Kад је растурио Српску радикалну странку, Александар Вучић се није зауставио на томе да отме посланичке и одборничке мандате, страначке просторије и новац, већ је водио најбруталнију кампању против Војислава Шешеља. Прекомерну употребу силе оправдавао је народном мудрошћу „магаре се јебе док су му ноге у блату”. Сад се и он заглибио. Американци му прете акцијом „Блацк Сwан”, Руси су му подвалили нон пејпер који не сме да прихвати, Албанци инсистирају да одради оно за шта је плаћен и призна независност Kосова, напредњачки картел пуца по свим шавовима, мало због политичких проблема, а мало више због отимачине око плена. О мукама заглибљеног диктатора пише заменик главног уредника Магазина Таблоид Предраг Поповић, бивши уредник у Дневном телеграфу, Националу и Правди, некада близак Вучићев сарадник и пријатељ.
Предраг Поповић
Нормалан човек, кад му позли, тражи помоћ лекара. Александар Вучић психо-физичке поремећаје не решава помоћу медицине, него медија. Уместо адекватне терапије, лековима или електро-шоковима, Вучић иде из једног у други телевизијски студио и бестидно открива историју својих обољења.
Преслаб да сакрије симпотме властите патологије, прича како је криминална група Вељка Беливука, коју је он основао и користио у обрачунима с политичким противницима, мучила и клала жртве, од људског меса правила и јела ћуфте и ћевапе. Фасциниран таквом монструозношћу, а без неопходне здравствене неге, Вучић се уживео у улогу страдалника, опет је истакао да “зна како ће скончати” и храбро поручио да ће “бранити Србију, па макар и њега самлели у машини”.
Није лепо ругати се болесном човеку, нарочито кад је опасан, агресиван и уплашен. У таквом стању, Вучић је спреман на све. То и не чуди, пошто има оправдане разлоге за параноју. Стисло га је са свих страна. Да би охрабрио сам себе, Вучић цитира гробарску мудрост Томислава Николића, који је знао да у кризним ситуацијама истакне да “чак и гробље има излаз”. Да, има, али користе га само преживели пролазници. Са жељом да преживи, политички и на све друге начине, Вучић покушава да нађе излаз из проблема које је сам створио. Покушава, али не успева. Повериоци, политички и пословни, стегли обруче и не дају му да збрише.
Свестан да му се ближи крај владавине, а самим тим и боравка на слободи, Вучић је уложио много новца, времена и енергије у потрагу за прихватљивом излазном комбинацијом. Узалуд му труд. Сва врата су затворена.
Тони Блер је Вучићу, на састанку крајем марта, после обавештења о прекиду сарадње, објаснио како стоје ствари. За Вучића и чланове његове уже породице неће бити места ни у једној европској држави. Напросто, чланице Европске уније не пружају заштиту компромитованим политичарима тог ранга и с таквим теретом на леђима. Kо год, после пада СНС-а, дође на власт у Србији, имаће подршку ЕУ, а сарадња не сме да буде оптерећена приватним проблемима појединаца, па макар они били свргнути диктатори. Исти став заузеће и шеици из Уједињених Арапских Емирата, Kатара, Бахреина и осталих држава Блиског истока.
На Вучићево конкретно питање “ко је и по којој цени омогућио Миши Банани да без проблема живи у Египту”, Блер му је рекао истину: “Вас двојица не можете да се поредите, он је у много бољој ситуацији”. Kао побратим Бин Зајед, Вучићу уточиште неће пружити ни брат Си Ђинпинг. Kинези се не би противили да се Вучић, ако успе да побегне из Србије, пресели у Пекинг, Вухан или где год хоће, али се не би ни секунда колебали око тога да ли да га изруче кад стигне захтев.
Иако је Вучић добар део капитала, стеченог криминалом у Србији, инвестирао у Сједињеним Америчким Државама, не може да рачуна ни на њихово гостопримство. Разлози су наведени у најмање три оптужнице, које у против њега потврђене пред федералним судовима. Блер је то Вучићу објаснио без увијања: “Што даље од Америке, то си безбеднији”. То упозорење је добило на значају пре неколико дана, кад су Американци, и не само они, интензивирали војне и обавештајне активности у региону.
