НОВОМ платформом за Косово и Метохију јужној покрајини могла би да се дају овлашћења каква су имале републике у бившој СФР Југославији, док би Заједница српских општина, у том случају била у положају какве су у некадашњој федерацији имале покрајине – идеја је која се разматра у државном врху.
Ово је само једна од опција између којих се вага у финишу израде новог документа о КиМ, чији је иницијатор председник Србије Томислав Николић.
Управо је садржај аутономије за ЗСО, према нашим изворима, најделикатнији део будућег државног плана и практично је преостало да се око тог питања пронађе најфункционалније и најреалније решење с којим ће се изаћи пред домаћу јавност, међународну заједницу и Приштину.
Истовремено, нова платформа предвидела би да ЗСО има највећу могућу сарадњу са Србијом и могла би да се финансира из Србије.
Зоран Ивошевић, бивши председник Врховног суда Србије, објашњава за “Новости” какав би статус добила ЗСО уколико би се изједначила са аутономним покрајинама из бивше Југославије:
– АП КиМ добила је законодавну, извршну и судску власт уставом из 1974. и практично су од те године имали и већа овлашћења од републике Србије. Јер, КиМ је имао своје представнике у републичкој, а Србија није у покрајинској скупштини. Милошевић је ту “државу у држави” укинуо жабљачким уставом. Свакако да је модел СФРЈ за садашње Косово немогућ у оквирима садашњег Устава Србије, али видимо да се најављује и његова промена.
РАЗЛИКА ИЗМЕЂУ ГЊИЛАНА И МИТРОВИЦЕ
ПРЕМА замисли председника, циљ нове платформе је да се заокружи суштинска аутономија за КиМ која треба да се регулише и уставним законом. Притом, нови документ треба да разради и различите облике аутономије према привременим институцијама у Приштини, односно, она би се “разложила”. По том рецепту, Гњилане, на пример, и на другој страни Косовска Митровица или Лепосавић, не би имали исти степен аутономије.
Новости
