После одлуке Британаца на јунском референдуму да Европска унија није више британска „шољица чаја“, на Темзи влада једногласје да је брод ЕУ упловио у орканску олују, као и да се заједница налази пред највећим изазовом од како постоји и да би, брже него што многи мисле, могла да оде у историју.
Летње политичко затишје је окончано, а процедура изласка из Уније је поново прва тачка националног дневног реда на Острву.
Нема будућности
Шарлот Мекдоналд, политички аналитичар у Лондону, пише из Брисела (за „Ивнинг стандард“) да је будућност Уније – „суморна“.
Прве тонове из „Рапсодије одласка“ лансирао је недавно сам председник Европске комисије, Жан-Клод Јункер, прогнозом да ће следећих 12 месеци представљати „бити или не бити“ Уније која, по њему, мора да се хитно „поново уједини“ и сабере после британског Брегзита и последица које он производи.
Једна од тих непосредних последица је могуће „ширење заразе“ и „лош пример“ другим чланицама ЕУ.
У Лондону Јункерову „рапсодију“ тумаче као прве ноте „опела“ Унији и то управо из њеног центра. Одговара му се да је и сам Јункер увидео колико се бриселски брод љуља, али да при томе председник комисије није понудио излаз.
За његов став да „Брегзит није крај света“, у Лондону „имају разумевања“ – није заиста крај света, али јесте крај британског чланства у Унији.
Турнеју Доналда Туска, председника Европског савета, по престоницама земаља чланица ради „прикупљања идеја“, уз преношење „наше одлучности и способности да се ухватимо у коштац са проблемима и бригама становника Уније“, на Темзи схватају као решеност бриселске бирократије да се „до последњег евра“ туче за спасавање бриселског брода.
Д. Лукић – Вести
