми рекли, нашли су Стефана. Питала сам да ли је жив и здрав. Одговорили су да није. Одјурила сам на место где су га нашли, али ми нису дали да приђем. Начула сам да се удавио, што ме је зачудило јер је био добар пливач, а тада ми је полицајац рекао још тежу истину, да се обесио – каже Марија.
Тело Стефана Симића однето је на обдукцију, а очекује се да ће бити сахрањен у петак.
Комшије за покојног младића имају само речи хвале
– Видео сам јуче на насипу двоје полицијских возила, прву помоћ и погребна кола. Тада сам чуо да се Стефан обесио. Добро сам га познавао. Био је миран, тих, паметан и племенит дечак. Знам да је живео у немаштини, што је вероватно и био повод да дигне руку на себе – каже Перица Барбу (47), који је у близини трагичног места пецао рибу.
Марија Јефтић, комшиница, потврђује да је Стефан био веома пажљив и добар младић.
– Никада се није жалио и често је долазио да се игра с мојом децом. Ово је заиста јако тужно – прозборила је комшиница Марија.
Недељко Колунџија,Блиц
Statistika kojom premijer razmahuje sav ubalavljen nije pomogla mnogima sto u beznadju podigose ruku na sebe, ili nekog od najblizih.Stefane pokoj tvojoj dusi. Molim boga da ti oprosti pocinjeni greh jer je on greh i bahatih sluzbenika i svih koji su mogli nesto uciniti ali su ostali gluvi….
@rory_yeomans this is like from a thomas hardy novel :/
Туга и жалост па овога није било ни у доба Милошевића и најгорих санкција против нашег народа
Важно је да се педер вучић увлачи американцима у буљу и довлачи све више миграната и на њих
иде Српски новац.Силна пара ће бити потрошена за параду содоме и гоморе ….,
Dejane, zar je i jednom normalno, moralnom , čestitom i časnom Srbinu bitno što se taj “педер вучић увлачи американцима у буљу и довлачи све више миграната и на њих иде Српски новац.Силна пара ће бити потрошена за параду содоме и гоморе ….,””, u odnosu na masovni i galopirajući nestanak Srba i Srbije?!?! Pa zar je moguće da vi više mislite onjemu nego o sebi, svojoj deci, svojim porodicama, svojoj Srbiji?!?! Alo bre Srbi kada ćete misliti na svoju decu, sebe i svoju Srbiju i prestati da mislite samo na veleizdajnike Srba i Srbije koji uništitše sve što ima veze sa Srbijom i Srbima?!?! Da li ste vi normalni?!?!
Znaš, posle i ove tragedije, koja nije samo tragedija ove porodice, nego naša Tragedija pitam se kako i jedan zdrav i normalan Srbin u sebi nađe morala i hrabrosti da stane pred ogledalo i sebe pogleda i doživi kao humano i savesno ljudsko biće!?!?!?! Dejane, ne znam za tebe, ali meni ni ova, kao mnoge slične sudbine Srba ne izlaze iz glave. Pitam se neprestano u šta smo se pretvorili i ko smo mi. Zveri ne bi tako hladnokrvno gledale i dozvoljavale smrt svojie vrste!! Ljudi, Srbi, sva ova zla koja nam se dešavaju krajnje hladnokrvno posmatraju. Baš ih briga za sve druge Srbe, samo da oni prežive!! Ovo kao da je postala mantra svih jadnih, bednih, palih Srba! Problem je što ih svakim danom ima sve više i više!! Kao vaške se množe taj jad, beda i mizerija!!! Dejane, Srbi sa ovom, i sličnim, slikoma živimo već decenijama unazad! Sa ovom, i sličnim slikama, svakodnevno izlazimo svojoj nevinoj deci pred oči, sa ovom, i sličnim, slikama svakodnevno idemo u sutrašnji dan, sa ovom, i sličnim, slikama svakodnevno idemo pred ogledalo, sa ovom, i sličnim, slikama o samima sebi svakodnevno idemo u smrt!! Šta i koga vidimo?!?!!
Ajde bre muski rode, Srbi, ustajte! Zar posle ove tragedije, koja nije tragedija samo ove porodice, majke, nego je tragedija svih nas, možete da pišete!! Gde vam je muškost?!?! Ako se muškost ogleda u žrtvovanju dece zarad nekih izdajnika koji su zajahali vlast u Srbiji, onda vi niste ni ljudska bića, a kamo li muški rod!
