ТОМИСЛАВ НИКОЛИЋ, председник Србије: Оркестар за рушење Вучића одавно се уштимовао

Реакције у Хрватској на нашу одлуку да идемо на инаугурацију нове хрватске председнице су непримерене. То је манир који хрватски политичари треба да избаце када размишљају о Србији и српским колегама. Веома често имају омаловажавајући тон који Србија није заслужила. С друге стране, Хрватска није одскочила изнад Србије да може да понижава и омаловажава Србију. Наша жеља је да прошлост оставимо иза себе, да решимо све проблеме које смо једни другима направили. И та жеља је код нас потпуно искрена. Међутим, ако не наиђемо на адекватну реакцију, ако све буде настављено у овом тону, онда ће Србија престати да се труди, каже у разговору за „Политику” председник Србије Томислав Николић, објашњавајући одлуку Београда да на данашњу инаугурацију Колинде Грабар Китаровић иде премијер Александар Вучић.
Да ли премијер и ви играте улогу доброг и лошег полицајца?
Вучићева и моја жеља је да тамо будемо заступљени. Већ смо разговарали о томе да, у случају да немам друге неодложне обавезе, одем ја. Међутим, оног часа када је одређен 15. фебруар као датум инаугурације, било је јасно да не могу да идем, јер је Сретење или Дан државности празник који председник не може да пропусти. Ми знамо да је можда у Србији непопуларно отићи у Хрватску кад та држава у сличним приликама не шаље своје представнике у Србију. Међутим, пре него што смо донели одлуку разговарали смо о томе да не треба да поступамо као што поступају представници Хрватске.

Дакле, ви бисте ишли у Загреб иако бивши хрватски председник није био на вашој инаугурацији?

Сада причамо шта би било кад би било. Ја вам кажем да је Србија требало да буде заступљена на највишем нивоу зато што се ради о држави у нашем окружењу, држави којој пружамо руку. Из неког разлога Хрватска је као датум за тај догађај одредила 15. фебруар. Ја не кажем ни да ми је лакше ни да ми је теже због тога. Јер, колики год одијум трпи Александар Вучић зато што иде, то је одијум и према мени. Јер, ја бих ишао. Он у ствари ради оно што би требало да ја урадим, а то веома лоше може да одјекне код људи који мисле само зло.
Нисте реаговали на одлуку Иве Јосиповића да одликује Ејупа Ганића?

За разлику од квазиновинара, квазианалитичара и квазиполитичара, ја се не мешам у нешто што је јурисдикција једног човека. Јосиповић је имао право да одликује кога год хоће, изабрали су га грађани Хрватске. Као што и ја не дозвољавам да се било ко меша у оно што чиним делећи помиловања и одликовања тако не желим ни ја другом да се мешам у оно што чини. Нека он размисли како ће реаговати Србија и српски народ на одликовање које даје човеку кога Србија терети за ратни злочин и за којим је издала потерницу коју многе државе не желе да спроведу у живот. Али мислим да су се у Србији тим одликовањем мање бавили него одликовањима које ћу ја доделити заслужним грађанима Србије или грађанима других држава који су учинили много за Србију.

Међу онима које одликујете је и и генерал Љубиша Диковић кога Фонд за хуманитарно право оптужује за наводне ратне злочине на Косову. Тужилац Владимир Вукчевић најављује да ће испитати оптужбе јер, како каже, „нема тог Диковића који је изнад закона”?

Знате, тај тужилац Вукчевић је својевремено, када смо Вучић и ја били опозиција, на питање да прокоментарише моје и Вучићево понашање рекао: да није било таквих не би било уопште ни Хага. То су му неки људи заборавили. Ја тај његов однос према ономе што се у Србији дешава, однос који је потпуно на страни оних који Србију оптужују, никада нећу да заборавим. Бити тужилац за ратне злочине у Србији је врло деликатно. Ви нисте пион Хашког трибунала, ви сте тужилац у Србији, у својој земљи. Ви нисте само једна рука која треба да потписује декрете који стижу из Хага већ треба да се у нешто и уверите. Сада ће мени један човек из Србије, који је врховни тужилац за ту материју у земљи, 16 година после бомбардовања, да каже да ће нешто да испитују. И истекао му је мандат. Нека мало он размисли шта он то копа по Србији. Али, није он једини. Почела је поново нека оркестрирана кампања.

