Топола: Нарко мафија окупирала варошицу

Пошто посао за који су плаћени, у Тополи не раде ни полиција, ни тужилаштво, нити специјализоване службе које су дужне да грађанима обезбеде правну сигурност и услове за елементарни живот, приморани смо да се обратимо Магазину Таблоиду, листу за борбу против мафије.

Општина Топола, позната по Вожду Првог српског устанка, Карађорђу, и часној борби Шумадинаца да се ослободе турског јарма и да не шетају опанке турским кабадахијама, на почетку 21. века опет шета опанке, овога пута „новим Турцима“ у лику својих суграђана и њихових криминалних пајтоса из других делова Србије. На очиглед полиције и, нажалост, уз свесрдну помоћ њених криминализованих службеника. Топола је дуго, предуго, у власти нарко групе, која суверено влада Тополом, а њеним криминалним активностима нико не стаје на пут.

Драган Митровић, звани „Копиљак“, из Наталинаца, код Тополе, организовао је криминалну нарко-групу која се осим продаје дроге бави уценама, рекетирањем, крађом скупих аутомобила. (Украду ауто неком Италијану који долази у лов у околину Тополе, а после га уцењују да им плати неколико хиљада евра да га врате).

Драган Митровић је 1972. године убио коцем човека у Јунковцу. Издржавао је казну у Забели.

Да ниједног криминалног посла нема без умрежавања кримнала са полицијом, сведочи и случај тополске криминалне групе. Дакле, Милан Живојиновић је брат по мајци Драгана Митровића. Радио је у СУП Топола, а извесно време је радио у Гњилану на Косову. Државни врх је деведесетих година послао полицију да помогну успостављању реда на Космету, а Живојиновић је тај боравак о трошку државе Србије искористио да се ближе укључи у криминалне структуре косовских Албанаца. У Гњилану је Живојиновић блиско сарађивао са најпознатијем наркодилером, Исмаиљем Хакијом. Исмаиљ Хакија је, после Харадинаја, најпознатији наркодилер на Косову.

Живојиновић у Гњилану рекетира и Албанце и Србе. Са Хакијом није био само пословни однос. Временом су се спријатељили, па је Исмаиљ Хакија својим џипом долазио у Тополу, пре бомбардовања 1999. године. Касније није могао долазити код тополских пријатеља, јер је, због неког посла на наркотржишту, Рамуш Харадинај наредио да се Хакија ликвидира. И би учињено. Тако је тополска криминална група остала без поузданог пријатеља, који их је обилно снабдевао познатом „гњиланком“.

Драгану Митровићу су руке крваве до рамена. И сви ћуте! Иза убиства Арсенијевића из Винче, пре 6-7 година, стоји Драган Митровић. Иза самоубиства Дејана Сремчевића из Жабара код Тополе, 2016. године, стоји Драган Митровић. Митровићева група натерала је Сремчевића да се обеси. Нико није одговарао, нити се полиција интересовала под којим је околностима Сремчевић дигао руку на себе.

У Тополи је „јавна тајна“ да Митровићева група стоји иза убиства једне несретне девојке у Пазови, која се звала Бранка. Убиство је наредио Драган Митровић, а извршиоци су Срле и Мирко Земунац, кум Драгана Митровића. Бранка је требало да сведочи на суђењу Драгану Митровићу. Двадесетак дана пре суђење Срле и Мирко Земунац су је предозирали и Бранка је умрла. Када ти је Драган Митровић шеф, можеш и да убијеш полицајца и да не одговараш. Ко му је, несретнику, крив што зарађује хлеб радећи као полицајац.

Срле је убио полицајца у Тополи пре 5-6 година. Ослобођен је. Штампа је прећутало ово убиство, али и ослобађајућу пресуду.

Додуше, чланови екипе Драгана Митровића били су у затвору, за различита дела, почињена пре ступања у заштиту тополског боса. Сви осим неког Вула, имају затворски досије.

Имала је Митровићева група доброг доушника у полицијској станици у Тополи. Зато ниједна акција МУП Србије на сузбијању дроге у Тополи није имала шансе да успе. Митровићу је план акције унапред дојављиван. То је дуго чинио полицајац Варјачић, звани Варга, познат по нападу на инспектора Бојовића у крагујевачком Општинском суду, почетком двехиљадите, када је Бојовић спречио да Варјачић упадне у канцеларију истражног судије Зорана Илића, који је саслушавао Варјаићеву љубавницу, Снежану Ивковић, адвокатицу из Крагујевца.

Епилог дешавања у крагујевачком Општинском суду је био да је Варјачић повредио инспектора Бојовића, Снежана је са Варгом побегла из суда, расписана потерница је политичким везама са ондашњим министром полиције повучена, а Варга се спасао затвора, јер је суд поверовао адвокатима да Варга није напао Бојовића као службено лице у суду, пошто Бојовића нико није звао да заштити судију Илића од планираног убиства, па је испало да је полицајац Варјачић повредио инспектора Бојовића, у просторијама Суда,“ као грађанин грађанина“. Као да су се Варга и Бојовић потукли негде у аутобусу око слободног седишта !?

Снежана Ивковић је, за кривично дело корупције у правосуђу, у Окружном суду у Чачку осуђена на пет година, заједно са судијом Иваном Милојевићем, званим Шипи. За разлику од Шипија који је казну издржао у Забели, Снежана је побегла. До скоро била у бекству, како би јој застарела казна од пет година. Иваковићка је највећи део времена проводила у околини Тополе, пуштала је дезинформације да ради у Министарству правде Косова. Варга, Снежанин невенчани муж, био је обавештен о потерама полиције, а заштита Митровићеве групе није мањкала. Снежана је на крају победила државу! Апсолутна застарелост за извршење кривичне санкције је наступила прошле јесени, и она се вратила адвокатури али и преварама (Снежанин стари занат).

