То није „европејски“, драги мој Вођо… Нисам ја ни мрзитељ, ни вуцибатина, за шта ме Ви сматрате

Драги мој Вођо,

Небројано пута сте критичаре Ваше политике и рада називали мрзитељима, нерадницима, квазиинтелектуалцима и лажном елитом а повремено чак и страним плаћеницима, од чега Вам је ово последње изазивало нарочито леп осмех на лицу.

Мислим да јавна  употреба таквих речи није нимало пристојна и да то уопште није лепо, ни културно, ни васпитано, ни „европејски“, драги мој Вођо.

Мислим да је просто невероватно, да ја Вама, после толико година, морам да јавно објашњавам и упозоравам шта је допустиво а шта није у јавном обраћању и наступима са највише позиције извршне власти ове земље. Када то кажем мислим на огромно Ваше политичко искуство, у смислу активног бављења политиком, и моје политичко искуство које је такорећи минорно, јер се политиком никада активно нисам ни бавио.

Ружно је, драги мој Вођо, назвати мене мрзитељем Србије, лажним интелектуалцем и лажном елитом. Зашто је ружно? Па зато, што се људи које Ви описујете тим и таквим речима, најмасовније налазе у Вашој странци, а баш „елитни“ примерци „лажних“ интелектуалаца се налазе непосредно уз Вас.

Чикам Вас – да седнемо јавно, ја, Ви, Ваш Неша из Београда, Ваш Синиша из Београда и Председник Србије, и да причамо на коју год хоћете тему, сем познавања вина, методологије израде доктората прављењем плагијата, рушења објеката под фантомкама или „отмице“ људи усред бела дана – то су области где сам веома „танак“, али лично мислим тим областима и не треба да се баве озбиљни интелетуалци. Дакле, да поновим још једном: скупите Ваших десет најјачих интелектуалаца из странке, правих, јаких, стручних, који представљају елиту у свом послу, и ја пристајем да јавно са њима разговарам о свему. И нека јавност процени ко је права а ко лажна елита. Ето, пристајем на то да будем сам против свих Ваших интелектулаца, али само јавно! Немојте ми само послати људе под фантомкама да ми упадну у мој дом усред ноћи, са жељом да се са мном такмиче у „питалицама“ или загонетакама, или у шамарању и обарању руку.

И још нешто да додам, драги мој Вођо, ја никада никога нисам мрзео, па чак ни оне који су бомбардовали моју земљу. Доживљавао сам их као противника, недостојног и неправедног, али ипак противника! Ја, драги Вођо, за разлику од Вас, никада нисам мрзео муслимане и претио да ћу их убијати сто за једнога. Када сте то изговорили за скупштинском говорницом Републике Србије, ја сам поцрвенео од беса и стида, и помислио да би било мање ружно и некултурно да сте откопчали панталоне, спустили их и чучнули иза те исте говорнице! Мање би смрдело од оног што сте рекли!

Драги мој Вођо, да ли сам ја непријатељ државе Србије само зато што се понекад јавно огласим и критикујем неки актуелни политички потез, одлуку или решење?
Да ли то значи да је свака критика Ваше политике – критика државе Србије?
Од када сте Ви постали држава Србија?
Од када сте Ви изнад сваког суда и Устава у овој земљи?

Ја знам, а знате и Ви (није то било тако давно!) да сте Ви лично, док сте заступали Вама омиљени облик популистичке „патриотске и родољубиве“ политике Српске Радикалне Странке, све своје политичке противнике сматрали за обичну гомилу страних плаћеника (зато и сада више волите то некоме да кажете, него хлеба да једете! шта ти је моћ навике!) издајника и непријатеља Србије. Многи су пробали, али нико се тада није могао мерити са Вама по количини „родољубља, патриотизма и љубави“ према својој отаџбини!

Ваша тадашња странка (Српска Радикална Странка) и њена политика, као и Ваш тадашњи „шеф“ и Ви лично, били сте еталон за „патриотизам“ и љубав према домовини. Били сте искључиви, као и сада, и сматрали сте да само Ви имате монопол на „патриотизам и родољубље“ у Србији! Сви који нису били на Вашој „политичкој линији“ су из Ваших уста оптуживани за издају и продају националих интереса!

Били сте „професионални“ патриота! И то преко деценије! Продајући целој политичкој сцени и јавном мњењу ондашње Србије то Ваше „доказано родољубље“, провели сте у скупштини Републике Србије и (како бисте Ви рекли) у скупштинском ресторану, преко деценију и по лепих и мирних дана! Једино Вас је бомбардовање земље од стране Ваших данашњих „пријатеља“ омело у том уживању у скупштинском ресторану, кога сте се заслужено дочепали! Али, ни то бомбардовање Вам није било толико лоше као нама осталима, јер је Вама донело велики стан! Тада сте, процењујући да је „рат“ једини начин да се заштите државни интереси, одлучили да уђете у „ратну владу“ Србије, освојивши једино велики стан! И то као министар информисања! Сећам се, као да је јуче било, када сам у свом аутомобилу, испред куће, слушао пренос уживо са тадашње „издајничке Б92“, како Ви спроводите своје министарске одлуке у живот, и личним присуством спроводите, кажњавате и блокирати рад издајничких медија, као што је забрана рада Ћурувијиног „Телеграфа“ и „Европљанина“.