Nije samo sudbina ove porodice tragiča, u Srbiji je tragična sudbina celog Srbskog roda!! Ovo dete, iako se odlučilo za ovaj trgičan čin, je pokazalo veće dostojanstvo nego mnogi roditelji-Srbi!! Aman očevi, aman roditelji ustajte!! Koga i šta čekate?!?! Da nam sva deca masovno izvršavaju samoubistva, ili se ubijaju raznoraznim drogama i alkoholom, ili postaju ljuti janičari?!?!? Pitam vas roditelji, šta i koga više čekate?!?! Ustajmo i odbranimo prvo svoje lično dostojanstvo, a onda dostojanstvo svoje dece!! Nikada Srbi nisu dozvolili da žrtvuju živote svoje dece zarad svoga bednog i jadnog života, a kamo li u ovolikom broju!! Srbi dižite se!!!! Dželatti se ne poštuju!!! Dželate treba tamaniti, jer ako ti njih ne potamaniš, oni će tebe!! Ustajte Srbi!!!
I ne zavaravajte se Srbi da svojim izjavama kako će svim grešnicima Gospod Bog presuditi, da ste time svoju savest oprali! Niste, niti će te! Njima, kao i svima nama, Gospod Bog će presuditi, jer on je jedini sudija.Prema tome to je potpuno sigurna stvar. Sobzirom da ćemo svi, sasvim sigurno, biti pred sudom Gospoda Boga, onda nema potrebe naše razmišljanje usmeriti samo u tom pravcu, već naša razmišljanja treba da usmerimo u pravcu kako, na koji način, da se što pre, za života našeg, oslobodimo tiranije ovih zlotvora!! Samo sa kletvama nećemo ih se osloboditi! Moramo preduzeti konkretne radnje. Moramo, ako treba, i prsa u prsa izaći na megdan! Ako ne izađemo i ne suprostavimo im se oni će nas sve potamaniti! Neće oni stati. Nemaju nameru da nas ostave u životu! Njima je cilj naša smrt. Kada već znamo da je njima jedini cilj da nas unište, ondan i kao hrišćani, a i kao ljudi, imamo i pred Bogom i pred zakonom države, obavezu i pravo da se svakom zlu oštro i odlučno suprostavimo. Nikome od nas Bog nije ostavio poruku da mirno ćutimo i gledamo kako se zlo širi, nego nam je i Gospod Bog ostavio poruku da se, i po cenu života, suprostavimo zlu, inače, ne suprostavljanju zlu, postajemo, hotimični ili nehotimični, saučesnici!! Da ne bi ispali saučesnici, a samim tim, na Velikom sudu prošli kao ovi zlotvori, Srbi moraju da se suprostave domaćim zlotvorima!
Dakle, suprostavili se mi njima ili ne, oni, kao veliki grešnici, odlaze pred sud Gospodnji i odgovaraće za sva svoja zverstva. A svako od nas svojevoljno bira da li će, kao nemi i pasivni posmatrač njihovog zla prema nama, našoj deci i državi, na Strašnom sudu, od Gospoda Boga, dobit istu presudu kao i ovi zlikovci, ili će pred Gospoda Boga izaći kao pravednik!! Nikoga Gospod Bog neće proglasiti pravednikom ako se nije na zemlji suprostavio najezdi zlikovaca, tj. ako je samo mirno, pokorno i u strahu za svoj život posmatrao horede zlikovaca kako uništavju svvve živo i neživo pred sobom!! Moramo i treba da im se suprostavimo!! Zato Srbi ustajte! Moramo se boriti i izboriti za naše potomke, za slobodu, za život, za lično dostojanstvo!!
Zavera cutanja lokalnih vlastelina. Taj predsednik opstine Ada Zoltan Bilicki je bio hapsen zbog malverzacija u vreme dok je bio u DS-u, pa se isclanio iz te stranke i nastavio da obavlja funkciju. Direktor jedne socijalne ustanove iz Mola Istvan Naca je vec 23 godine neprekidno na tom mestu, zakraljio se i nakupio ogroman licni imetak. U tim pasivnim sredinama se strasne stvari dogadjaju,ali se zrtve plase da progovore, jer vlada klasna hijerarhija kao u srednjem veku. Pa i sefica kabineta tog Zoltana Bilickog ima pravo da se dere na majku ovog nesrecnog deteta.