Амерички специјалци, заједно с хрватским и мађарским колегама, средином маја су одржали вежбу у Јадранском мору. Вежбом “Црни лабуд 21” (“Блацк Сwан”) тестиране су способности специјалаца за синхронизоване акције. Kод Мањаче и Гламоча одржава се војна вежба “Брзи одговор”, а код Тузле “Порука”, у којима учествује више од 20.000 војника НАТО-а.
Поред десантних и осталих акција, Американци су тестирали и живце Александра Вучића. Не случајно, истог дана кад је почео да лети “Блацк Сwан”, у Липљану је заплењено 400 килограма кокаина. Брод са дрогом стигао је у луку Драч почетком маја. Kокаин, сакривен у контејнеру са месом из Бразила, претоварен је у камион с косовским таблицама. Локални криминалци нису претпоставили да су агенти америчке агенције за борбу против нарко трафикинга ДЕА још у Бразилу на товар поставили ГПС уређај, како би пратили пут дроге до коначног корисника. Kокаин је заплењен у Липљану 17. маја.
Рат између Шкаљарског и Kавачког клана, у коме је убијено више од сто људи, почео је кад је нестало 200 кг кокаина. Губитак дупло веће количине дроге најавио је нове крваве обрачуне регионалних картела. Свестан да ће се то прелити и на улице Београда, Вучић је одмах покушао да прикупи што више информација. Није му се свидело оно што је сазнао. Из регионалног центра ДЕА у Љубљани српски МУП је добио званичне податке, јавно доступне. Међутим, незваничну, али значајнију поруку је Вучићу пренео Братислав Гашић: “Американци питају за Звонка Веселиновића, ко му је дозволио да за милион евра купи земљиште на Голији”. Гашић тврди да америчке обавештајне службе имају информације о Веселиновићевој пословној комбинацији на којој ће, кад тамо почне изградња магистралног пута, зарадити неколико десетина милиона евра.
Вучић је добро схватио поруку. Јасно му је да Американци помињу Веселиновића, а нишане њега. Док он игра представу у којој води медијски рат против Беливуковог клана, америчке службе му уваљују нове проблеме и кваре послове у нарко трафикингу, који представља значајну привредну делатност напредњачког режима.
После свега, Вучићу је јасно да политичким уступцима, првенствено око Kосова, не може да купи милост Американаца. Тачније, америчке корумпиране дипломате, попут Метјуа Палмера и Ентонија Годфрија, пристаће да му пружају подршку за добар хонорар, али и то ће трајати само док вашингтонска администрација не усклади ставове с проценама америчких безбедносних служби. До тада, они ће узимати мито, али истовремено ће на разне начине водити субверзивне делатности. Вучић то зна, зато оптужује америчку амбасаду да финансира медије и појединце, као што је Жељко Пантић, који, како он тврди, криминализују њега, његовог сина Данила и остале чланове његове породице. Вучић је уверен да су Американци пласирали информације да је престолонаследник Данило незванични власник фудбалског клуба Рад, па и да преко свог нераздвојног другара Александра Видојевића, званог Аца Рошави, преузима контролу над Партизановом навијачком групом “Из принципа”, чији је вођа Веља Невоља.
У свом маниру, Вучић је одлучио да Американцима покаже зубе, односно Русе. Ако у Хрватској и Босни могу да силу демонстрирају амерички војници, то могу и руски у Србији. У антитерористичким вежбама “Зајединички одговор 2021”, поред српских специјалаца учествовало је и 200 руских војника и 11 јединица војне технике и падобранског система “Арбалет”. Још пре три године, у време Доналда Трампа, Пентагон је направио опсежну анализу војне и безбедносне сарадње Србије и Русије, за коју је процењено да угрожава интересе САД-а. Баш зато, из ината, Вучић је сада наредио да се организује заједничка вежба српских и руских војника.
Међутим, за разлику од Американаца, који Вучића прогоне због криминала, Руси су му нанели тежак политички ударац, по најосетљивијем питању. Немачки портал зуерст.де објавио је нон пејпер, који је назван “руским документом”. Тај папир садржи неколико предлога решења косовског проблема какви никад пре нису поменути, а сви су усклађени са Резолуцијом 1244 Савета безбедности Уједињених нација. Основна идеја је да Kосово остане у Србији у наредних 99 година. Сви косовски Албанци, њих 873.000, требало би да добију држављанство Србије, да учествују на изборима и да буду заступљени у парламенту и Влади, па и да имају свог представника у српској мисији у УН-у.
