Тог Мештровићевог шиптара са кечетом не треба реновирати него уклонити са Калемегдана!

СПОМЕНИК „Победник“ на Калемегдану делимично се накривио због чега је из Завода за заштиту споменика културе града Београда најављено да ће до краја године, упркос недостатку званичне техничке документације, бити израђен пројекат рестаурације и санације једног од симбола главног града Србије.

Агенцији Бета је у Заводу речено да су последњи радови на том споменику изведени пре више од две деценије, односно још 1996. године, када су у постамент споменика постављени шипови ради спречавања нагињања.

Ни тада, међутим, споменик није враћен у апсолутну вертикалу већ је само стабилизован у делимично накривљеном положају.

„Не поседујемо званичну архивску, техничку документацију која се односи на подизање тог споменика током 1928. године. Накнадним анализама утврђено је да се језгро постамента састоји од бетона, а да је са спољашње стране обложен каменим плочама. Споменик је фундиран делом на насипу, а делом на бедему који је остао у структури насипа, што је као последицу изазвало нагињање споменика“, рекли су агенцији Бета у Заводу за заштиту споменика.

Из Завода су најавили да ће сва оштећења која су накнадно настала на том споменику бити део третмана новог конзерваторског пројекта.

На проблем са тим спомеником указао је недавно писац и сликар Милета Продановић који је оценио да је „Победник“ у катастрофалном стању и да се нада да ће се надлежни заинтересовати за рестаурацију.

Споменик „Победник“ подигнут је 1928. године на Горњем граду Београдске тврђаве поводом прославе десетогодишњице пробоја Солунског фронта.

Споменик чине бронзана мушка фигура, рад вајара Ивана Мештровића и постамент који се састоји од дорског стуба.

Сама скулптура бронзане мушке фигуре израђена је 1913. као део монументалне фонтане чије је постављање било предвиђено на Теразијском платоу.

Мештровић је фонтану замислио као споменик слободи и ослобођењу од вековног турског ропства.

Због избијања Првог светског рата одложено је постављање фигуре, па је споменик откривен тек 1928. године.

Назив споменика проистекао је из његове нове посвете Солунском фронту и победи Српске војске у Првом светском рату, а његов првобитни назив био је „Весник победе“.

Факти