Београд — Грејна сезона је почела, али стање у топланама широм земље је катастрофално.
У Србији 58 општина има систем даљинског грејања, а већина топлана нема уредно и квалитетно снабдевање топлотном енергијом.
Колико је ситуација лоша говоре и подаци да су обавезе топлана тренутно 22,6 милијарди динара, а да робним резервама дугују око 42 тона мазута.
Више од 307.000 станова и око 22.000 привредних субјеката у Србији има систем централног грејања, а распон цена међу топланама је веома велики, па тако грађани у малом Зворнику плаћају за стамбени простор 14,43 по метру квадратном, а у Оџацима 180 динара.
Нове цене топлотне енергије прописане уредбом Владе различите су у зависности од врсте енергената. Тако ће се гас сада плаћати од 61,07 до 91,07, мазут од 83,35 до 113,35 угаљ од 52,45 до 82,45 и биомаса од 73,5 до 103,5 по метру квадратном.
За пословни простор, цена у Обреновцу је, рецимо, 58,12 динара по метру квадратном, а у Пријепољу 536 динара.
“Превелике су и разлике цене грејања за грађанство и привреду. У појединим градовима та разлика је у размери један према четири. То не може да буде политика државе, ако жели да створи повољне услове за пословање”, напомиње Верица Калановић, министарка регионалног развоја и локалне самоуправе.
У претходној години од 58, чак 43 топлане користиле су субвенције општина за набавку енергената.
“Од тог броја три топлане су субвенционисале више од половине цене енергената. Морају се спровести системске мере и препоручити топланама да у одређеном року почну да мере топлотну енергију по утрошку. За то ће требати најмање две до три године”, наводи Калановићева.
Новости