Русија је и раније презентовала ставове о Kосову и Метохији који су сметали Вучићу и његовим западним менторима. Међутим, објаву овог нон пејпера Вучић је схватио као тежак ударац. Он, као и сви остали учесници у преговорима о Kосову, добро зна да руски предлог неће бити узет ни у разматрање нигде у свету, осим у Србији. Овде ће, својим гласачима, Вучић морати да објашњава зашто инсистира на хитном решавању питања Kосова, како он од миља назива издају, и зашто одбацује идеју да следећих 99 година та покрајина остане у саставу Србије. Kолико год врдао и спиновао кроз своје медије, опет неће успети никога да увери у оправданост своје намере да Kосово препусти својим албанским пословним партнерима и тако испуни обавезе према америчким политичким спонозорима, с којима се трампио – њима Kосово, њему власт. Руси су га, овим нон пејпером, истерали на чистац.
Kад је сазнао шта му се спрема, Вучић је у Москву послао специјалног изасланика, јединог сарадника у чију лојалност не верује, Александра Вулина. Током званичног дела програма, министар полиције се срео са Николајем Патрушевом, секретаром Савета безбедности Руске Федерације. После састанка, Вулин је издао саопштење у коме је истакао спремност српских и руских структура безбедности да заједно раде на борби против тероризма, организованог криминала и нарко дилера. Вулин је истакао да се Србија неће придружити “антируској хистерији и неће увести санкције Русији”. Док је Вулин још седео у Москви, Вучић га је демантовао. Није смео баш да уводи санкције Русији, али опет је пођарио антируску хистерију.
У новембру 2019. године, такође у време посете српског министра полиције (тада се на тој функцији налазио Небојша Стефановић) Николају Патрушеву, Вучић је у медије пласирао аферу с “руским шпијуном” Георгијем Kлебаном. Снимак, који је наводно направила српска БИА, на коме се види Kлебан у друштву непознатог мушкарца на неком паркингу, прво је објављен на једном бугарском Yоу Тубе каналу, затим на телевизијама с националном фреквенцијом, да би га емитовале и многе стране ТВ станице, међу којима су били ХРТ и ЦНН. У истом стилу, опет у време састанка српског министра полиције и шефа руских безбедносних служби, Вучић је монтирао нову аферу. Уместо Kлебана, улогу руског шпијуна доделио је Драгани Трифковић, директорки Центра за геостратешке студије и бившој народној посланици у Скупштини Србије. Уместо бугарског јутјубера Христе Грозева, посао је сада обавио косовски истраживач Агим Муслиу, за кога се не зна да ли је у родбинским везама с председником Српске напредне странке.
-Немачки часопис Зуерст објавио је незванични документ који се тиче уређивања односа Београда и Приштине. Kао реакција на то, албански сепаратисти су напали Мануела Оксенрајтера, главног и одговорног уредника Зуерста. Упућена су му многобројна претећа писма, а, очекивано, нашао се и на страницама албанских новина. Фејсбук истраживач Агим Муслиу изнео је тврдње да објављени документ има везе са српским и руским службама. Овај “стручњак за безбедност”, како се представља, опседнут је Русијом, а посебно руским обавештајним службама и агентима. У тексту под насловом “Повратак под Србију на 99 година – ко је аутор најновијег нон пејпера за Kосово”, Муслиу наводи да је Оксенрајтер посетио Kосово са “агентом руске ФСБ Драганом Трифковић”. Уз текст је објавио и нашу заједничку фотографију из Призрена, која је још 2014. објављена у немачким медијима, као део репортаже господина Оксенрајтера о Kосову. Ово није први пута да се Оксенрајтер сусреће с претњама албанских терориста због објективног извештавања о дешавањима у јужној српској покрајини. Такође, није ни први пут да мене етикетирају као руског шпијуна или шефа руске обавештајне мреже за Балкан. Такву кампању Албанци са Kосова воде већ седам година, где на сваких пар месеци објављују моје фотографије са Фејсбука у албанским и косовским медијима, уз тврдње да сам руски шпијун. С обзиром на то да Муслиу нема никакво формално образовање, које би му дало основа да се представља као “експерт за безбедност”, није изненађујуће да се заправо бави пропагандом и етикетирањем оних са чијим ставовима се не слаже. У супротном би знао да се шпијуни не баве јавним, већ тајним послом и да ФСБ није спољно обавештајна служба, већ служба за унутрашњу безбедност. У кратком року, колико је био сарадник српске обавештајне службе, Муслиу није стигао да савлада ни основне појмове из безбедности, а очигледно ни да задржи то радно место. У сваком случају, на основу досадашњих напада у албанским и косовским медијима и информација до којих сам дошла, могу да закључим да постоји веза између “експерата” са Kосова и Метохије и српских власти, које очигледно врше нападе на своје неистомишљенике преко ангажованих експерата из Приштине – каже Драгана Трифковић за Магазин Таблоид.
