ТОРТУРА У БОРУ: Откази за неподобне стручњаке и гашење фабрике основане 1903. године

Благоје Спасковски, вечни директор Рударско-топионичарског басена Бор, на најједноставнији начин је решио проблеме који су настали пуштањем у рад нове Фабрике сумпорне киселине. С посла је најурио још петорицу инжењера који нису слепо подржали његов последњи пословни експеримент.

Група од 14 стручњака и руководиоца Топионице неколико пута је указивала на техничке недостатке новог погона, предлажући да се његово покретање одложи док не буду испуњени сви технички услови за нормалан рад. Анализу стања у ФСК, уз захтев за заједничко тражење решења, послали су менаџменту РТБ Бор, председнику Србије, председнику Владе и ресорном министарству. Одговорио им је само Спасковски. У новембру је дао отказ двојици стучњака, 4. децембра још петорици, а још неколико њих чека исти епилог. Директор Бобан Тодоровић потписао је раскид уговора о раду Станоилу Тасићу, Небојши Јончићу, Милошу Јаношевићу, Милошу Стојадиновићу и Ненаду Стојановићу, инжењерима металургије с укупно 59 година радног стажа у Топионици и 6 година у старој Фабрици сумпорне киселине. У образложењу се као разлози за отказ наводи да су изношењем неистина, увреда, нетачних и непотпуних података о послодавцу угрозили највећи државни пројекат у Србији. Седморица инжењера најављују да ће судским путем покушати да заштите своје право на рад.

Подршку отпуштеним руководиоцима Топионице дала је и репрезентативна Синдикална организација Топионица – РТБ Бор. У отвореном писму председнику Републике и председнику Владе синдикалци су указали на „перфидне игре и стратегију хаоса у пословодном систему који једног дана више нико неће моћи да контролише, а који ће имати дугорочне и несагледиве последице за запослене, чланове њихових породица, Бор, Борски округ, цео регион, па и Републику Србију“.

– Запослени су стављени у радничко ропство, што је злочин без премца. Запослени су стављени у њихов „бубањ моћи“ и питање је када ће и кога извући да га казне, шиканирају и удаље са рада. Запослени се терају да раде у нехуманим условима 12-16 сати, па и више, без дневног недељног одмора. У таквим условима повећао се број тешких повреда на раду. Запослени се трују, горе и губе делове тела, што представља несагледиву и ненадокнадиву штету. Једина намера и циљ једног моћника и шачице послушника је да радничким ропством и страховладом, уз грубо кршење Закона о раду, Колективног уговора и других радно-правних прописа, обезбеде одбрану за своје техничко-технолошке и економске промашаје, зато користе своју бахатост и суровост како би убили стручност, племенитост, доброту и солидарност запослених. Створено је стање лажи, прикривања и превара. Пошто је РТБ Бор у већинском власништву државе председник Републике и председник Владе морају хитно да делују и предузму све радње да се што пре овај хаос заустави – наводи се у писму које је председник СО Топионица Василије Шевченко 23. новембра ове године упутио Томиславу Николићу и Александру Вучићу.

Представници највише власти нису одговорили. Уместо њих реаговао је Благоје Спасковски, звани Соса. Наводе из писма синдикалаца потврдио је новим отказима „радничким робовима“. Без њих, мање је критике, али и посла.

Два дана после кадровске чистке обустављен је рад у Фабрици бакарне жице, испражњене су пећи за топљење и ливење на ДИП-форминг линији. До заустављања, та линија је радила с око 20 одсто производних могућности, а друге две линије – Динамо жице и Синтер металургије – готово да нису ни коришћене. Агонија ФБЖ траје већ десетак година, током којих се је тај прерађивачки систем све више заостајао за савременим технолошким начинима прераде бакра, што је смањивало рентабилност и водило право у пропаст. Пре неког времена направљен је пројекат за покретање нове линије за прераду бакра, али на томе се стало под изговором да нема новца, иако је та инвестиција стоструко јефтинија од оне у Фабрику сумпорне киселине.

Руководство РТБ Бор гашење фабрике прикрива тврдњом да је у питању само ремонт. Радници у то не верују, а и како би кад знају да је одлука донета преко ноћи, на залихама нема, нити је наручен материјал за ремонт, чији рок за испоруку је, наводно, чак шест месеци. Уосталом, лично је Спасковски недељу дана пре „ремонта“ изјавио да Фабрику бакарне жице треба затворити јер није рентабилна.

Док одговорна лица Стева Бачиловић и Бобан Тодоровић ћуте, запослени сумњају да је рад у фабрици заустављен како би се обезвредили сви погони у РТБ Бор, што би оборило цену при продаји неком домаћем или станом купцу. Такође, бригу ствара и чињеница да је, како тврде радници, борска топионица постала приватно власништво Милана Поповића, незваничног српског „краља бакра“. Топионица дугује бакар Поповићу, па му услужно лије катоде по изузетно повољној цени, много нижној од светске.

Како год било, Благоје Спасковски, борски „бубањ моћи“, почетком децембра успео је да растера неподобне стручњаке и да угаси фабрику која је основана далеке 1903. године. Наравно, све то не би успео да нема подршку Томислава Николића и, нарочито, Александра Вучића.

Предраг Поповић Блог