Варга је због напада на Бојовића, премештен у Тополу, био је главни дојављивач овој наркогрупи, они су му за сваку дојаву о припреманим рацијама МУП, плаћали од 5.000 до 7.000 евра. Ниједна акција МУП Србије на сузбијању нарко продаје у Тополи није успела у Тополи, јер су Драгану Митровићу на време дојављивали намере МУП, не само Варга, већ и Милан Живојиновић и извесни полицајац Терминатор.

Када је Варгино дојављивање скренуло пажњу у толикој мери, преместили су га из Тополе у Полицијску управу у Крагујевцу, где ради на шалтеру, „без оружја“. Варгин ујак је Драган Томић који је до почетка двехиљадитих био једна од шефова Полицијске управе у Крагујевцу, а после одласка у пензију, волшебно је постао стручњак за продају аутомобила те је, уз помоћ „чачанске групе“, основао предузеће „Томић 034″ д.о.о. Крагујевац, у оквиру којег је саградио велелепни салон за продају и сервис „Шкодиних“ возила у крагујевачком насељу Шумарице, на путу Крагујевац-Горњи Милановац.

Како је Драган Митровић дошао до огромног богатства ?

Нада Марковић, удовица Жике Марковића, живела је у Наталинцима, Митровић је узео Надину кућу, њиве, окућницу…Све је Митровић узео на превару. Митровић је са Надом био у контакту и пре смрти њеног мужа Жике, чак ју је силовао. Нада није смела ни да пријави силовање. Када је Нада умрла, Митровић је уз помоћ два лажна сведока, од којих је једна Славка Михајловић, шнајдерка из Наталинаца код Тополе, која је била, наводно, у добрим односима са Надом пре смрти, пред Основним судом у Тополи „доказао“ да је тестаментарни наследник покојне Наде Марковић.

Славки Михајловић десет дана после Надине смрти, Митровић доноси неке папире, каже да треба да потпише за „посмртне трошкове“, Славка потписује не читајући шта је написано, а у ствари био је то лажни тестамент. Касније, када је Славка увидела шта је потписала, двоумила се да то каже на суду, али су јој претили Драган Митровић и екипа Мирка Земунца. Говорили су јој да ће преко наркомафије средити да Славки убију ћерку, која живи у Београду. Славка се жали свештенику, гризе је савест, а свештеник јој налаже да се исповеди за лажно сведочење на суду.

Други сведок кога је Митровић пронашао да сведочи у вези лажног тестамента је Милован Пешић, звани „Куја“. Пошто је Куја био у добрим односима са покојном Надом, требало је да посведочи да је Нада заиста оставила имовину Драгану Митровићу. За узврат, Митровић је Куји обећао да ће му дати пољопривредне машине које је поседовало домаћинство пок. Наде Марковић. Поред машина, Митровић је Куји дао и нешто пара, али и 80 ари земље. Остало имање, кућу и локале Митровић је задржао за себе. Када су Надини законски наследници затражили наследство Митровић их застрашује претњама. Данашњи Шумадинци нису ни налик онима који су се осмелили да се дигну на устанак против београдских дахија, подвили су реп пред Драганом Митровићем и његовом криминалном бандом.

Један од локала који је Митровић наследио од пок. Наде је локал, који је, у ствари, био продат трговинском предузећу „Партизан“ из Тополе. Митровић наслеђује и тај продат локал, јер се успоставило да је документација уништена, и то у Служби за катастар непокретности!.

Митровић се, иначе, одлично окористио на пропасти некада угледне фирме „Партизан“. На превару, захваљујући везама са властима, „Партизанову“ продавницу у Тополи, која се налази на катастарској парцели КП 1234/2, површине 96 метара квадратних, узимају Жика Митровић, син Драганов, Боба Јевтић, чији је рођени брат судија у Лазаревцу и Драган Јовановић, председник општине Топола.

Митровићева екипа годинама неометано рекетира у Тополи и околини.

Годинама су рекетирали Александра, власника кафане „Шумадинац“ у Наталинцима. То је чинила екипа су саставу Драган Митровић, Бобан, Дарин, Вуле и Срле. За две године узели су Александру 142.000 евра. Од тог износа Драган Митровић је узео 100.000 евра. Да би плаћао рекет, Александар је узимао паре на зајам, упадао у страшне дугове. Када год би каснио са плаћањем рекета, малтертирали су га. На пример скину му пулт, уклоне тренду у коју је уложио преко 20.000 евра…На крају, несретни Александар је затворио кафану која је на том месту радила од 1913. године.

Поставља се можда логичко питање- зашто о свему што чини ова криминлана група у Тополи, ћути њен председник? Који је до скора био високи функционер Нове Србије, а данас је у табору СНС?

Одговор је у народној посланици: врана врани очи не вади. Драган Јовановић, председник општине Топола, иначе родом из села Блазнава, у јавности гради себи имиџ поштеног политичара. Стварно стање је другачије. Ако је заиста поштен, како тумачи да је у свим предузећима, која су приватизована у Тополи, управо он деоничар. Зато Јовановић мора да ћути о Митровићевој групи. Не може Јовановић да буде ортак у отимању „Партизанове“ продавнице, заједно са Митровићевим сином, а да се поподне, наводно, бори против наркомафије у општини чији је председник.

Тополи може помоћи само Бог и јавност. Зато се обраћамо Магазину Таблоид да објави ово писмо. Становници Тополе ваљда су заслужили да, два века после одласка Турака, не морају да буду у канџама нових дахија-нарко групе Драгана Митровића.

Драган Чолић / Таблоид