Једина новина у Декларацији од 29 тачака која је усвојена на Самиту у Словенији односи се на тачку три којом се земљама Западног Балкана „препоручује“ начин извештавања о ЕУ. Ову „препоруку“ ЕУ саговорници Спутњика називају инструментом дициплиновања
Самит ЕУ о Западном Балкану још није био завршен а документ од 29 тачака који је процурио у јавност постао је предмет бурних реакција, и колико год полазна становишта у анализама била различита- коментатори у јавном простору се слажу у једном- на Западу ништа ново. Изузев тачке три у којој стоји да се од земаља Западног Балкана очекује да „невиђене размере и домете подршке“ ЕУ као најближег партнера у региону, главног инвеститора и главног донатора“ буду препознате и преношене у јавним дебатама и комуникацији“.
За право коментаторима да документ не оставља простор за велика очекивања дала је и Ангела Маркел изјавом да не верује у одређивање датума, већ у испуњавање обећања.
„Једном када услови буду испуњени, прикључење може да се деси. Одређивање крајњег рока могло би за ЕУ да буде притисак, без обзира да ли ће Западни Балкан испунити услове које им је поставио 27-члани блок или не“, рекла је Меркел.
Спорна тачка прикрива празнину документа
Уз жаљење што упркос његовим очекивањима нису наведени рокови везани за проширење ЕУ, словеначки премијер Јанез Јанша оптимистично је најавио спремност већина чланица ЕУ да се током наредне деценије фокусира на европску перспективу Западног Балкана. У писаном трагу Самита, Декларацији коју су усвојили лидери ЕУ уз сагласност лидера Западног Балкана, не помињу се ништа ново-ни рокови нити датуми у вези са наставком процеса проширења. Новина је тачка три.
Да ли се „препорука“ изнета у спорној тачки три коси са правом на слободу говора , у којој мери је она обавезујућа, те ко би и на основу ког механизма процењивао шта је то што би могло да штети угледу ЕУ разговарамо са новинаром Синишом Љепојевићем и Александром Гајићем, научним сарадником Института за европске студије.
Синиша Љепојевић примећује да се ова тачка до сада није појављивала ни у једном документу ни у једној земљи, те да таква врста условљавања сведочи о политичкој празнини садашње ЕУ, али и извесној паници.
„Они уводе вербални деликт у земљама које још нису чланице ЕУ“, сматра Љепојевић и додаје да уколико ЕУ заиста верује да њена судбина зависи од тога шта се пише у медијима, рецимо у Србији, онда је то лош знак.
Примећујући да у документу нема ни илузорног датума када би нека земља Западног Балкана могла постати кандидат за пуноправно чланство у Европској Унији, Љепојевић оцењује да је спорни члан намерно стављен како би се прикрила суштинска празнина овог документа.
„Ово је покушај куповине политичког времена и одржавање илузије не само о постојању ЕУ већ и о шанси преосталих земаља овог дела света да се придруже европским интеграцијама”.
Идејно, идеолошко и медијско дисциплиновање
У разговору за Спутњик др Александара Гајић подсећа да је од Мастрихта ЕУ захтевала да сви који желе да се кандидују за пуноправно чланство морају да испуне одређене норме и задовоље вредности, односно да се сагласе са правним, политичким и вредносним системом ЕУ. Међутим, у документу Декларације новина је то што ЕУ покушава да обавеже државе којима се обраћа на одређено понашање.
„С једне стране то је условљавање, с друге показивање одређеног незадовољства начином на који су перципирани у земљама чланицама кандидата. Они као да покушавају да дисциплинују тамошње власти и медијску сферу на начин да их приморају да европску агенду пропагирају у пуном спектру, онако како то они желе“.
Гајић сматра да је захтев изнет у тачки три показатељ нарушеног угледа ЕУ не само на простору Западног Балкана већ и на простору Европе где више нема тако светлу репутацију.
„Овде се тражи аранжман у јавном и медијско пропагандном смислу јер изгледа да ЕУ губи самопоуздање и да вредносни оквири које су се сматрали неупитним постају све више упитни. Они уочавају да у борби идеја постоји конкуренција у којој они немају привилегован статус. Ту треба тражити разлоге за идејно, идеолошко и медијско дисциплиновање“.
Добровољци за потказивање из невладиног сектора
На питање коме би припала улога супервизора те ко би могао бити задужен за маркирање критичних тонова о ЕУ у јавном животу, саговорници Спутњика кажу да такав механизам једноставно не постоји али да би за те сврхе могле бити ангажоване невладине организације.
Љепојевић верује да ће мрежа НВО бити задужена да пуни извештаје о некоректном или критичком односу према ЕУ. Бриселска бирократија, сматра, може да се ослони на своје локалне сараднике, али без обзира на њихову делатност немогуће је спровести контролу медија.
“Како би уопште ЕУ могла да казни некога ко није њен члан зато што је неко написао критички осврт на оно што се дешава у ЕУ“?,пита се Љепојевић.
Иако не постоји механизам који би кажњавао неуочавање „невиђених размера и домета подршке ЕУ“ земљама Западног Балкана, Гајић сматра да остаје простор за политички притисак и даља условљавање напредовања на путу ка чланству у ЕУ. Истовремено, упозорава, то је вид цензурисања и наметања једног погледа нас свет и његове доминације.
„Реч је о покушају медијског и политичког проскрибовања одређених актера, идеја и мишљења. ЕУ, уз помоће добровољаца задужених за потказивање, може да каже да постоји критицизам, антиевропско понашање или пропаганда малигних утицаја ван европске силе и да ускрати помоћ или финансирања пројеката.“.
Спутник