На шта конкретно мислите?

Није то почело с Вукчевићем, то је почело од Рекома, ту су умешани Наташа Кандић и Фонд за хуманитарно право, неко је дао сигнал. Као што је неко дао сигнал да се тенденциозно, злонамерно коментарише мој говор на Старом сајмишту. Па је улетело десет дежурних који увек Србију оптужују за нешто. А онда је израелски амбасадор морао да каже да је он презадовољан и да се у Европи није чуо такав говор да би се они ућутали, да схвате да не могу да буду већи католик од папе. И ово ми личи на то.
Ко је дао сигнал?

Ја не знам, само хоћу да кажем да је генерал Диковић одликован за све оно што наша војска у последњих неколико година, од како је он начелник Генералштаба, изванредно чини. Генерал Диковић је био непосредно одговоран за одбрану Шапца од поплаве и, ако је он тај посао извео беспрекорно, зар није на мени да га одликујем? Зар нисам одликовао све јединице које су учествовале у одбрани од поплава? Како да не одликујем онога ко је директно командовао? То је мој однос према генералу Диковићу. А мој однос према оптужбама на његов рачун видео се сутрадан после оптужби када сам га пред камерама примио и на тај начин му рекао да ја као председник републике стојим уз њега. Знам да је честит човек, да је официр школован и васпитаван у старом српском духу и да као такав он не може да буде никакав ратни злочинац.

Ко стоји иза напада на њега, односно иза тужиоца Вукчевића?

Ко стоји иза напада на политику коју води Србија? Ко покушава да сруши Александра Вучића са функције председника владе? Ко омаловажава све оно добро што ја урадим за Србију? Оркестар се одавно уштимовао. Нећу да се упетљавам у то, постоје службе које штите државу, ја радим други посао. Али, очигледно да неким центрима моћи бити по вољи, значи 24 сата дневно бити у погону, излазећи сусрет ономе што од тебе траже. То је апсолутно немогуће у било којој држави, а посебно није могуће у Србији.

Дакле ви кажете да Вукчевић није самосталан у раду?

Ја мислим да сваки тужилац треба да буде самосталан и он у Србији има ту потпуну самосталност, али нема независност. Ја мислим да наш тужилац за ратне злочине није схватио да је самосталан. Он је схватио да је орган неког самосталног тужилаштва.

На списку одликованих је и Жандармерија и неки кажу да је то притисак на Тужилаштво и судове да се не процесуирају људи из тих редова који су чинили злочине?

Постоје појединци у свим службама који су се огрешили о закон и такве треба пронаћи, извући на светло дана и казнити у складу са законом. Жандармерија је специјална јединица с којом немам никаквих контаката, изузев што сам и сам доживео да ме на митингу када смо протестовали против хапшења Радована Караџића заспу сузавцем. Не стигну да ме премлате, али нам потпуно растуре митинг. Тада је командант параде био Ивица Дачић. Шта сад треба да ја тражим да Ивица Дачић више никада не сме да живи у Србији јер је командовао Жандармеријом која је начинила неки потез?

Ако је добар начин да се вештачки сукоб између „Кобри” и Жандармерије смири, одликовани су и једни и други. И сада морају много више да размишљају какав однос имају. Ја лично мислим да смо их некако довели у прилику да уђу у сукоб зато што се више јединица бави обезбеђивањем личности. А нигде није предвиђено какве субординације имају. И онда када једни штите једну, други другу личност, они немају кога да позову ко ће да каже сад ћете ви да станете, а ви да прођете.

Има ли начина да се то регулише?

Како да не. То је сада на влади. У сваком случају људи који раде исти посао треба да буду у истој јединици, под истом командом. То би отклонило све несугласице и све евентуалне сукобе.

Спочитавају вам да масовно делите одликовања?

Није тачно. На основу предлога који стижу од правних лица или на основу мојих предлога никада нисам одликовао више од 30 људи. Када направите компаративну анализу, доделио сам неупоредиво мање одликовања од мојих претходника. Не рачунајући периоде када није постојао закон о одликовањима. Али постоји закон по коме војна лица с годинама службе стичу одређену медаљу од државе. Ја од Министарства одбране сваке године добијам списак од сто-двеста лица којима те године припада нека врста медаље коју додељује председник Републике. Ове године сам добио предлог да одликујем неколико стотина припадника полиције. Нека кажу једног који није заслужио, а сад се извињавам што не можемо да одликујемо све који су заслужили.