Боже драги (не, не обраћам се тако Вама,велики Вођо, кажем то само реторички!), каква је то симболика бити данас толики „Еврољанин“, као Ви, који сте само пре петнаестак година затварали и спречавали штампање и рад новина под именом „Европљанин“! Како ми то изазива осмех на лицу, драги мој Вођо.

Шта се десило са Вама драги мој Вођо?  Шта се то толико важно и значајно десило, да Ви тако драстично промените Вашу политику? Да нисте нешто попили, појели, доживели просветљење, да Вас није ударио гром, да Вам нису припретили Хагом?

Невероватно је, да се Ви понашате као најгора сеоска „јајара“, која када промени сто у кафани и друштво за столом, обавезно промени и мишљење, јер једино се тако стиже до бесплатног пића! Тако видим да и Ви преко ноћи пређосте на страну својих дотадашњих „љутих непријатеља“! Највећи апсурд је што сте спали на то да „крадете“ политику оних странака и људи које сте највише нападали и вређали! Дошло је дотле да ћете људе, које сте јавно називали наркоманима, да поставите на чело неких важних ресора у Вашој данашњој влади! Тако ћете на крају спроводити њихову политику заједно са њима! Ону, некада издајничку, а данас када је Ви спроводите – патритоску!

До данас сте, а то се мора призати, много „напредовали“ на свом развојном политичком путу! Направили сте пун круг. Заменили сте место са Вашим политичким противницима и сада са њихових позиција критикујете Ваше некадашње политичке позиције! И за дивно чудо, за Вас су сада издајници и страни плаћеници они који стоје наспрам Вас, али на Вашим старим позицијама, а не Ви који сада заступате политичке позиције оних које сте некада оптуживали за издају! Изгледа да је сама природа издаје у Србији таква да увек бежи од Вас, без обзира какву Ви политику водили, па макар и издајничку!

Драги мој Вођо, ја нисам мрзитељ и вуцибатина, за шта ме Ви сматрате. Ја нисам квази-интелектуалац и квази-елита. Ја не мислим да имам више права на Србију од Вас, али не мислим ни да Ви имате више права на Србију од мене!

А да ли знате шта ми је најинтересантније код Вас и те Ваше нове политике? Сада ћу Вам и то открити, и то најискреније што могу.

Гледам Вас како свакодневно „кукате и запомажете“ преко свих медија, и електронских и штампаних. Готово да уживам у тим Вашим свакодневним жалопојкама и „нарицању“, чији се квалитет скоро може мерити са нарицањем Вјерице Радете, Ваше дугогодишње сараднице и вероватно учитељице у дисциплини и студијском изборном предмету „Увод у нарицање и клетве – методологија и технике“.

У тој Вашој свеопштој кукњави и сузама, свеједно да ли су то сузе „несрећнице“ или „радоснице“, Ви увек имате озарено и од суза орошено лице. Нема манипулатора без испољавања емоција, кажу стручњаци! Зато нам Ви, увек са сузама као својом претходницом, гурате своју „политику“, на силу, и у главу, и преко свих природних отвора! Али ништа се не мери са оним када кренете да „наричете“ како су се против Вас удружиле све политичке странке и медији у Србији: и кусо и репато, и старо и младо, и лудо и паметно, и женско и мушко!

Да само знате како је то цинично, и како је то одвратно, и каква је то манупулаторска лаж! Ако постоји краљ лопова, онда Ви сигурно заслужујете титулу краља манипулатора! Сви су против Вас, мили мој Вођо, а Ви тако сами и нејаки и немоћни… А у ствари, Ви сте јаки као црна земља, само зато јер су сви медији Ваши!

И све изгледа као некада, драги мој Вођо, али уствари ништа није ни налик!

О чему се ради? Ја знам, да сте се Ви, драги мој Вођо, осећали најмоћнијим на свету, баш онда када је читав свет био против Срба и Србије и против њене политике, а Ви у дубини своје душе осећали да је правда и истина на страни Србије а самим тим и на Вашој страни! Вама тада ништа друго није ни требало, сем тог осећаја да је правда и истина на Вашој страни! И то Вам је давало крила, и нисте се бојали тада ни читавог света удруженог против Вас и Ваше политике, чак ни када су тако удружени кренули на Вас, на Србе и Србију! Искрено, нисте! Нисте се бојали ни оних политичких странака на политичкој сцени Србије које сте сасвим оправдано називали издајницима, сарадницима непријатеља и „страним плаћеницима“! Руку на срце, они су то касније и потврдили, причајући целој Србији како су доносили кесе и гомиле новца из Мађарске у Србију, за потребе рушења ондашње власти којој сте и Ви припадали! Ви сте тада, храбро заступали своје ставове, упркос свој тој сили удруженој наспрам Србије и Вас, и неретко били у првим редовима!