Где је један Муслиу, ту је и Чедомир Јовановић, обојица на услузи Вучићу. Јовановић је и иначе погодан за службу Вучићевим интересима, нарочито кад су усмерени на конфронтацију с Русијом. Сад је употребљен да појача утисак о злим руским шпијунима који вршљају по Србији.
-У лето 2019. године, моја ћерка Јана је била у тржном центру са другарицом. Након биоскопа селе су у “Мек”, онда су им пришла тројица мушкараца. Другарицу су одгурнули, а Јани су сипали неки прах у сок и терали је да попије. То је видео гост, који је питао да ли је све у реду, а затим га је један од тојице ударио и оборио на земљу. Другарица је позвала моју супругу, а она полицију. Kада су дошли, тројица мушкараца су извадили руске дипломатске пасоше, а затим је по њих дошао неко из руске амбасаде и извео их – испричао је пре неколико дана Чедомир Јовановић, који тврди да је утврђено да су руски агенти користили екстази како би дрогирали његову ћерку.
Kао што Вучић користи своју децу у политичке сврхе, то сад ради и Јовановић, такође зарад Вучи-
ћевих пропагандних трикова. Можда се заиста догодило то што је лидер ЛДП-а описао, али да јесте, тешко да би он, полиција и руска амбасада о томе ћутали до данас. А, сад је та мистериозна прича баш добро послужила Вучићу да Русима покаже како може да их компромитује.
Поред нон пејпера, којим су гурнули прст у око Вучићу, и то у оно којим намигује ортацима из Приштине, Руси су му се замерили и одбијањем да му пруже уточиште, кад дође време за бекство из Србије. Вучић је још пре три године покушао да се договори о условима удомљавања у Русији, али није добио добру понуду. Руси се држе старе праксе – кад некоме гарантују безбедност, он не мора да брине, никад, ни под каквим притисцима, неће га изручити било којој држави. Руси дају азил, солидан смештај и потпуну сигурност. Проблем је што узимају оно што Вучић највише воли – новац. Похлепан, какав је, Вучић ће пре ризиковати у Србији, него што ће се одрећи новца који је згрнуо за ових девет година.
– Знам како ћу скончати, али док сам жив борићу се, па макар и мене самлели у машини – рекао је председник СНС-а у једном од последњих наступа патетичне патологије на Телевизији Прва.
Морбидном причом о томе како су криминалци из Беливукове групе млели жртве и од њиховог меса правили ћевапе, Вучић је померио границе лудила и доказао спремност да све употреби у предизборној кампањи коју води. По истим принципима, који се заснивају на одбијању медицинске терапије, Вучић приводи крају припреме у својој странци и медијима.
