Берлин — Друштвена средња класа је кичма државе. У Немачкој се та средњи класа све више смањује и то изазива забринутост код многих стручњака, пише Дојче веле.
Око 58 одсто становника Немачке данас припада тзв. средњој класи. Године 1997. било их је 65 процената. Те бројке произлазе из студије универзитета у Бремену и Немачког института за привредна истраживања, коју је наручила фондација „Бертелсман“.
Појам средње класе одређен је на основу зараде. За оријентацију служи просечни приход. Становништво се, с обзиром на ту бројку, дели на две групе: ону с нижим и ону с већим приходима. Та научна студија у средњу класу убраја оне који имају на располагању 70 до 150 одсто тог просечног прихода. Код четворочлане породице ради се о 2.400 до 5.000 евра месечно.
Средња класа – гарант стабилности
Осим тога, студија као даље критеријуме узима образовање и занимање, објашњава Олаф Грох-Замберг, професор социологије на универзитету у Бремену и један од аутора студије. Његов закључак: „Расподела прихода у Немачкој се све више поларизује и све су мање могућности преласка из ниже у средњу класу.“
За професора Грох-Замберга такав развој је забрињавајући. Он при том подсећа да је средња класа у Немачкој у само пет година смањена за чак седам процената. Ипак, његов колега, социолог Штефан Храдил, то не сматра тако драматичним:
“Делови средње класе имају одличне шансе за друштвени успон. Дакле, ако је средња класа смањена, онда то није аутоматски лоша вест.“
Још је грчки филозоф Аристотел рекао да се широка и стабилна средња класа позитивно одражава на развој друштва. Средња класа углавном слуша глас разума, не искоришћава сиромашне и не завиди богатима на њиховом благостању, образложио је грчки филозоф.
То мишљење дели и професор Храдил: „Када већи део средње класе западне у потешкоће, долази до политичке дестабилизације. Тада ти угрожени делови средње класе нагињу релативно радикалним изјашњавањима на изборима.“ Као пример Храдил наводи настанак националсоцијализма у Немачкој, који је, према његовом мишљењу, последица слабљења средње класе током економске кризе 20-их година прошлог века.
Политичари су на реду
Без обзира на негативни тренд, у Немачкој се још увек више од половине становника убраја у средњу класу. То је, у поређењу са другим земљама, добар резултат. У државама које имају слабију средњу класу чешће се јављају одређени проблеми. Професор Храдил истиче: „Што су веће социјалне разлике, то је више проблема с криминалом и другим негативним појавама.“
Због све већег броја оних који имају нижа примања и који имају слабе шансе за успон у средњу класу, Олаф Грох-Замберг сматра да би немачка влада што пре требало да предузме озбиљније мере којима би омогућила тај успон. Он истовремено тражи и увођење мера којима би се спречило све осетније смањивање солидарности код богатог слоја грађана. Јер, како је још давних дана утврдио и Аристотел, важно је пронаћи праву средину између два екстрема.
Дојче веле