О како Вам  данас недостају та златна времена и тренуци! О како би сте опет радо осетили ту снагу и моћ иза себе! Али, авај! Данас више нема ничег иза Вас, драги мој Вођо! Нема више истине и правде иза Вас! Данас иза Вас стоје сви ондашњи страни плаћеници, издајници и по неки нови! Из Вас сада стоје залутали, полуписмени и неспособни, којима треба било шта само да би преживели! Са Вама и иза Вас, осећајући моћ коју ширите, стоје они који би требало да се по својој школи, образовању и способности, задовоље местом портира у општини, а сада траже место градоначелника! А испред Вас више нема ниједног непријатеља! Сви они некадашњи су Вам постали највећи пријатељи!

И шта Вама онда, у оваквој ситуацији, остаје да чините, драги мој Вођо?

Управо то што и радите! Управо то одсуство моћног и силног непријатеља пред Вама, Вас нагони да га „измислите“, како знате и умете! И онда Вама не остаје ништа друго, него да нас, који Вас искрено и из најбољих намера критикујемо, називате непријатељима Србије, лажном елитом и нерадницима! И ето одакле Вам та невероватна потреба да стално нешто запомажете и кукумавчите! Зато што Вам не остаје ништа друго, него да стално лажете и упућујете јавности Србије и њеном народу поруке, како је држава Србија угрожена од стране непријатеља свих боја.

Иза Вас је сада гомила, тушта и тма, и свега и свачега. Али авај, само људи нема, мој Вођо. Сасвим супротно, када се ја окренем иза себе, иако нема никог, ја осећам страховиту снагу и моћ јер је на мојој страни истина и правда, као некада из Вас! Диван је то осећај, кад знаш да се јавно оглашаваш и исказујеш баш оно што убедљива већина осећа и мисли! Вама ће Ваши куси и репати, и тушта и тма, вероватно „доносити“ голу власт, још неко време, или бар док је будете хранили парчићима Србије коју кољете и комадате на живо! Али када је почнете хранити крвљу и животима нас, који смо већина Србије а који Вам тренутно делујемо као уплашене овце и стока, настаће дебео проблем мој Вођо! Мени лично та невидљива моћ Србије неће донети ништа сем осећаја да сам на правој и праведној страни, али ће зато Вама донети све остало, што нисте желели ни тражили! Ја дилему немам.

Поука за крај

Скратили сте ванредним изборима сопствене мандате и право на вршење власти, за скоро пуне 2 године, и то два пута, само да би сте Ви и Ваши, опет добили изборе и нови мандат од нове још четири године! Пијачна  логика је више него јасна: боље 4 него 2 године власти. Али има ту једна ствар коју нисте узели у обзир и разматрање: треба се одржати на леђима гладног, утученог, полумртвог, болесног, обеспокојеног и обесправљеног народа, а то неће бити лако. Биће то невиђен родео! Чак ни вешти каубоји са запада неће у томе моћи да Вам помогну, јер ће се брзо разбежати!

Можеш узети људима све, и новац, и права, и ускратити му слободу, и вређати га, и понижавати, и критиковати и стално му звоцати, оптуживати га за нерад, за лењост, за глупост, за заосталост, говорити му најружније и најтеже речи, и он ће погнуте главе ћутати и радити, одлазиће кући, гледаће у празан тањир, у његову белину, погледаће вољену жену, помазиће најмлађе дете, стиснуће зубе, устати, пустити сузу, и изаћи тихо из куће. Изаћи ће на улицу, ставиће руке у бушне џепове, погледати лево и десно низ и уз улицу, и онда срести људе сличне њему, људе који бесциљно лутају, без оног истог животног сјај у очима, и који ће заједно само чекати да чују ко им је и зашто узео душу, ко им је и зашто узео достојанство, ко им је и зашто пљунуо у понос, ко им је и зашто погазио све оно у шта су некада веровали, и оно најгоре, ко је тај који им је исмејао њихове најлепше заблуде и зарад чега!

То је кључни моменат мој Вођо: ко може и сме народу да одузме право на заблуде, ко му је и зашто одузео право да сања, ко му уништава и убија чак и најмање трагове наде да ће моћи сутра да деци пружи бар онолико колико је он у детињству имао. Када увиди да ће његовој деци бити много теже него њему, онда више ништа никоме није проблем! Онда, драги мој Вођо, народ преко једне једине ноћи избрише све своје проблеме, а на чијим ће леђима исписати тај наук, наук да се тај тренутак и време никада више не забораве – е то се никад не зна! Не зна се ни како, ни када, ни којим ће средством тај наук успети да уреже на нечију грбину, да се више никада не заборави шта се сме а шта се не сме народу чинити!

Само да се зна, од 4 године на власти, неће бити ни једне целе.

Верујте ми. Неће.

Пише: Миланко Шеклер, Фејсбук репортер