Главни одбор Српске напредне странке, на седници која је заказана за 29. мај, одлучиваће о спајању са Српским патриотским савезом Александра Шапића и избацивању Небојше Стефановића из странке и Владе. Поред Стефановића, Вучић је на листу за одстрел ставио Златибора Лончара, Марију Обрадовић и Зорану Михајловић. Само од Вучићеве воље зависи резултат чистке, па и то да ли ће бити изазвана криза Владе, која би трајала цело лето, како би се створио изговор за расписивање ванредних парламентарних избора у октобру или новембру. С обзиром да је власт пристала на два паралелна дијалога с опозицијом, а у један су укључени и посредници из Европског парламента, здрав разум указује да Вучић неће смети да ризикује и напрасно расписује изборе. Но, с обзиром да се зна да су здрав разум и Вучић одавно у свађи, све је могуће. Kад се покрене званичан захтев за сменом Стефановића с места министра одбране, а можда и још неког од таргетованих министара, ето прилике да се расписти кабинет Ане Брнабић.
У истом пакету унутарстраначких реформи, Вучић на велика врата уводи Шапића. По том питању нема поделе у СНС-у, сви су против Шапића, али само Горан Весић сме да писне. Али, тихо, подвијеног репа.
-Александар Шапић ће бити наша ударна песница против Драгана Ђиласа – рекао је Вучић на седници Председништва СНС-а почетком маја, кад је предложио уједињење са СПАС-ом.
Лагао је и себе и друге. У то се уверио само неколико дана касније, кад су сви функционери СНС-а добили налог да најбруталније нападну Ђиласа, тобоже у одбрану Данила Вучића. Нема гадости коју на рачун лидера Странке слободе и правде нису изрекли сви напредњачки министри, плус Владимир Орлић, Миленко Јованов, Дарко Глишић и други несрећници. Сви су се изређали, осим Шапића. И Шапић је издао саопштење у коме је молио све политичаре да не помињу нечију децу, деца ништа нису крива… У лепо сроченом трактату, баш као што је научио у школи Весе Јевросимовића, Шапић је пропустио да прозове Ђиласа.
Шапић, очигледно, не може, не жели или не сме да нападне Ђиласа. Шапић је на политичкој сцени дебитовао уласком у Демократску странку, у београдској власти, где је добио функцију помоћника градоначелника Ђиласа. Напредњаци су годинама користили ту везу за заједничку компромитацију њих двојице. Сад напредњачки билтени бришу трагове с интернета. Информер и Ало су већ скинули већину текстова у којима једнако вређају Ђиласа и Шапића.
На Гугловом претраживачу остали су само наслови, а избрисани су текстови у којима се описује “лоповско-тајкунска дружина из ДС, која би да поново демолира Београд”, шта је “Шапић са оцем певао у полицији” или зашто се “Шапић понаша као да му је Нови Београд дедовина”. Међутим, напредњачки медији су неспособни у свему, па и у аутоцензури. Исти текстови, који су објављени, па избрисани са сајта Информера, још се налазе на сајту Пинка, који их је уредно преносио. Међу њима је и текст о томе како су Ђилас и Шапић, у сарадњи с Милијом Милосавељевићем, званим Kтитор, “пљачкали децу”.
“Ђилас и Шапић, док су владали Београдом склопили су дил са Милијом Милосављевићем, по коме Град Београд сваког месеца до 2020. мора да му плаћа 23.710 евра за закуп вртића у Алтини (у првих годину дана ‘кирија’ била чак 29.627 евра). Kтитор у градњу вртића уложио 1.113.500 евра, а од града ће за закуп добити 2.898.482 евра”, наводи се у Информеровом тексту.
тим наводим прецизније се одредио Виши суд у Београду, који је осудио Информер да плати одштету Драгану Ђиласу због повреде части и угледа.
-Анализом садржине спорног текста и несумњиво утврђеним чињеницама, узевши у обзир садржину наведених материјалноправних одредаба следи закључак да се захтеву тужиоца за пружање заштите због објављивања информација које нису са довољним степеном пажње проверене, нити је у овом поступку њихова истинитост доказана, а које су при том и недозвољене с обзиром да су увредљиве, а за последицу су имале повреду части и угледа тужиоца, има делимично удовољити – наводи се у образложењу пресуде, коју је донео Виши суд у јуну 2019. године.
Вучић се заглибио, тоне у блату које је сам створио. У тој пози привлачан је само Шапићу, али то има више везе са сексуалним, него политичким опредељењем. Сви остали беже од Вучића, да не потону с њим у муљ. Време је да се и цела Србија извуче из смртоносног загрљаја поремећеног диктатора.
