Београд — Путеви у које су уграђени досад су више пута поправљани, а индустријски капацитети сасвим могуће нису преживели транзицију.
Kредити подигнути у старој држави, Социјалистичкој Федеративној Републици Југославији, од којих су финансирани, међутим, још су на списку наших обавеза.

Током ове године Србија ће по основу главнице и камате на ове зајмове дати 241,64 милиона евра. Рате неким од ових кредитора плаћаћемо до 2041. године.
По основу кредита одобрених у периоду бивше СФРЈ, Србија, према стању последњег дана прошле године, дугује још укупно 1,9 милијарди евра. Обавезе имамо према Светској банци, Париском клубу поверилаца, Словачкој Републици и Kувајту, пишу Вечерње новости.

Реч је о зајмовима које је СФРЈ узимала током седамдесетих и почетком осамдесетих година. Закључно са 1983. када су први пут репрограмирани. Након отписа дела потраживања Париског и Лондонског клуба, Србији је остало да отплати 6,4 милијарде долара.

Данас убедљиво највише још дугујемо Париском клубу, пуна милијарда евра, Светској банци 652,74 милиона евра, Kувајту 251,41 милион евра и Словачкој, 6,43 милиона евра. Овај последњи отплатићемо током 2020. године.

„Дуг према наведеним повериоцима Република Србија отплаћиваће закључно са 2041. годином, и то Светској банци до 2031, Париском клубу поверилаца до 2041, Словачкој у 2020. години и Kувајту до 2034. године“, објашњавају у НБС.

Дуговања према наведеним повериоцима настала су у годинама које су претходиле првом репрограму дугова из 1983. Средства добијена од тих поверилаца коришћена су за инфраструктурне пројекте, као и за потребе привреде, изградњу индустријских капацитета, пољопривреду, електропривреду, водопривреду, шумарство, саобраћај.

Република Србија је своје обавезе из периода бивше СФРЈ репрограмирала почев од 2002. године, и од тада благовремено сервисира те обавезе према редовним плановима отплате. Деценију пре тога, од 1992. године до 2002. нисмо отплаћивали те дугове.