Ваше критике на рачун Дачића који је најавио да би се кандидовао за председника схваћене су као ваша амбиција за још једним председничким мандатом?

И господин Дачић је схватио да се на пола председничког мандата не говори о председничким изборима. То је непристојно, посебно је непристојно од некога ко је у влади којој је председник дао мандат. Ми немамо кохабитацију. Ми смо партнери на једном истом послу. Ја никада нисам рекао да би неко други био добар министар спољних послова. Или да бих ја био добар министар спољних послова. Некако се појавило истовремено код бар двоје министара отворена амбиција. То је зато што мисле да је неко слаб. Ја уопште нисам слаб, али нисам ни јачи од када сам изабран.

Дачић сигурно не би био ваш избор за владу?
Не постоји сукоб између мене и њега. Како бих могао да будем у сукобу с неким коме је Вучић поверио да буде министар спољних послова? Додуше, могли бисмо и много боље да сарађујемо. Дачића нико не пита зашто немамо толико амбасадора.

Да ли сте ви некада поставили то питање?

Како нисам. Погледајте моја писма влади, то је већ скоро непристојно. Ми смо већ уговорили одређене личности за одређене функције.

Шта су вам одговорили?

Био је само разговор. Ја постављам амбасадоре, али морам да добијем предлог владе, а да бих га добио морамо да се договоримо. И ми смо договорили бар шест-седам амбасадора и то стоји већ шест месеци. Министарство спољних послова није послало предлог. Заиста је несхватљиво што још немамо амбасадоре. Ми немамо 12 амбасадора. У Немачкој немамо за све време мог мандата. Неко ко је посвећен свом послу и остваривању резултата, нема времена да се усред мандата самокандидује на друге функције.
Да ли сте одустали од платформе за Косово?

Не, нисам и мислим да нам треба. Ја ћу то сигурно предложити влади зато што је очигледно да се нешто у ЕУ променило у односу према Србији. С Вучићем разговарам да предлог буде такав да може да буде прихваћен на влади. Ако не буде прихваћен ја ћу из тога да се склоним и да сачекам.
 

Сад се појавио неки рок за платформу до краја вашег мандата, али ви сте, најављујући платформу, рекли да и за годину дана може бити прекасно?

Мора да буде брже јер се ствари компликују. Поново смо имали један тежак састанак у Бриселу на коме се расправљало искључиво о захтевима администрације у Приштини. Нисам оптимиста да ми можемо да наметнемо било коју своју идеју и да је остваримо у потпуности, али сам оптимиста да више не можемо да прихватимо све што се намеће, а да то не размотримо са становишта српског интереса. Ушли смо у врло озбиљну материју, а то је правосуђе, ушли смо у оно што је безмало срце једног друштва и државе.

Косовски премијер каже да ће први пут после 15 година закони Косова да се примењују на целој територији, а то значи и на северу где се нису примењивали?

То што је рекао је тако на терену.
Шта је ваш предлог влади?

Влада постиже највише у датим околностима, само је питање можемо ли да дозволимо да се и даље сами сабијамо у дате околности. Почиње флуктуација људи на Косову какве није било до сада, то носи одређене безбедносне ризике, то потпуно мења ситуацију на терену. Ми смо јасно били ограничили велику аутономију северног Косова и Метохије у односу на приштинску администрацију и та аутономија мора да остане. За то морамо да се изборимо зато што је тешко прихватити да следеће области буду школство, здравство. Морамо зауставити ерозију аутономије северног Косова.

Мислите да је то могуће?

Ми то морамо да урадимо. Иначе би неки албански политичари били у праву.
УПлатформи 2012. сте имали нека решења које је влада одбацила попут оног да „ништа није договорено док све није договорено”?

С председником владе могу отворено да разговарам о томе шта је могуће, а шта није могуће, иза чега ће он да стане, иза чега неће. То иза чега неће неће ни бити у мом предлогу. Неће морати он да мења предлог, ја ћу. Али, ако не можемо ни иза чега да станемо, онда ће влада дати неки свој предлог иза кога стоји. То неће наићи на мој напад, само нећу моћи то ни да браним.

Да ли може да се деси да се не договорите?

Може, зашто да не. Нас двојица функционишемо тако да сарађујемо, а да нам се нису увек поклапала мишљења.